Je­dan od ugled­ni­jih stva­ra­la­ca na­šeg vre­me­na, autor pre­ko če­tr­de­set knji­ga, ese­ja, po­le­mi­ka i isto­rij­skih za­pi­sa, Če­do Ba­ćo­vić, ob­ja­vio je no­vu knji­gu, „Nov­ski Don Ki­hot - Ču­de­sna vi­đe­ni­ja Ko­ste Ki­li­bar­de”. To je pri­ča o umjet­ni­ku po­seb­ne fe­le - Ko­sti Ki­li­bar­du (1942- 2009) va­ja­ru, sklup­to­ru, bo­e­mu, osni­va­ču „Ne­be­skog og­nji­šta”, čo­vje­ku ko­ji je za ži­vo­ta po­stao le­gen­da. Knji­ga sa­dr­ži aneg­do­te mi­sli i ese­je, a na­do­pu­nje­na je fo­to­gra­fi­ja­ma Ko­sti­nih ra­do­va.
Obim­nom dje­lu svog ju­na­ka autor či­ta­o­ce pri­bli­ža­va sa­znaj­no i du­hov­no. Ovaj na­slov dje­lu­je ot­kri­va­lač­ki i svje­že i či­ni i da­nas ka­da Ko­ste ne­ma me­đu na­ma da zvuk nje­go­vih ri­je­či i sa­da ču­je­mo i vi­di­mo. Ba­ćo­vić kao autor i nje­gov ju­nak Ko­sta Ki­li­bar­da je ovim na­slo­vom po­stao pre­te­ča mno­gim ka­zi­va­nji­ma. Aneg­do­tom je ra­sip­no ozra­čio pro­zu pri­ču ovih pro­sto­ra. Iz ogrom­nog Ko­sti­nog je­ze­ra mi­sli i ide­ja, is­te­klo je mno­štvo re­či­ca mo­der­nog pri­po­vje­da­nja. Su­o­čen sa iskon­skim im­pul­si­ma „ču­ve­nih vi­đe­ni­ja” Ko­ste Ki­li­bar­de Če­do Ba­ćo­vić ar­hi­me­dov­ski oslo­nac na­la­zi u pro­znoj pri­či svog po­zna­tog Ba­nja­ni­na. Spo­znav­ši taj­ne te pri­če autor je ot­krio obo­smjer­nu bes­ko­nač­nost svog ju­na­ka - „Nov­skog Don Ki­ho­ta”.
Taj is­kaz kroz či­ta­nje od­lo­ma­ka knji­ge pri­bli­ži­li su na pro­mo­ci­ji glu­mac Želj­ko Va­vić i vo­di­telj pro­gra­ma, knji­žev­nik Oli­ve­ra Do­kle­stić.
- Ži­vot kroz ko­ji sam pro­šao, i obi­lja ko­ja su se de­si­la u su­sre­ti­ma sa Ko­stom Ki­li­bar­dom, kao i nje­go­va za­no­sna, ro­man­tič­na pri­ro­da, uči­ni­li su da sam i sam po­čeo na sli­čan na­čin da do­ži­vlja­vam stva­ri, ži­vot, sve oko se­be. Sva­ko vri­je­me ima svo­je lju­de i sva­ki čo­vjek svo­je vri­je­me. Ko­sti­no vri­je­me još ni­je bi­lo do­šlo. On je ži­vio u jed­nom po­ga­nom vre­me­nu, ma­da ni ovo na­še ni­je ni­šta bo­lje. Ni­je čo­vjek ko­ji oko se­be si­je mrak. A, Ko­sta je svo­jim ne­po­no­vlji­vim hu­mo­rom i ka­lam­bu­ri­ma bio po­kret­ni pra­znik za oči. To Ko­sta ni­je glu­mio. On je da­kle vo­lio da one­bi­ča­va obič­no. Ko­sti­na ži­vot­na bi­o­gra­fi­ja je ho­li­vud­ska. Bio je u ži­vo­tu i fi­zič­ki rad­nik, i pro­fe­si­o­nal­ni voj­nik, i bar­men i ca­ri­nik, i brod­ski mo­mak i re­cep­ci­o­nar, a on­da i gu­slar, bo­em šar­mer i ko­zer. A ono po če­mu su ga ne­ka­da­šnja Ju­go­sla­vi­ja i bi­je­li svi­jet upo­zna­li bes­kraj­no ta­len­to­va­ni sa­mo­u­ki va­jar. Ko­sta je svo­jim skulp­tu­ra­ma ča­rao i ba­jao. Bio je u du­ši me­lan­ho­lik, i to ve­li­ki - no­sio je mno­go skri­ve­nih oži­lja­ka. Ko­sti­na di­je­la su nad­ži­vje­la Ko­stu i nji­ma će se sve vi­še go­vo­ri­ti i pi­sa­ti - re­kao je Ba­ćo­vić.
No­vi­nar Mi­nja Bo­ja­nić go­vo­rio je o ra­du fon­da­ci­je „Ko­sta Ki­li­bar­da Ču­de­sni” kao i ga­ler­ji-mu­ze­ju na La­lo­vi­ni u Her­ceg No­vom, ko­ju su ne­dav­no po­sje­ti­li i nad­le­žni iz Mi­ni­star­stva kul­tu­re Cr­ne Go­re, da bi ovaj „hram kul­tu­re” uvr­sti­li svoj pro­gram fi­na­si­ra­nje što po­ro­di­ci Ki­li­bar­da i čla­no­vi­ma fon­da­ci­je da­je šan­su da „Ne­be­sko og­nji­še” pri­ve­du na­mje­ni ko­ju joj je dao nje­gov osni­vač.
U ime po­ro­di­ce Ki­li­bar­da broj­nim go­sti­ma za­hva­lio se Mi­ha­i­lo Ki­li­bar­da, a pro­gram je za­vr­šen na­stu­pom gu­sla­ra Đor­đi­ja Ko­pri­vi­ce.
Z. ŠA­KO­TIĆ


Ti­tov unuk na pro­mo­ci­ji

O svom pri­ja­te­lju na­da­hu­to je go­vo­rio no­vi­nar Mi­lo­van Ko­va­če­vić, ko­ji je na­gla­sio da je mi­si­ja Ko­ste Ki­li­bar­de bi­la epo­hal­na. Nje­go­va mak­si­ma je bi­la uči­ni­ti svi­jet i lju­de bo­ljim ne­go što je­su i mo­gu bi­ti. Znao je ko­li­ko je to uza­lu­dan po­sao, ali bi­lo je va­žno kre­nu­ti ka tom ci­lju. Za nje­ga su svi lju­di bi­li do­bri i oni ko­ji to ni­je­su. Ko­sta je uvi­jek vi­dio svje­tlo na kra­ju tu­ne­la.c Za­to mu hva­la što se po­ja­vio ma­kar na tren i uči­nio sret­nim onog ko­jeg je bar jed­nom sreo, a one sa ko­ji­ma se du­že dru­žio bes­kraj­no sret­nim. Je­dan od njih je i Če­do Ba­ćo­vić ko­me je bi­lo i te­ško i la­ko da sa­či­ni knji­gu o nje­go­vim ču­do­vi­đe­nji­ma. Da stvo­ri svog Nov­skog Don Hi­ko­ta, jer Ko­sta Ki­li­bar­da je tu ulo­gu mo­gao da od­i­gra bo­lje i od Ser­va­te­so­vog li­ka - ka­zao je Ko­va­če­vić na do­bro po­sje­će­noj pro­mo­ci­ji na ko­joj je me­đu broj­nim go­sti­ma bio i Ti­tov unuk Jo­ška Broz.