Go­sto­va­njem dram­skog pi­sca Ste­va­na Ko­pri­vi­ce u Do­de­stu po­čeo je ci­klus „Sa­vre­me­ni cr­no­gor­ski pi­sci“ Kul­tur­no - in­for­ma­tiv­nog cen­tra „Bu­do To­mo­vić”. Kroz raz­go­vor sa no­vi­na­rom Va­njom Ko­va­če­vi­ćem Ko­pri­vi­ca je pu­bli­ci ot­krio niz po­je­di­no­sti iz svo­je pre­bo­ga­te ka­ri­je­re. Jer, do­ka­zao se i kao dra­ma­turg, uprav­nik po­zo­ri­šta, te­le­vi­zij­ski i film­ski sce­na­ri­sta, kul­tur­ni dje­lat­nik, pro­fe­sor na aka­de­mi­ja­ma na Ce­ti­nju i Be­o­gra­du.
Dra­mom se, ka­že, „in­fi­ci­rao” u rod­nom Her­ceg No­vom, gdje je, do­du­še, gle­dao fil­mo­ve i sve­ga dvi­je pred­sta­ve, „Rat­nu sre­ću“ i „Gor­ski vi­je­nac“. Tek u Be­o­gra­du, po­sli­je BI­TEF-a i „Ar­ke­sti­de” do­ži­vio je šok i shva­tio da je po­zo­ri­šte nje­gov cilj, nje­go­vo in­tim­no opre­dje­lje­nje. Još kao stu­den­ta u or­bi­tu ga je iz­ba­cio nje­gov pr­vi tekst „Kro­ja­či džin­sa”.
- Na­vu­kao sam se na po­zo­ri­šte za­hva­lju­ju­ći pro­fe­so­ru Va­vi Hri­sti­ću. Imao sam sre­će što se ti­če pro­fe­so­ra, učio me je sce­na­ri­ju Rat­ko Đu­ro­vić, dra­ma­tur­gi­ji Bo­ba Se­le­nić i Va­va Hri­stić. To je pri­vi­le­gi­ja – pri­sje­tio se Ko­pri­vi­ca. Skep­ti­čan je i uža­sno sta­ro­mo­dan kad je dra­ma u pi­ta­nju.
- Ni­kad ni­sam vi­dio uspje­šno post­po­zo­ri­šte, jer sma­tram da on­da mo­ra da po­sto­ji i post dra­ma, post­pu­bli­ka i post glum­ci, a to još ni­sam vi­dio - sma­tra Ko­pri­vi­ca.
Pi­sac ko­ji je stvo­rio ne­ke od naj­gle­da­ni­jih pred­sta­va i TV se­ri­ja ob­ja­snio je da se mo­ra pra­vi­ti raz­li­ka iz­me­đu do­pa­da­nja i kva­li­te­ta. Ima, ka­že, od­lič­nih ko­me­di­ja i lo­ših dra­ma, iako su kri­ti­ča­ri če­sto apri­o­ri pro­tiv ko­mič­nih for­mi. Ta­ko­đe, vla­da mi­šlje­nje da pro­fe­si­o­nal­ci ne­ma­ju pra­va na afi­ni­tet.
Sma­tra da je sve što je tre­ba­lo na­pi­sa­ti na­pi­sa­no, pa je po nje­mu po­sao dram­skog pi­sca „po­sao dje­li­mič­nog lo­po­va” jer se ko­ri­ste ma­tri­ce ko­je već po­sto­je.
- Sve pri­če su već is­pri­ča­ne. Čak i kad ste si­gur­ni da ste na­pi­sa­li ori­gi­na­lan ko­mad, kad pre­mo­ta­te film shva­ti­te da ste to već ne­gdje vi­dje­li. U ko­ri­je­nu mo­je ko­me­di­je „Za­u­vi­jek tvoj” je Go­golj. Pra­te me dvi­je pred­stve cio ži­vot – „Bo­ke­ški d-mol” i „Du­go pu­to­va­nje u Evro­pu“. „Bo­ke­ški d-mol” je u ma­tri­ci film „Ra­ja­no­va kći”. Ni­sam bio svje­stan kad sam pi­sao, ali po­sli­je sam shva­tio. Sve je već na­pi­sa­no – ka­že Ko­pri­vi­ca, do­da­ju­ći da je Kit pri­je Šek­spi­ra na­pi­sao dra­mu o ne­sreć­nom Ha­mle­tu, ali je tek ču­ve­ni pi­sac iz Ej­vo­na od ču­ve­nog prin­ca na­pra­vio dra­mu za sva vre­me­na.
Je­dan je od osni­va­ča Ko­tor­skog fe­sti­va­la za dje­cu, du­go­go­di­šnji uprav­nik Ma­log po­zo­ri­šta „Du­ško Ra­do­vić”, a sad je v.d. uprav­nik Her­ceg Fe­sta.
- To se ne­kad zva­lo kul­tur­ni rad­nik, a ja zo­vem pri­mi­je­nje­na dra­ma­tur­gi­ja. Po­ku­ša­vam da na­pra­vim kul­tur­ni pro­iz­vod, da raz­dr­mam učma­lost i le­tar­gi­ju. To je dru­štve­ni an­ga­žman ko­ji vo­lim. Ne­mam me­si­jan­ske am­bi­ci­je, ne­go že­lim da kre­a­tiv­nim an­ga­žma­nom pro­tre­sem jed­nu dog­ma­ti­zo­va­nu kul­tur­nu sre­di­nu – is­ta­kao je Ko­pri­vi­ca.S.Ć.


Sklo­nio zve­čarku pa počeo da piše

Ko­pri­vi­ca je tvo­rac ču­ve­ne „Bo­ke­ške tri­lo­gi­je” („Bo­ke­škog d-mo­la”, „Be­tu­le u ma­lu va­lu” i „Ino­mi­na­ta”), ko­ja je, ka­že, tre­ći­na ko­me­di­je, dra­me i tra­ge­di­je. Za­po­če­ta je, ot­kri­va, „No­ve­lom od lju­ba­vi”, ko­ja je plod po­lu­sva­đe sa ne­ka­da­šnjom uprav­ni­com Grad­skog po­zo­ri­šta Va­njom Po­po­vić. Dok je on kri­ti­ko­vao pred­sta­vu Grad­skog „Vi­lin­ska ko­či­ja“ na Ko­tor­skom fe­sti­va­lu za dje­cu, Po­po­vić mu je za­tra­ži­la tekst „ako on već zna bo­lje“. „Bo­ke­ška tri­lo­gi­ja” za­o­ku­plja ga go­to­vo dva­de­set go­di­na.
- Bo­ka ko­tor­ska je ka­ko je re­kao Rat­ko Đu­ro­vić, po­put škri­nje sa bla­gom na ko­joj le­ži zve­čar­ka, a iz ne­kih raz­lo­ga ni­ko se ni­je usu­dio da sklo­ni zve­čar­ku i otvo­ri škri­nju. „No­ve­la od lju­ba­vi“ po­vu­kla je no­gu i tek mi je ti­vat­ski Cen­tar za kul­tu­ru ka­sni­je tra­žio „Bo­ke­šku tri­lo­gi­ju” – ka­že Ko­pri­vi­ca.