Na zi­di­na­ma sta­rog Ono­go­šta u Nik­ši­ću Jav­na usta­no­va Mu­ze­ji i ga­le­ri­je Pod­go­ri­ce ovih da­na vr­ši ar­he­o­lo­ška is­tra­ži­va­nja i kon­zer­va­tor­ske ra­do­ve na po­te­zu is­toč­nog be­de­ma, po­kraj top­ča­ne, ne­ka­da­šnje ku­le. To­kom is­ko­pa­va­nja pro­na­đe­na su gvo­zde­na i dr­ve­na đu­lad, osta­ci to­pa, pu­ša­ka, ali i ke­ra­mi­ka i sta­klo.
- Oba­vi­li smo kon­zer­va­tor­ska is­tra­ži­va­nja, or­ga­ni­zo­va­no je raš­či­šća­va­nje ovog po­te­za, ko­ji je bio pri­lič­no de­va­sti­ran. Be­de­mi su iz­gu­bi­li kru­ni­šta, a po­sto­je i znat­na ošte­će­nja u be­dem­skom ni­zu. Top­ča­na je u ru­šev­nom sta­nju, a je­dan zid u pot­pu­no­sti je uru­šen. Zbog iz­ra­de teh­nič­ke do­ku­men­ta­ci­je pr­vo smo pred­u­ze­li kon­zer­va­tor­ska is­tra­ži­va­nja u okvi­ru ko­jih je raš­či­šćen pro­stor, zi­di­ne oslo­bo­đe­ne od buj­nog ra­sti­nja. Na sa­mom po­vr­šin­skom slo­ju iza top­ča­ne de­fi­ni­san je obje­kat ko­ji je naj­vje­ro­vat­ni­je bio ma­ga­cin, od­no­sno spre­mi­šte mu­ni­ci­je. U sa­mom po­vr­šin­skom slo­ju ot­kri­ve­no je 137 gvo­zde­nih đu­la­di od ko­ji 135 gvo­zde­nih i dva ka­me­na. Na­la­zi su pre­da­ti nik­šić­kom mu­ze­ju na ču­va­nje, a o sve­mu je oba­vi­je­šte­na i struč­na eki­pa Upra­ve za za­šti­tu kul­tur­nih do­ba­ra sa Ce­ti­nja, na­kon če­ga je struč­na eki­pa na­lo­ži­la da se ob­u­sta­ve ra­do­vi i poč­ne sa ar­he­o­lo­škim is­tra­ži­va­nji­ma, u ne­po­sred­noj bli­zi­ni top­ča­ne. U to­ku su pred­met­na ar­he­o­lo­ška is­tra­ži­va­nja to­kom ko­jih smo do­šli do broj­nih ot­kri­ća - ot­kri­le su se ne­ke no­ve struk­tu­re, mno­štvo po­kret­nog na­la­za – ka­za­la je kon­zer­va­tor-re­sta­u­ra­tor Mag­da­le­na Ra­du­no­vić, pred­stav­nik JU Mu­ze­ji i ga­le­ri­je Pod­go­ri­ce.
Ar­he­o­lo­ško is­tra­ži­va­nja na pro­sto­ru nik­šić­kog Ono­go­šta ra­di se pod po­kr­to­vi­telj­stvom i uz fi­nan­sij­ska sred­stva Mi­ni­star­stva kul­tu­re. Mi­ni­stra­tvo je ras­pi­sa­lo jav­ni kon­kurs za iz­ra­du kon­zer­va­tor­skih pro­je­ka­ta i spro­vo­đe­nje kon­zer­va­tor­skih mje­ra na 45 kul­tur­nih do­ba­ra ši­rom Cr­ne Go­re, a JU Mu­ze­ji i ga­le­ri­je Pod­go­ri­ce do­bi­la je sred­stva za iz­ra­du pro­jek­ta i spro­vo­đe­nje mje­ra na is­toč­nom di­je­lu be­dme­na Ono­go­šta.
U pi­ta­nju je kon­zer­va­tor­ski pro­je­kat ko­ji ima za cilj rad na top­ča­ni u ju­žnom i is­toč­nom di­je­lu be­de­ma, na­veo je ru­ko­vo­di­lac is­tra­ži­va­nja, ar­he­o­log Pre­drag Lu­to­vac.
- Pri­li­kom ra­do­va utvr­di­li smo da na sje­ver­noj stra­ni top­ča­ne po­sto­ji obje­kat ko­ji ni­je bio do sa­da de­fi­ni­san. Ova­kva is­tra­ži­va­nja se pri­mje­nju­ju u su­šti­ni ka­da je od­re­đe­no kul­tur­no do­bro ugro­že­no ne­kim dru­gim ra­do­vi­ma. Bi­lo je pla­ni­ra­no da se za de­se­ta da­na is­pi­ta po­vr­ši­na od oko 100 kva­drat­nih me­ta­ra. Go­to­vo u cje­lo­sti smo is­pu­ni­li plan is­tra­ži­va­nja. Ot­kri­li smo da se na sje­ver­noj stra­ni na­la­zi ste­pe­ni­šte, ko­je vo­di na top­ča­nu. Za­tim, tra­go­ve pre­zi­da­ne ba­ru­ta­ne, na šta uka­zu­ju tra­go­vi va­tre­nog na­o­ru­ža­nja, po­čev od pu­ša­ka „mar­ti­na”, do kre­me­nih koc­ki­ca, ko­je slu­že da pu­ške „kre­me­nja­če”, i za me­ha­ni­zam za oki­da­nje kod ku­bu­ra. U ula­znom di­je­lu je pro­na­đe­na ve­li­ka ko­li­či­na đu­la­di preč­ni­ka pet, šest cen­ti­me­tra i osta­ci to­pa, iz ko­jeg su is­pa­lji­va­na đu­lad. Na­rav­no, na­la­zi ni­je­su tu na­mjer­no od­lo­že­ni, već je utvr­đe­no da se ra­di o jed­noj ot­pad­noj ja­mi, gdje je ba­ca­no i mno­štvo ži­vo­tinj­skih ko­sti­ju – ob­ja­snio je on.
Ra­do­vi­ma na tvr­đa­vi Ono­gošt ni­je de­fi­ni­san sa­mo obje­kat ba­ru­ta­ne, već su na pro­sto­ru iz­me­đu Di­zda­ro­ve ku­će i za­pad­nog be­de­ma na­đe­ni i osta­ci do­bro oču­va­ne tur­ske kal­dr­me, ko­ju su čla­no­vi ar­he­o­lo­ške eki­pe dje­li­mič­no oči­sti­li.
Is­tra­ži­va­nja se na­sta­vlja­ju, a tim JU Mu­ze­ja i ga­le­ri­ja Pod­go­ri­ce če­ka­ju kon­zer­va­tor­ski ra­do­vi, a na­kon to­ga i ukla­nja­nje ze­mlje ko­ja je iz­va­đe­na iz ba­ru­ta­ne, na­ja­vio je Lu­to­vac. Neo­p­hod­no je ob­ra­di­ti sloj ze­mlje do ne­ka­da­šnjeg ni­voa po­da, a na­kon to­ga bi­će oči­šćen i ci­je­li pro­stor od Di­zda­ro­ve ku­će, pre­ko step­e­ni­šta, do top­ča­ne i sa­me ba­ru­ta­ne.
L.N.


Đu­lad, ke­ra­mi­ka, sta­klo...

Na pro­sto­ru stva­re nik­šić­kog Ono­go­šta po­red đu­la­di, ko­ji svje­do­če o voj­noj na­mje­ni ove tvr­đa­ve, na­đen je i ra­zno­vr­stan ar­he­o­lo­ški ma­te­ri­jal. Ar­he­o­lo­ški tim Mu­ze­ja i ga­le­ri­ja Pod­go­ri­ce na­i­šao je na zr­na olov­nih ku­bu­ra, di­je­lo­ve to­pa, ali i ke­ra­mi­ke ko­ja da­ti­ra iz 19. i 20. vi­je­ka, za­tim seg­me­na­ta sta­kla i pred­me­ta od gvo­žđa, što je uobi­ča­je­no, is­ta­kao je Lu­to­vac, za jed­no voj­no utvr­đe­nje.