Naš po­zna­ti dram­ski pi­sac, autor sce­na­ri­ja za ne­ke od naj­gle­da­ni­jih po­zo­ri­šnih pred­sta­va, fil­mo­va i te­le­vi­zij­skih se­ri­ja, sve če­šće pro­vo­di da­ne u Her­ceg No­vom, da­ju­ći svoj do­pri­nos da se kul­tur­na at­mos­fe­ra rod­nog mu gra­da po­dig­ne na vi­ši ni­vo. Pri­hva­tio se po­sla da oži­vi po­zo­ri­šnu pro­duk­ci­ju pod okri­ljem „Her­ceg Fe­sta”. I po­red to­ga što ener­gi­ju tro­ši na „pri­mje­nje­nu dra­ma­tur­gi­ju”, ka­ko zo­ve upra­vlja­nje „Her­ceg fe­stom” i rad na fa­kul­te­tu, sti­že da odvo­ji ne­što vre­me­na na no­ve pro­jek­te za film i te­le­vi­zi­ju. Ovih da­na je u fo­ku­su jav­no­sti kao pred­sjed­nik okr­nje­nog Sa­vje­ta CNP-a, upo­zo­ra­va­ju­ći da je ,,Dan D” za naš naj­ve­ću po­zo­ri­šnu ku­ću, ko­ja ne­ma di­rek­to­ra, sti­gao. U po­sled­nje vri­je­me pred­nost da­je sve vi­še pro­fe­su­ri, kao pre­da­vač na ka­te­dra­ma za dra­ma­tur­gi­ju na ce­tinj­skom i be­o­grad­skom fa­kul­te­tu dram­skih umjet­no­sti.
Ste­kao je ime još kao stu­dent, 1982. go­di­ne, dra­mom „Kro­ja­či džin­sa”, ko­ja je ubr­zo sti­gla i u pozo­ri­šte i pred ka­me­re, ali ta­kva vre­me­na odav­no su pro­šla, ka­že on. Ne­kad je si­stem bio u slu­žbi mla­dih, a da­nas vla­da­ju ne­ka dru­ga pra­vi­la – uglav­nom fi­nan­sij­ske pri­ro­de.
- Raz­li­ka je ve­li­ka u vre­me­ni­ma ka­da sam po­či­njao od ovih da­nas. Si­stem je bio po­sta­vljen ta­ko da ra­di za mla­dog čo­vje­ka. Pro­fe­so­ri su no­si­li i nu­di­li mo­je tek­sto­ve po­zo­ri­šti­ma. Na­rav­no, ne sa­mo mo­je, već i Si­ni­še Ko­va­če­vi­ća, Mi­li­ce Nov­ko­vić, Du­ša­na Ko­va­če­vi­ća. A, uprav­ni­ci ih pri­hva­ta­li i po­sta­vlja­li na sce­nu. Sa­da to­ga ne­ma. Ne za­to što mi ne­će­mo da nu­di­mo tek­sto­ve mla­dih pi­sa­ca, ne­go za­to što se pro­mi­je­ni­la re­per­to­ar­ska i fi­nan­sij­ska po­li­ti­ka po­zo­ri­šta. Re­ci­te mi ko­je to po­zo­ri­šte da­nas ra­ču­na na klin­ce? Klin­ce po na­vod­ni­ci­ma. Oni su po­sta­li re­per­to­ar­ski in­ci­dent, a ne pra­vi­lo. A, da pod­sje­tim, sve što je na­pra­vio „Ate­lje 212” na­pra­vio je sa tek­sto­vi­ma mla­dih auto­ra. Ove go­di­ne je pri­vi put CNP imao kon­kurs za mla­du dra­mu, i bio bi je­res da se ona ne po­sta­vi na sce­nu ali, vi­dje­će­mo što će se de­si­ti – ka­že Ko­pri­vi­ca.
Da­nas ne­ma raz­mi­je­va­nja za mla­de auto­re, ka­že is­ku­sni pi­sac, i is­ti­če je do­šlo do otu­đe­nja mla­dih pi­sa­ca i upra­va po­zo­ri­šta.
- Tra­že od njih da bu­du ne­što što oni ni­su, da bu­du al­ter­na­tiv­ni, avan­gard­ni, post­dram­ski... ne­što što oni ne mo­gu bi­ti. Jed­no­stav­no, tre­ba po­što­va­ti nji­hov duh. Dra­go mi je što je ce­tinj­ska aka­de­mi­ja ot­kri­la ta­len­te, pr­ven­stve­no mi­slim na Vas­ka Ra­i­če­vi­ća, Bo­ja­ne Mi­jo­vić, Ste­fa­na Bo­ško­vi­ća, ko­ji su kre­nu­li pu­tem da po­sta­nu auto­nom­ni pi­sci i sce­na­ri­sti – ob­ja­šnja­va on.
Mi­sli da i mla­di pi­sci pra­ve po­gre­šne ko­ra­ke. Ka­če se za film, ka­ko ka­že, a ne shva­ta­ju da je ki­ne­ma­to­gra­fi­ja u da­na­šnjim uslo­vi­ma naj­če­šće ne­do­sti­žan san.
- Po­što je film atrak­tiv­ni­ji stu­den­ti i mla­di dra­ma­tur­zi se ka­če za film. Ali, gri­jer­še! Te­ško je do­ći do fil­ma u ovim pro­duk­cij­skim okol­no­sti­ma. A, po­zo­ri­šte je pro­duk­ci­o­no lak­še – sa­vje­tu­je is­ku­sni dram­ski pi­sac.
Kao du­go­go­di­šnji uprav­nik po­zo­ri­šta „Du­ško Ra­do­vić” i umjet­nik ko­ji se mo­že po­hva­li­ti ne­ki­ma od naj­zna­čaj­ni­jih dram­skih tek­sto­va u na­šoj no­vi­joj po­zo­ri­šnoj isto­ri­ji sma­tra da po­sto­ji li­jek za tre­nut­nu si­tu­a­ci­ju ko­ju gu­ši sve više umjet­ni­ka, a sve ma­nje po­sla.
- Ima­mo sa­mo dva pro­fe­si­o­nal­na po­zo­ri­šta i Cen­tru za kul­tu­ru Ti­vat, ko­ji ra­di po pro­jek­tu. A, kod nas sva­ke go­di­ne iza­đe po dva tri dra­ma­tur­ga i de­set glu­ma­ca. Da­kle, ma­la sre­di­na sa ma­lim tr­ži­štem, a na­do­la­ze no­ve ge­ne­ra­ci­je. Zna­te, ne mo­že se na­re­di­ti ne­ko­me da ra­di dra­mu mla­dog pi­sca. Ni­je ri­ječ sa­mo u kva­li­te­tu. Sa nji­ma se kva­li­tet­no ra­di i od šest di­plo­mi­ra­nih dra­ma­tur­ga ga­ran­tu­jem da bar dva pri­je na­šu­šta­nja fa­kul­te­ta na­pi­šu tek­sto­ve ko­ji mo­gu od­mah da se po­sta­ve na sce­nu. Ali, mno­go za­vi­si od slu­ha uprav­ni­ka. Pa ne mo­ra­ju da se igra­ju sa­mo stra­ne dra­me. Ni­sam kse­no­fo­bi­čan, ali mi­slim da mo­ra da po­sto­ji pa­ri­tet. Ne­što što se zo­ve do­ma­ći dram­ski pi­sac mo­ra da se ga­ji. Ne­će bi­ti uvi­jek uspje­šno, ali bo­že moj. To je pi­ta­nje kul­tur­nog ži­vo­ta jed­ne ze­mlje.
Pro­blem da­na­šnjeg po­zo­ri­šta je pi­ta­nje pro­duk­ci­o­nih uslo­va i pa­ra. Kao pred­sjed­nik Sa­vje­ta CNP shva­tio je da ovaj te­a­tar, a vje­ro­vat­no i dru­gi, ima pro­fi­li­san re­per­to­ar, ali zbog pa­ra ili „ovih ili onih raz­lo­ga” od­u­sta­je od nje­ga.
- Mi­slim da je jed­no od rje­še­nja po­zo­ri­šte po pro­jek­tu, kao što ra­di Ti­vat. A, to će otvo­ri­ti pro­stor za mla­de re­di­te­lje, glum­ce i pi­sce. To po­ku­ša­vam da ura­dim u Her­ceg­nov­skom po­zo­ri­štu, da na­pra­vi­mo fi­nan­sij­sku i pro­duk­cij­sku ba­zu. Vi­dim da Nik­šić ima iste am­bi­ci­je, i či­ni mi se da su već po­če­li. Sa­mo ta­ko se mo­že ro­di­ti no­va po­zo­ri­šna ener­gi­ja – na­vo­di on.
Sve če­šće pro­vo­di vri­je­me u Cr­noj Go­ri, jer, ka­že, na ne­ki na­čin se me­ra­fo­rič­no vra­tio rod­nom gra­du”. Na FDU na Ce­ti­nju je već šest, se­dam go­di­na, kao i u Be­o­gra­du. Bi­će ta­ko dok mu ne do­sa­di, ka­že on. Sve ma­nje pi­še jer mu pro­fe­su­ra uzi­ma mno­go vre­me­na. Kao i sdi­rek­to­ro­va­nje u „Her­ceg fe­sti”. Ipak, usko­ro bi mo­gli oče­ki­va­ti opet ne­ki no­vi pro­je­kat Ste­va­na Ko­pri­vi­ce.
- Po­ku­ša­vam da na­pra­vim sa Ma­ri­jom Pe­ro­vić pre­mi­su za sce­na­rio po mo­joj dra­mi „Bo­ka No­ve­ćen­to ho­tel” i sa Dra­ga­nom Bje­lo­gr­li­ćem jed­nu kri­mi se­ri­ju po uzo­ru na HBO. Ali, to je još sve na du­gom šta­pu – ka­že on.
S.Ć.

Di­rek­tor ili pro­past
Ste­van Ko­pri­vi­ca sma­tra da je CNP pod hit­no tre­ba da do­bi­je no­vog di­rek­to­ra. Tač­no je, ka­že, da je pa­pi­ro­lo­gi­ja u re­du, me­đu­tim, da bi po­zo­ri­šte za­i­sta po­če­lo da ra­di na pre­mi­je­ra­ma i pred­sta­va­ma, mo­ra bi­ti di­rek­tor­ta. Mo­ra se kom­ple­ti­ra­ti i okr­nje­ni Sa­vjet, ko­jeg sa­da či­ni sa­mo tri umje­sto pet čla­no­va.
- Ima­mo kvo­rum, ali bi ga tre­ba­lo ko­mle­ti­ra­ti. Mo­ra se sve to ri­je­ši­ti da bi ova ku­ća po­če­la da ra­di ona­ko ka­ko tre­ba. Čuo sam ko­men­ta­re da Sa­vjet mo­ra da po­sta­vi Mi­ni­star­stvu ul­ti­ma­tum. Ali, ul­ti­ma­tu­mi su stvar pri­stoj­no­sti, ri­gid­no­sti i, ako me­ne pi­ta­te, in­fe­ri­or­no­sti. Po­zo­ri­šte u svim vre­me­ni­ma i ne­vre­me­ni­ma ra­di­lo, i u ra­to­vi­ma, u bi­je­da­ma, si­ro­ma­štvu... Ono je on­to­lo­ška po­tre­ba dru­štva. Bi­lo je i go­rih vre­me­na pa je po­zo­ri­šte op­sta­ja­lo. Ta­ko da bi­lo ka­kvo uslo­vlja­va­nje ne do­la­zi u ob­zir. U sva­koj si­tu­a­ci­ji po­zo­ri­šte mo­ra ra­di­ti, to mo­ra bi­ti ja­sno. Po­go­to­vo što se ra­di o ba­zič­nom pi­ta­nju Cr­ne Go­re kao što je CNP. Ovo po­zo­ri­šte mo­ra da kre­ne na­pri­jed.