Fla­u­tist­ki­nja La­u­ra Le­vai Ak­sin i pi­ja­nist­ki­nja Iris Ko­bal, pro­fe­sor­ke na Aka­de­mi­ji umet­no­sti u No­vom Sa­du, bi­le su go­šće ko­tor­ske Mu­zič­ke ško­le „Vi­da Ma­tjan”, za či­ju su pu­bli­ku i uče­ni­ke odr­ža­le kon­cert i ma­ster-klas ra­di­o­ni­ce. Ovo je li­je­pa prak­sa ko­ju je u sa­rad­nji sa Ko­to­rAr­tom po­kre­nu­la di­rek­tor­ka ško­le La­u­ra Jo­va­no­vić, te ko­tor­ski đa­ci ima­ju pri­li­ku da kad god na­stu­pa­ju ne­ki od po­zna­tih umjet­ni­ka, iz pr­ve ru­ke uče od njih. La­u­ra Le­vai je na­stu­pi­la pri­je de­se­tak go­di­na u Ko­to­ru sa Su­bo­tič­kim ka­me­r­nim or­ke­strom i ma­e­strom Be­ri­sla­vom Sken­de­ro­vi­ćem, na sve­ča­no­sti po­vo­dom otva­ra­nja re­kon­stru­i­sa­ne ka­te­dra­le Sv. Tri­pu­na, za­tim je na­stu­pa­la i sa Iris Ko­bal 2005. go­di­ne. Iris Ko­bal je mno­go pu­ta do sa­da na­stu­pa­la kao so­li­sta sa Fe­sti­val­skim or­ke­strom, svi­ra­la je ne­ko­li­ko pu­ta i čem­ba­lo u ka­te­dra­li Sv. Tri­pu­na, što su div­ne uspo­me­ne ko­je su joj, ka­že, na­vi­ra­le dok je še­ta­la Sta­rim gra­dom.
- Ne­ke od po­la­zni­ca se­mi­na­ra fla­u­te po­zna­jem od ra­ni­je, sa ne­kih od fe­sti­va­la na ko­ji­ma sam član ži­ri­ja. Na­ža­lost, ne­ma­mo pu­no vre­me­na, od 9 do 12 sa­ti, to je „blic ma­ster-klas”, po­što ima­mo avi­on za No­vi Sad. U Ko­to­ru ima če­ti­ri kla­se fla­u­te i znam da pro­fe­so­ri ja­ko do­bro ra­de, vi­sok rej­ting ima­ju. Mno­go vo­lim ova­kve ra­di­o­ni­ce, evo sad sam u Du­brov­ni­ku ima­la se­dam da­na se­mi­na­ra, za­tim ću bi­ti u No­vom Sa­du, u Slo­ve­ni­ji ću, ta­ko­đe, ra­di­ti sa stu­den­ti­ma, za­tim u Su­bo­ti­ci, sje­dim u ži­ri­ju, ta­ko da su mi mart, april i maj baš pre­bu­ki­ra­ni. Va­žno je što se dje­ca ta­ko i dru­že, ne sa­mo što ne­što no­vo ču­ju i svi­ra­ju, to je uvi­jek „po­zi­tiv­na kon­ku­ren­ci­ja”. Upo­zna­ju se, vje­žba­ju za­jed­no, a uvi­jek po­ne­sem i ne­ki ma­te­ri­jal za ka­mer­nu mu­zi­ku, pa svi­ra­ju za­jed­no - ka­že prof. Le­vai.
Što se ti­če ma­ster-klas ra­di­o­ni­ce za kla­vir, prof. Ko­bal je ima­la ne­ko­li­ko so­li­sta i dva an­sam­bla.
- Za njih je ovo osvje­že­nje, ali te­melj­ni rad sa na­stav­ni­ci­ma je pre­su­dan. Ovo je pri­jat­no za sve, da se ne­što no­vo, ili mo­žda na dru­gi na­čin iz­re­če­no, ču­je i to pri­ja - ka­že ona i do­da­je da je 30 go­di­na za­jed­nič­kih na­stu­pa na sce­ni sa La­u­rom Le­vai za nju „ozbilj­na go­di­šnji­ca”, jer ri­jet­ko an­sam­bli pre­ži­ve i po­la od to­ga, a one že­le da to tra­ja­nje pri­ka­žu kao va­žnu stvar.
Na­šle su se po sen­zi­bi­li­te­tu, do­bro se sla­žu na sce­ni, do­pu­nja­va­ju se u ra­du, što se mo­glo vi­dje­ti to­kom kon­cer­ta u Cr­kvi sv. Du­ha. U pro­gra­mu je bi­la Be­to­ve­no­va „Se­re­na­da Op. 41”, „Sker­co” Mi­ro­sla­va Štat­ki­ća, , 12 ko­ma­da –Omaž De­bi­si­ju. „Ne zna se ko­ji ko­mad je ljep­ši”, pri­mje­ću­je Le­vai. Nje­na vr­tu­o­znost do­šla je do iz­ra­ža­ja i u ko­ma­du „Syrinx” De­bi­si­ja, dio re­per­to­ra svih fla­u­ti­sta svi­je­ta. Omi­lje­ne iz­ved­be dua Le­vai-Ko­bal je i so­na­ta Pu­lan­ka, kao i so­na­ta Li­ber­ma­na, jed­nog od vo­de­ćih ame­rič­kih kom­po­zi­to­ra, ko­me je 22. fe­bru­a­ra bio ro­đen­dan, te je ovo iz­vo­đe­nje bi­lo nje­mu na­zdra­vlje, ob­ja­sni­la nam je Le­vai.
M.D.PO­PO­VIĆ

Ku­me pri­vat­no, na sce­ni rav­no­prav­ne
- Ra­di­mo i na Aka­de­mi­ji niz go­di­na, a pri­vat­no smo i kom­ši­ni­ce - sa mo­je te­ra­se vi­dim Iri­sin stan. Ša­li­le smo se da mo­že­mo i ta­ko da vje­žba­mo. Nas dvi­je smo ve­li­ke dru­ga­ri­ce, ja sam Iri­si­na vjen­ča­na ku­ma, zna­mo se du­go, čak i pri­je ne­go što smo po­če­le da svi­ra­mo. Ima pu­no du­e­ta gdje sa­ra­đu­je­mo i ni­kad ne ka­žem da je „ko­re­pe­ti­tor”, za­to što je ovo to­li­ko te­žak pro­gram i za­htje­van ma­te­ri­jal za pi­ja­ni­stu, da rav­no­prav­no su­dje­lu­je­mo obje u pro­gra­mu. Svi­ra­le smo za­jed­no i ka­mer­nu mi­zi­ku, mo­der­nu mu­zi­ku sa „Mu­zi­kom Vi­vom”, sa kla­ri­ne­tom, trom­bo­nom, če­lom, gla­som - ka­že Le­vai.