U ve­li­kom sti­lu za­vr­šen je 15. Me­đu­na­rod­ni mu­zič­ki fe­sti­val „A tem­po”. Kraj za pam­će­nje ju­bi­lar­nog iz­da­nja ove mu­zič­ke ma­ni­fe­sta­ci­je uči­ni­la je pre­mi­je­ra Be­to­ve­no­ve De­ve­te sim­fo­ni­je, ko­ja je oku­pi­la cr­no­gor­ski sim­fo­nij­ski or­ke­star i ma­e­stra Gri­go­ri­ja Kra­ska, so­li­ste Sne­ža­nu Sa­vi­čić Se­ku­lić, Ivu Mr­voš, Do­ma­go­ja Do­ro­ti­ća i Ivi­cu Ša­ri­ća. Sve je to uokvi­rio iz­u­zet­no ras­po­lo­že­ni Cr­no­gor­ski hor­ski an­sambl, ko­ji se sa­sto­ji od stu­de­na­ta ce­tinj­ske Mu­zič­ke aka­de­mi­je, sred­njo­ško­la­ca Ško­le za mu­zi­ku i ba­let „Va­sa Pa­vić” pot­po­mog­nut sna­ga­ma be­o­grad­skog ho­ra „Obi­lić”, ko­ji su za ovaj isto­rij­ski mo­me­nat za do­ma­ću mu­zič­ku sce­nu spre­mi­le Alek­san­dra Kne­že­vić i Zo­ja Đu­ro­vić.
Be­to­ve­no­va De­ve­ta uvi­jek je pra­znik za uši. Ta­ko je bi­lo i prek­si­noć u Cr­no­gor­skom na­rod­nom po­zo­ri­štu, ko­je je bi­lo is­pu­nje­no do po­sled­njeg mje­sta. Ti­ska­lo se po hod­ni­ci­ma i sje­dje­lo po ste­pe­ni­ca­ma. Ni ma­li ka­pa­ci­tet sce­ne CNP-a, ko­ja je ovom pri­li­kom pri­mi­la sim­fo­nij­ski i hor­ski an­sambl, če­tvo­ro so­li­sta i di­ri­gen­ta, ni­je uspio da uma­nji sve­čar­ski ka­rak­ter pr­vog iz­vo­đe­nja naj­slav­ni­je Be­to­ve­no­ve sim­fo­ni­je. Sve­ča­nost ni­je uma­nje­na ni sla­bom aku­stič­no­šću ove dvo­ra­ne, ko­ja za­tr­pa­na sa oko 150 lju­di, ipak pu­bli­ci ni­je omo­gu­ći­la da se uvje­ri u gran­di­o­znost jed­nog od naj­i­zvo­đe­ni­jih dje­la kla­sič­ne mu­zi­ke. Gro­mo­gla­san apla­uz i bis - dio fi­na­la De­ve­te – bio je pri­ro­dan kraj ove ve­če­ri, i ju­bi­lar­nog „A tem­pa”.
Uspje­šna pre­mi­je­ra De­ve­te do­kaz je da Mu­zič­ki cen­tar „ra­di svoj po­sao”, pro­ko­men­ta­ri­sao je Žar­ko Mir­ko­vić, di­rek­tor ove usta­no­ve osno­va­ne pri­je de­set go­di­na sa na­mje­rom da raz­vi­ja i usmje­ra­va mu­zič­ku sce­nu Cr­ne Go­re.
- Upra­vo je ovo raz­log za­što smo osno­va­ni. Ovo pri­je de­set go­di­na ni­je ni­ko mo­gao da sa­nja. Na­ši an­sam­bli su po­ni­je­li naj­ve­ći te­ret, što je po me­ni naj­ve­ća ko­rist ove pre­mi­je­re. Uz so­li­ste sa stra­ne, što je nor­mal­no u či­ta­vom svi­je­tu. Do­bro je i pro­bu­đe­no in­te­re­so­va­nje za Be­to­ve­na. Svi mi­sle da je Be­to­ve­no­va De­ve­ta ne­što što pri­pa­da dru­gi­ma, ali po­ka­za­li smo da je sad i na­ša – ka­zao je on.
Ju­bi­lar­ni „A tem­po” je po­sled­nji odr­ža­ni pod kro­vom CNP-a, ta­ko­đe or­ga­ni­za­to­ra ovog fe­sti­va­la. Na­red­ne go­di­ne tre­ba­lo bi da se pre­se­li u no­vi pro­stor, u zda­nje Mu­zič­kog cen­tra ko­ji bi po na­ja­va­ma tre­ba­lo do je­se­ni da otvo­ri vra­ta. To će, na­ja­vlju­je Mir­ko­vić do­ni­je­ti no­ve mo­men­te u or­ga­ni­za­ci­ji i kon­cep­ci­ji fe­sti­va­la.
- Pr­vo, na­dam se da će no­vog pro­sto­ra bi­ti. Iskre­no, vi­dje­li ste da smo bi­li za­ti­snu­ti, i pu­bli­ka i iz­vo­đa­či, što ve­o­ma od­ma­že, na­ro­či­to kad su ova­kva dje­la u pi­ta­nju. Sa­rad­nja sa CNP-om će za­vi­si­ti od kon­cep­ci­je na­red­nog „A tem­pa”. Ka­ko je „A tem­po” ko­nač­no „u svom gra­du” mi­slim da će nas na­red­ne go­di­ne bi­ti na vi­še lo­ka­ci­ja u Pod­go­ri­ci. Po­ku­ša­će­mo da ih is­ko­ri­sti­mo što vi­še. Bi­li ste svje­do­ci od­lič­nog kon­cer­ta u Ka­pi­tal pla­zi, to je pro­stor ko­ji će­mo vje­ro­vat­no i u bu­du­će ko­ri­sti­ti. Pod­go­ri­ca ima za­ni­mlja­vih mje­sta ali do sa­da ni­smo ima­li ba­zič­ni pro­stor pa nam je ovo po­zo­ri­šte bi­lo glav­na adre­sa. Dje­li­mič­no će to osta­ti i idu­će go­di­ne, ali će­mo po­sta­ti i grad­ski fe­sti­val, svih lju­di ko­ji ži­ve u Pod­go­ri­ci – na­ja­vio je Mir­ko­vić.
Dra­go mi je da sam spi­sko­vi­ma gra­do­va gdje sam pje­vao De­ve­tu Be­to­ve­no­vu sim­fo­ni­ju pri­dru­žio i Pod­go­ri­cu, ka­zao je ne­du­go na­kon spu­šta­nja za­vje­se na ovo­go­di­šnji „A tem­po” po­zna­ti bo­san­sko­her­ce­go­vač­ki oper­ski pje­vač Ivi­ca Ša­rić. Bas sa­ra­jev­ske i mno­gih dru­gih ope­ra na­ma naj­po­zna­ti­ji iz „Bal­kan­ske ca­ri­ce”, is­ta­kao je da je pu­bli­ka bi­la po­seb­na, i da baš zbog nje je­dva če­ka da no­va dvo­ra­na poč­ne sa ra­dom, „jer ovo­li­kom an­sam­blu i pje­va­či­ma ve­o­ma je te­ško na­stu­pa­ti u CNP-u, i pro­stor­no i kad je aku­sti­ka u pi­ta­nju”.
Te­nor Do­ma­goj Do­ro­tić is­ta­kao je da je uvi­jek gušt na­stu­pa­ti u Pod­go­ri­ci. Taj osje­ćaj bu­di pu­bli­ka, ko­ja ne šte­di apla­u­ze, ali i po­ka­zu­je da se ra­zu­mi­je u mu­zi­ku. I za pu­bli­ku i iz­vo­đa­če bi­će mno­go ljep­še ka­da se mu­zi­ka bu­de za­ču­la sa no­ve sce­ne.
- Be­to­ven je uvi­jek iza­zov. Do­ći u Cr­nu Go­ru i pje­va­ti De­ve­tu je iz­u­zet­na čast. Na­dam se da je pu­bli­ka uži­va­va­la. Po­seb­na čast je pje­va­ti sa Ša­ri­ćem, ko­ji ima ogrom­no is­ku­stvo. Sa svim po­ten­ci­ja­li­ma ko­je on ima, pje­va­ti uz nje­ga je div­no. Na­rav­no, uži­vao sam i u sa­rad­nji sa ko­le­gi­ni­ca­ma, ko­je ina­če po­zna­jem – is­ta­kao je ovaj te­nor.
Pre­mi­je­ra ovog dje­la uvi­jek je ve­li­ki iza­zov, i za iz­vo­đa­če i pu­bli­ku, na­po­mi­nje alt Iva Mr­voš.
Po­seb­no mi je dra­go što sam uče­stvo­va­la u to­me i pje­va­la je pred pod­go­rič­kom pu­bli­kom, pred ko­jom ni­sam na­stu­pi­la odav­no. Be­to­ve­no­va sim­fo­ni­ja je fan­ta­stičn. Isti­na so­li­sti ne­ma­ju ve­li­ku ulo­gu, ali su di­o­ni­ce ve­o­ma za­htjev­ne, pa je uvi­jek iza­zov­no iz­vo­di­ti ih. Pu­bli­ka je bi­la div­na – ka­za­la je Iva Mr­voš is­ti­ču­ći da se uvi­jek sa ra­do­šću sje­ća svog na­stu­pa s po­čet­ka ka­ri­je­re u Pod­go­ri­ci, pri­je vi­še od de­set go­di­na.
S.ĆET­KO­VIĆ


Kao u svo­joj ku­ći

So­pran Sne­ža­na Sa­vi­čić Se­ku­lić ne jed­nom je is­ta­kla da se u CNP-u osje­ća kao usvom do­mu, Ta­ko je bi­lo i ovog pu­ta, ob­ja­sni­la je ona.
- Sva­ki na­stup ov­dje je za me­ne spe­ci­ja­lan. No­si po­seb­nu draž. Ov­dje sam kao do­ma­ća – ka­za­la je ona i pri­sje­ti­la se da je na sce­ni CNP-a pr­vi put za­pje­va­la 2001, a onaj od pri­je tri go­di­ne, ko­ji je pje­va­la u sed­mom mje­se­cu trud­no­će, pam­ti­će cio ži­vot.
- Dra­go mi je što sam se vra­ti­la uče­stvu­ju­ći u iz­vo­đe­nju ovog gran­di­o­znog dje­la. De­ve­ta je san sva­kog so­li­ste. So­lo par­ti­je ni­su du­gač­ke, pje­va­mo sa­mo u po­sled­njem sta­vu, ali su to ve­o­ma za­htjev­ne par­ti­je. Je­ste za­htjev­no i te­ško, ali je za­to adre­na­lin bo­žan­stven, pa kad se kon­cert za­vr­ši svi osje­ća­ju ve­li­ko za­do­volj­stvo – ob­ja­sni­la je Sa­vi­čić Se­ku­lić jed­nu od taj­ni uspje­ha De­ve­te.
Sa­rad­nja me­đu so­li­sti­ma, sa di­ri­gen­tom sim­fo­nij­skim i hor­skim an­sam­blom je bi­la iz­u­zet­na, is­ta­kla je ovaj so­pran iz Be­o­gra­da.
- Mo­ram da po­hva­lim or­ke­star, ko­ji je na ve­o­ma vi­so­kom ni­vou. Pri sva­kom do­la­sku pri­je­tim da stra­šno na­pre­du­je. To su sa­da zre­li, sta­sa­li umjet­ni­ci, ima­ju mno­go kon­ce­ra­ta iza se­be, da­kle ima­ju is­ku­stvo, a u mu­zi­ci po­red obra­zo­va­nja neo­p­hod­no je upra­vo je to ono što je či­ni zre­lim umjet­ni­kom. Što vi­še na­stu­pa­te to ste bo­lji – ka­za­la je ona.


Na Ko­lar­cu po­sli­je pet go­di­na

Cr­no­gor­ski sim­fo­nij­ski or­ke­star ne­ma pa­u­zu u na­red­nim pra­znič­nim da­ni­ma. Do­šlo je do pro­mje­na u pla­no­vi­ma, pa, sim­fo­ni­ča­re usko­ro oče­ku­je po­sli­je pet go­di­na na­stup u Be­o­gra­du.
- Na­ja­vlje­ni na­stup na otvo­re­nom, u ma­ju, za­mi­je­njen je iza­zov­nim kon­cer­tom u Be­o­gra­du, na Ko­lar­cu 11. ma­ja. Po­no­vo će­mo bi­ti pred be­o­grad­skom pu­bli­kom, što je za nas ve­o­ma va­žan test. Za­to će kon­cert na otvo­re­nom pla­ni­ran za jun bi­ti po­mje­ren naj­vje­ro­vat­ni­je za sep­tem­bar. Ipak, pu­bli­ka mo­že da nas ču­je pod ve­drim ne­bom 21. ma­ja, ka­da na­stu­pa­mo u okvi­ru pro­sla­ve ob­no­ve ne­za­vi­sno­sti – ka­zao je Mir­ko­vić.