Oba­la Ze­te, Umjet­nič­ka ko­lo­ni­ja i gra­đa­ni Da­ni­lov­gra­da i ovo­ga sep­tem­bra do­ma­ći­ni su va­ja­ri­ma iz ra­znih kra­je­va svi­je­ta. Ovo­ga pu­ta u mu­ze­ju skulp­tu­ra pod ve­drim ne­bom dli­je­tom i če­ki­ćem u mer­mer ucr­ta­va­ju umjet­nič­ke po­ru­ke Tu­laj Čak­mak iz Tur­ske, Pe­tre Vir­gi­liu Mo­ga­sa­nu iz Ru­mu­ni­je i Pre­drag Mi­la­čić iz Cr­ne Go­re. Re­klo bi se da sva­ke go­di­ne is­pred Umjet­nič­ke ko­lo­ni­je svo­jih pet mi­nu­ta ima­ju ka­men i nje­go­vi obo­ža­va­o­ci, va­ja­ri. Ni­je ni ču­do što u Da­ni­lov­gra­du ovih da­na sve od­zva­nja od su­da­ra tvr­do­gla­vog ka­me­na i umjet­nič­kih ide­ja. Ta­man ka­da se či­ni da će ka­men po­bi­je­di­ti ne­u­to­lji­vu ljud­sku že­lju da u sva­kom ma­te­ri­jal­nom ele­men­tu osta­vi trag svog po­sto­ja­nja, čo­vjek ne­ka­ko smog­ne sna­ge da mer­mer ba­ci na ko­lje­na. U tom sud­njem ča­su i mje­ša­vi­ni po­bje­de i po­ra­za sta­me­ne gro­ma­de ot­kri­va­ju svo­ju, ali i su­šti­nu mar­lji­vog kle­sa­ra, i pre­pu­šta­ju se za­no­snim stran­pu­ti­ca­ma ma­šte i umjet­nič­kog do­ži­vlja­ja svi­je­ta.
Tu­laj Čak­mak ni­ka­da ra­ni­je ni­je bi­la u Cr­noj Go­ri, ali je ne­po­gre­ši­vo ot­kri­la sim­bol ko­ji sa­ži­ma ka­rak­ter i po­ru­ku cr­no­gor­skih gor­šta­ka. Ona va­ja or­la, a nje­na skulp­tu­ra li­či na nje­gov let, ko­ji u jed­nom da­hu ot­kri­va slo­bo­du pla­nin­skog va­zdu­ha, ali i bor­bu za op­sta­nak. Tu­laj kao da je pri do­la­sku u Cr­nu Go­ru ne­gdje sre­la or­la ili ga je sa­nja­la, pa na oba­li Ze­te po­ku­ša­va da na tren za­u­sta­vi nje­gov let i pred­sta­vi ga ljud­skom oku.
- Orao mi se na­met­nuo kao te­ma pri do­la­sku u va­šu ze­mlju. Ni­je­sam ima­la ide­ju šta bih ra­di­la u ovoj ko­lo­ni­ji, ali orao se na­met­nuo kao te­ma, ali i kao uti­caj br­da ko­ja nas okru­žu­ju i lju­di ko­ji nas sva­ko­dnev­no obi­la­ze – ka­že Tu­laj.
Pe­tre Vir­gi­liu Mo­ga­sa­nu svo­ju skulp­tu­ru po­put drev­nih hri­šća­na, i prak­se grad­nje pra­vo­slav­nih hra­mo­va, skulp­tu­ru je po­sta­vio u prav­cu is­tok-za­pad. Nje­go­vo dje­lo ima dva di­je­la i po­ve­zu­je ih je­dan otvor. On je na­mi­je­njen za svje­tlost ko­ja spa­ja dvi­je stra­ne svi­je­ta, ali i uno­si dan u mrak ljud­ske du­še i spa­ša­va je de­mon­skih si­la.
- Taj otvor je su­šti­na mo­ga ra­da. On je ka­nal za ljud­ske emo­ci­je ko­je ta­ko če­sto ne­ma­ju gdje da se upu­te. Po­ku­ša­vam da ih na ovaj na­čin kon­tro­li­šem i ot­kri­jem skri­ve­ne po­ru­ke na­še­ga svi­je­ta i ljud­ske du­še. Ta dva di­je­la još uvi­jek ni­je­su spo­je­na, ali na­dam se da će to bi­ti ovih da­na što će zna­či­ti da je mo­ja skulp­tu­ra i do­bi­la ko­na­čan iz­gled – ve­li Mo­ga­sa­nu.
Pre­drag Mi­la­čić je na­gla­sio da je pr­vi nje­gov su­sret sa ci­vi­li­za­ci­jom us­po­sta­vljen u Du­klji i da zbog to­ga već du­že ob­ra­đu­je i va­ja stu­bo­ve, kao ele­men­te ko­ji dr­že svi­jet, ali i sva­ko­dnev­ni ži­vot. Po nje­go­vom ri­je­či­ma stu­bo­vi su ve­za čo­vje­ka sa ono­stra­nim svi­je­tom , pa je i nje­gov rad u Da­ni­lov­gra­du je­dan ve­li­ki stub. On sma­tra da stu­bo­vi i ka­men ne sa­mo da u jed­nom ko­ma­du dr­že naš svi­jet, već su i svje­do­ci ci­vi­li­za­ci­je i nje­ne isto­ri­je.
-Umjet­ni­ci su dje­ca ko­ja ne­pre­sta­no ma­šta­ju o bo­ljem svi­je­tu. Naš ide­al je lje­po­ta i tru­di­mo se da je u ovom svi­je­tu opi­še­mo i pri­ka­že­mo ona­kva ka­kva je ona po se­bi. Uko­li­ko to us­pi­je­mo ja se na­dam da će ovaj svi­jet bi­ti mno­go ljep­ši i bo­lji za lju­de – re­kao je Mi­la­čić.
On do­da­je da je umjet­nost u Cr­noj Go­ri, kao i osta­lom svi­je­tu, na ve­li­kom is­ku­še­nju, jer ma­lo se odva­ja za kul­tu­ru i ona je če­sto ne­gdje na za­če­lju ko­lo­ne oba­ve­za re­pu­blič­kih i op­štin­skih kul­tur­nih usta­no­va. Ipak, ta­kva vre­me­na su iza­zov za stva­ra­o­ca, pa je ta­ko i u Cr­noj Go­ri.
- I po­red te­ških uslo­va u ko­ji­ma ra­di­mo i kod nas stva­ra­ju umjet­ni­ci sa ve­li­kom ener­gi­jom. I da­lje ima­mo ta­le­na­ta i oni na­đu pro­sto­ra i vre­me­na da po­ka­žu šta mi­sle o svi­je­tu,su­šti­ni i svo­me mje­stu na pla­ne­ti – sma­tra Mi­la­čić.
Po­kro­vi­i­telj va­jar­skog sim­po­zi­ju­ma ko­ji se u Da­ni­lov­gra­du za­vr­ša­va ovih da­na je Op­šti­na Da­ni­lov­grad, dok je glav­ni spon­zor D.O.O. „Mer­mer”. Za­hva­lju­ju­ći „Mer­me­ru” obez­bje­đen je i ka­men za uče­sni­ke va­jar­ske ko­lo­ni­je. Or­ga­ni­za­tor je Umjet­nič­ka ko­lo­ni­ja, a za da­nas je pred­vi­đe­no otva­ra­nje ovo­go­di­šnjeg sim­po­zi­ju­ma i pred­sta­vlja­nje pro­šlo­go­di­šnjih uče­sni­ka.
I.MI­LO­ŠE­VIĆ

Bi­o­gra­fi­je

Tu­laj Čak­mak je za­vr­ši­la umjet­nič­ku ško­lu u Iz­mi­ru, a od 2007. do da­nas uče­stvo­va­la je na vi­še sim­po­zi­ju­ma u toj ze­mlji. U rod­nom Iz­mi­ru ima­la je i dvi­je sa­mo­stal­ne iz­lo­žbe, a do­bi­la je i vi­še na­gra­da.
Pe­tre Vir­gi­li­ju Mo­ga­sa­nu za­vr­šio je Aka­de­mi­ju li­je­pih umjet­no­sti u Ka­ra­ri, a ima di­plo­me umjet­nič­kih ško­la u Grč­koj, kao i fa­kul­te­ta u Bu­ku­re­štu. Uče­stvo­vao je na vi­še bi­je­na­la u Taj­va­nu, Ja­pa­nu i Ru­mu­ni­ji, a u pe­ri­dou od 2010. do da­nas bio je član vi­še sim­po­zi­ju­ma ši­rom svi­je­ta. Sa­mo­stal­no je iz­la­gao u Ru­mu­ni­ji, a nje­go­vi ra­do­vi mo­gla je da vi­di u sklo­pu grup­nih iz­lo­žbi pu­bli­ka u Ita­li­ji, Nor­ve­škoj, Grč­koj i na­rav­no u Ru­mu­ni­ji.
Pre­drag Mi­la­čić je re­dov­ni pro­fe­sor Fa­kul­te­ta li­kov­nih umjet­no­sti u Ce­ti­nju. Odr­žao je na de­se­tak sa­mo­stal­nih iz­lo­žbi u Sr­bi­ji i ze­mlja­ma re­gi­o­na, a nje­go­vi ra­do­vi bi­li su pred­sta­vlje­ni u Ba­ri­ju i Be­ču. Do­bit­nik je vi­še pri­zna­nja, ka­ko u Sr­bi­ji ta­ko i Cr­noj Go­ri. Pri­je če­ti­ri go­di­ne do­bio je na­gra­du za skulp­tu­ru „Dra­go Đu­ro­vić”.