U okvi­ru pro­gra­ma po­sve­će­nih 28. ok­to­bru – Da­nu Her­ceg No­vog, prek­si­noć je u fo­a­jeu Dvo­ra­ne „Park” otvo­re­na iz­lo­žba dje­la Pa­bla Pi­ka­sa. Mno­go­broj­na pu­bli­ka ima­la je pri­li­ku da vi­di zbir­ku ko­ju či­ne 42 gra­fič­ka ra­da, fak­si­mi­la cr­te­ža, li­to­gra­fi­ja i po­je­di­nač­nih gra­vu­ra na­sta­lih od 1932. do 1969. go­di­ne. Slu­čaj­nost ili ne, tek ku­ri­o­zi­te­ta ra­di, iz­lo­žba je otvo­re­na na dan ka­da se 1881. go­di­ne u Ma­la­gi, u Špa­ni­ji, ro­dio Pi­ka­so, jedan od naj­ve­ćih li­kov­nih umjet­ni­ka 20. vi­je­ka.
– Ka­da bi­smo re­kli da smo na­mjer­no pla­ni­ra­li da iz­lo­žba jed­nog od naj­ve­ćih umjet­ni­ka epo­he, u čast oslo­bo­đe­nja Her­ceg No­vog bu­de baš na dan nje­go­vog ro­đe­nja, la­ga­li bi­smo. Do­go­di­lo se. Slu­čaj­nost. Ali, kao što je re­kao Džon La Ka­re, ve­li­ki maj­stor špi­jun­skih ro­ma­na: „Kad vam se uči­ni da je do­ga­đaj u do­me­nu ap­surd­ne slu­čaj­no­sti bu­di­te si­gur­ni da je to vi­še ne­go na­mjer­no, ne­ma stva­ri na svi­je­tu ko­je ne­ma­ju tač­no od­re­đe­ni raz­log, skri­ve­ni ili jav­ni,” po­ru­čio je, otva­ra­ju­ći iz­lo­žbu, Ste­van Ko­pri­vi­ca, dram­ski pi­sac i di­rek­tor JUK Her­ceg Fest.
Pod­sje­tio da su Pi­ka­so­vu umjet­nost isto­ri­ča­ri umjet­no­sti i te­o­re­ti­ča­ri, spo­re­ći se me­đu­sob­no, svr­sta­va­li u pla­vo raz­do­blje, ru­ži­ča­sto raz­do­blje, fa­zu uti­ca­ja afrič­ke pri­mi­tiv­ne umjet­no­sti, ana­li­tič­ki ku­bi­zam i sin­te­tič­ki ku­bi­zam. On­da su, ka­ko je na­gla­sio, na očaj te­o­re­ti­ča­ra usli­je­di­li aka­dem­ski re­a­li­zam, pa sim­bo­li­zam, pa on­da, ka­da je po­ne­sta­lo ri­je­či, do­bro­do­šao je sve­o­bu­hvat­ni po­jam mo­der­ni­zma.
– Ali, ka­ko ge­ni­ja, slo­bo­du stva­ra­la­štva i slo­bo­du du­ha uka­lu­pi­ti u de­fi­ni­ci­ju, for­mu­lu, ak­si­om? Ka­ko vje­tar ka­pom uhva­ti­ti? Pa­blo Pi­ka­so, iako je po­sje­do­vao vr­hun­sko aka­dem­sko obra­zo­va­nje, iako je sto­ti­ne sa­ti pro­vo­dio u Pra­di op­či­njen El Gre­kom, Go­jom, Ve­la­ske­zom, pro­u­ča­va­ju­ći ih i tra­že­ći ka­ko se­be da od­re­di spram ve­li­kih uzo­ra, svoj umjet­nič­ki i ži­vot­ni kre­do na­la­zi u slo­bo­di. Slo­bo­di sa ve­li­kim „S”. Di­vlja i iskon­ska Afri­ka i nje­na fi­gu­ra­tiv­na ne­spu­ta­na umjet­nost da­ju mu taj da­mar slo­bo­de i na­sta­ju „Go­spo­đi­ce iz Avi­njo­na“, re­vo­lu­ci­o­nar­ni pre­vrat u li­kov­noj umjet­no­sti po­sli­je če­ga vi­še ni­šta ni­je bi­lo isto. Li­je­pe že­ne, dru­štve­ni pre­vra­ti, ži­vlje­nje ži­vo­ta pu­nim plu­ći­ma, he­do­ni­zam i an­ga­žo­va­nost ni­su ome­le Pi­ka­sa da, Gi­ni­so­vi pe­dant­ni hro­ni­ča­ri za­bi­lje­že, ka­ko je na­pra­vio 13.500 sli­ka, 100.000 gra­fi­ka, 34.000 ilu­stra­ci­ja za knji­ge, 300 skulp­tu­ra – ka­zao je Ko­pri­vi­ca. On je ta­ko­đe pod­sje­tio da je Pi­ka­so bio do­slje­dan an­ti­fa­ši­sta, ko­ji svo­jim dje­lom sta­je uz li­je­vu Špa­ni­ju La Pa­si­o­na­ri­je u od­bra­ni od fa­ši­zma, a svo­ju pri­vr­že­nost an­ti­fa­ši­zmu po­ka­zu­je i ra­de­ći pla­kat za film „Bit­ka na Ne­re­tvi” Velj­ka Bu­la­ji­ća, oda­ju­ći pri­zna­nje i da­ju­ći po­et­ski pe­čat Na­rod­no-oslo­bo­di­lač­koj bor­bi na­ro­da Ju­go­sla­vi­je.
– Iz­lo­žba Pa­bla Pi­ka­sa, 2016. go­di­ne u Her­ceg No­vom or­ga­ni­zu­je se u čast slo­bo­de ko­ju su 28. ok­to­bra 1944. go­di­ne osvo­ji­le par­ti­zan­ske je­di­ni­ce na pri­la­zi­ma i uli­ca­ma na­šeg gra­da. Kao što je re­če­no na po­čet­ku, ne­ma slu­čaj­no­sti. Po­sve­ta slo­bo­di. Ne­ka ta po­sve­ta bu­de po­vod za otva­ra­nje iz­lo­žbe ve­li­kog Pa­bla Pi­ka­sa u gra­du ko­ji te­ži lje­po­ti i slo­bo­di – po­ru­čio je Ko­pri­vi­ca.
Dje­la Pa­bla Pi­ka­sa do­spje­la su u Her­ceg No­vi za­hva­lju­ju­ći ini­ci­ja­ti­vi JUK Her­ceg Fest i nji­ho­voj do­broj sa­rad­nji sa ga­le­ri­jom Vi­skon­ti Fajn Art, iz Lju­blja­ne, či­ji su vla­sni­ci Ži­va Ško­dlar Vu­jić i La­zar Vu­jić. La­zar Vu­jić je ka­zao da ga­le­ri­ja ra­do sa­ra­đu­je sa lju­di­ma ko­ji su otvo­re­ni i ima­ju sluh za ono što je pra­vil­no i do­bro, na pra­vom mje­stu, u pra­vom mo­men­tu.
– Ja­ko li­je­po je iz­lo­že­no sve i ni­kad ni­je ta­ko br­zo za­vr­še­no po­sta­vlja­nje, estet­ski i teh­nič­ki. Ovo je dio ko­lek­ci­je „Kva­tro ga­tos” (Če­ti­ri ma­čo­ra), če­ti­ri ve­li­ka­na u špan­skoj umjet­no­sti: to su Pa­blo Pi­ka­so, Sal­va­dor Da­li, Hu­an Mi­ro i An­to­nio Ta­pi­es i obič­no po­sta­vlja­mo tu iz­lo­žbu. Ali, ov­dje ne­ma pro­sto­ra za to, pa smo iz­dvo­ji­li po­seb­no Pi­ka­sa, a mo­žda do­go­di­ne iz­lo­ži­mo Mi­roa ili Da­li­ja – ka­zao je Vu­jić.
Iz­lo­žba dje­la Pa­bla Pi­ka­sa bi­će otvo­re­na do 25.no­vem­bra.
K.Ma­to­vić