Iz­lo­žbom „Li­kov­ni umjet­ni­ci Cr­no­gor­ske aka­de­mi­je na­u­ka i umjet­no­sti”, na ko­joj su na­šoj pu­bli­ci pred­sta­vlje­ni sli­ka­ri i va­ja­ri, čla­no­vi CA­NU, ova naj­vi­ša na­uč­no-kul­tur­na in­sti­tu­ci­ja u Cr­noj Go­ri obi­lje­ži­la je 45 go­di­na po­sto­ja­nja i de­ce­ni­ju od ob­no­ve ne­za­vi­sno­sti. Po­stav­ku či­ne dje­la ve­li­kih maj­sto­ra po­put Mi­o­dra­ga Da­da Đu­ri­ća, Vo­ji­sla­va Vo­ja Sta­ni­ća, Pe­tra Om­či­ku­sa, Lu­ke To­ma­no­vi­ća, Bran­ka Fi­li­po­vi­ća Fi­la, Alek­san­dra Pri­ji­ća, To­me Se­ra­fi­mov­skog, Di­mi­tri­ja Po­po­vi­ća, na­šeg je­di­nog oska­rov­ca Du­ša­na Vu­ko­ti­ća Vu­da, za­tim An­ke Bu­rić, Dra­ga­na Ka­ra­dži­ća i Vu­ka Ra­do­vi­ća i Mi­lo­ša Vu­ško­vi­ća, čla­na Dru­štva za na­u­ku i umjet­nost Cr­ne Go­re, iz ko­jeg je pri­je če­ti­ri i po de­ce­ni­je na­sta­la Cr­no­gor­ska aka­de­mi­ja.
Broj­nu pu­bli­ku do­če­kao je di­rek­tor Cen­tra sa­vre­me­ne umjet­no­sti Cr­ne Go­re, do­ma­ćin ove po­stav­ke Ne­nad Šo­škić ko­ji je re­kao da je ri­ječ o jed­noj od naj­zna­čaj­ni­jih iz­lo­žbi cr­no­gor­ske sa­vre­me­ne li­kov­ne sce­ne. Otva­ra­ju­ći iz­lo­žbu aka­de­mik Dra­gan Vuk­če­vić, pred­sjed­nik CA­NU, re­kao je da je ulo­ga umjet­no­sti i umjet­ni­ka u ob­li­ko­va­nju dr­žav­no­sti Cr­ne Go­re ve­li­ka, zna­čaj­na i traj­na. Na­gla­siv­ši da je CA­NU jed­na od naj­zna­čaj­ni­jih in­sti­tu­ci­ja Cr­ne Go­re, Vuk­če­vić je is­ta­kao da jed­nu dr­ža­vu ne či­ni sa­mo te­ri­to­ri­ja, sta­nov­ni­štvo i vlast, „već ne­što što bi se mo­glo na­zva­ti nje­nom ide­jom”. Ob­li­ko­va­njem te ide­je kroz vri­je­me, ka­zao je on, ob­li­ku­je se du­hov­nost jed­nog dru­štva i nje­go­ve dr­ža­ve. „Tu du­hov­nost ob­li­ku­ju in­sti­tu­ci­je me­đu ko­ji­ma je jed­na od naj­zna­čaj­ni­jih Cr­no­gor­ska aka­de­mi­ja”.
– U isto­ri­ji kul­tu­re Cr­ne Go­re umjet­ni­ci su bi­li zna­čaj­ni­ji od mi­sli­la­ca, pa i onaj naj­ve­ći ko­jeg smo ima­li – Nje­goš. Bio je ve­ći mi­sli­lac ne­go vjer­nik. I ve­ći umjet­nik, ne­go mi­sli­lac. Kao da je na­šu du­hov­nost vi­še ob­li­ko­va­la sli­ka, ne­go po­jam. Ve­li­ki pri­log iden­ti­te­tu Cr­ne Go­re da­li su upra­vo na­ši umjet­ni­ci, i oni ko­ji su van Cr­ne Go­re, a ko­ji či­ne čast i Cr­no­gor­skoj aka­de­mi­ji i Cr­noj Go­ri. Oni za­pra­vo ka­zu­ju da je umjet­nik dio ne­kog vi­šeg svi­je­ta, kao što je i nje­go­vo dje­lo kap ne­kog ne­vi­dlji­vog mo­ra. Ali, kad nas ta kap do­dir­ne, pod uslo­vom da smo sprem­ni za taj su­sret, po­ja­vi se i vi­še, i du­blje i ljud­ski­je. Na­rav­no, ka­ko to i bi­va kod da­ro­vi­tih lju­di, oni se raz­li­ku­ju po svo­jim po­e­ti­ka­ma. Naj­ve­ći me­đu nji­ma svo­jim po­e­ti­ka­ma po­ru­ču­ju isto, ali ne ka­zu­ju to jed­na­ko. O če­mu oni go­vo­re? Da na ovaj svi­jet ni­smo do­šli da do­bi­je­mo i uzme­mo, već da da­mo i da stva­ra­mo. Ti­me se odr­ža­va ne sa­mo iden­ti­tet, već kon­ti­nu­i­tet jed­nog na­ro­da i nje­go­ve dr­ža­ve… Ako bih sa­žeo ovu iz­lo­žbu, on­da bih re­kao da je to po­hva­la du­hov­no­sti – ka­zao je pred­sjed­nik CA­NU.
To što me­đu dje­li­ma cr­no­gor­skih li­kov­nih umjet­ni­ka dio po­stav­ke či­ne i ra­do­vi stva­ra­la­ca ko­ji ni­su Cr­no­gor­ci, ka­ko je ob­ja­snio Vuk­če­vić, go­vo­ri sa­mo o vi­še­de­ce­nij­skoj otvo­re­no­sti CA­NU.
Se­lek­tor po­stav­ke „Li­kov­ni umjet­ni­ci Cr­no­gor­ske aka­de­mi­je na­u­ka i umjet­no­sti” Pa­vle Pe­jo­vić je na­gla­sio da je ova iz­lo­žba jed­no od mo­gu­ćih vi­đe­nja mo­der­ne cr­no­gor­ske li­kov­ne umjet­no­sti. On je na­gla­sio da ovu po­stav­ku či­ne naj­zna­čaj­ni­ja ime­na cr­no­go­or­ske li­kov­ne umjet­no­sti, te da tom spi­sku bar­do­va na­šeg sli­kar­stva ne­do­sta­ju sa­mo Pe­tar Lu­bar­da i Mi­lo Mi­lu­no­vić, ko­ji su bi­li čla­no­vi SA­NU.
– Mi li­kov­nja­ci smo oda­ni Cr­noj Go­ri i mi­slim da smo joj bi­li do­bri re­pre­zen­ti. Ovo je jed­na od pri­li­ka da to po­ka­že­mo – na­gla­sio je on.
On je is­ta­kao da umjet­ni­ci ko­ji su ži­vje­li i ra­di­li van Cr­ne Go­re, a či­ne dio ove po­stav­ke, či­ne čast na­šoj ze­mlji i na­šoj umjet­no­sti. Po­sje­ti­o­ci su mo­gli da vi­de tri ani­mi­ra­na fil­ma oska­rov­ca Du­ša­na Vu­ko­ti­ća, me­đu ko­ji­ma je „Su­ro­gat” za ko­ji je ve­li­ki umjet­nik do­bio na­gra­du Ame­rič­ke film­ske aka­de­mi­je.
S.Ć.


Do­go­di­ne ka­ri­ka­tu­re Vu­ško­vi­ća

Pe­jo­vić je na­ja­vio da će na­red­ne go­di­ne, naj­vje­ro­vat­ni­je u Pod­go­ri­ci, or­ga­ni­zo­va­ti iz­lo­žbu ka­ri­ka­tu­ra Mi­lo­ša Vu­ško­vi­ća. Na­i­me, ta­da će cr­no­gor­ska li­kov­na pu­bli­ka ima­ti pri­li­ku da upo­zna i tu stra­nu stva­ra­la­štva Vu­ško­vi­ća, jed­nog od ute­me­lji­va­ča na­ših mo­de­r­nog sli­kar­stva, ko­ji je pri­je Dru­gog svjet­skog ra­ta jed­no vri­je­me bio i glav­ni i od­go­vor­ni ured­nik slav­nog „Oši­ša­nog je­ža”.