Na­stu­pom Ka­me­r­nog or­ke­stra fil­har­mo­ni­je „Ol­te­nia” na­ša pu­bli­ka pr­vi put se su­sre­la sa fil­har­mo­ni­jom Kra­jo­ve, jed­nog od naj­ve­ćih mu­zič­kih cen­ta­ra Ru­mu­ni­je. Ovaj an­sambl sa tra­di­ci­jom du­gom 112 go­di­na, ka­ko nam je re­kao di­ri­gent Alek­san­dru Iosub, či­ni kič­mu ru­mun­ske kla­sič­ne mu­zič­ke sce­ne.
– Fil­har­mo­ni­ja „Ol­te­nia” iz Kra­jo­ve, ve­o­ma po­zna­ta in­sti­tu­ci­ja u ru­mun­skom mu­zič­kom ži­vo­tu. Da­nas ova fil­har­mo­ni­ja dje­lu­je kroz Sim­fo­nij­ski or­ke­star, Ka­mer­ni or­ke­star, Aka­dem­ski hor kao i još ne­ko­li­ko ka­mer­nih an­sam­ba­la. Osno­van 1957. go­di­ne Ka­mer­ni or­ke­star fil­har­mo­ni­je „Ol­te­nia” ko­ji ste ču­li, da­nas ima re­per­to­ar znat­no ra­zno­vr­sni­ji ne­go na svo­jim po­če­ci­ma i uklju­ču­je i dje­la sa­vre­me­ne mu­zi­ke – ka­zao je Iosub.
Alek­san­dru Iosub osim što je od 1989. di­ri­gent kra­jov­ske fil­har­mo­ni­je, po­znat je i kao kom­po­zi­tor. Ko­ji uglav­nom ra­di za te­a­tar. Ta­ko­đe, on je pri­zna­ti oper­ski di­ri­gent, i u svo­joj ze­mlji i van nje.
● Va­ši pr­vi uti­sci o kon­cer­tu i pod­go­rič­koj pu­bli­ci?
- Ve­o­ma sam stra­stve­no do­ži­vio va­šu ze­mlju. Pri­ro­da je div­na, kao i Pod­go­ri­ca. Na­ro­či­to mi se svi­đa što li­či na mo­ju rod­nu gru­du. Naj­vi­še mi se do­pa­da­ju va­ši gra­do­vi i pla­ni­ne. Ta­ko­đe, odu­še­vljen sam ti­me što smo ve­o­ma br­zo i la­ko sti­gli do Cr­ne Go­re, a vje­ro­va­li smo da su pu­te­vi lo­ši da će nam tre­ba­ti mno­go vi­še vre­me­na da stig­ne­mo dov­de. Ali ono što bih že­lio da is­tak­nem po­seb­no, je­ste da mi se naj­vi­še do­pao na­rod – mi­ran, lju­ba­zan i to­pao.
● Or­ke­star ko­jim ste di­ri­go­va­li pri­pa­da ve­o­ma ugled­noj mu­zič­koj isnti­tu­ci­ji?
- Mi Ru­mu­ni smo po­zna­ti po ve­o­ma du­goj mu­zič­koj tra­di­ci­ji. Ovaj or­ke­star je osno­van dav­ne 1904. go­di­ne. Da­kle, ge­ne­ra­ci­je su gra­di­le ovu mu­zič­ku in­sti­tu­ci­ju. Naš or­ke­star se sma­tra jed­nim od naj­bo­ljih u Ru­mu­ni­ji.
● Iza­bra­li ste za ovaj kon­cert is­klju­či­vo ru­mun­ski re­per­to­ar?
- To nam je bi­la oba­ve­za, jer ov­dje smo do­šli da pred­sta­vi­mo na­šu ze­mlju. Ali ne­moj­te mi­sli­ti da mi sa­mo to svi­ra­mo. Mi ima­mo ve­o­ma bo­gat in­ter­na­ci­o­nal­ni re­per­to­ar, i to mu­zi­ku svih epo­ha. Ovo što smo mi ve­če­ras iz­ve­li pu­no je ma­lih mu­zič­kih dra­gu­lja.
● Ka­kvo je sta­nje na ru­mun­skoj mu­zič­koj sce­ni?
- Ima­mo mno­go kva­li­tet­nih mu­zi­ča­ra, a mno­gi od njih su oti­šli u En­gle­sku, Fran­cu­sku, SAD, i naj­vi­še u Nje­mač­ku. Ve­ći­na njih se sna­šla u no­vim sre­di­na­ma, uspje­šni su, ima i onih ko­ji ra­de čak kao še­fo­vi or­ke­sta­ra. To je re­zul­tat ve­o­ma kva­li­tet­ne mu­zič­ke ško­le i du­ge mu­zič­ke tra­di­ci­je. Zna­te, mi ima­mo dva­de­set sim­fo­nij­skih or­ke­sta­ra, šest, se­dam oper­skih.
● Mi­sli­te li da je to do­bro?
- S jed­ne stra­ne je do­bro. To je ve­li­ka šan­sa, i to ne sa­mo fi­nan­sij­ska za njih. Ta­ko se raz­mje­nju­ju is­ku­sta­va i sti­ču no­va zna­nja. Ti lju­di su u naj­ve­ćem bro­ju bi­li za­do­volj­ni onim što su ima­li u Ru­mu­ni­ji. Bi­li su pri­zna­ti, ima­li su si­gu­ran po­sao, pu­bli­ku, ra­di­li su kao pro­fe­so­ri, ali su ipak iza­bra­li da odu, stal­no ili pri­vre­me­no. No, ne vi­dim tu ni­šta lo­še, to je raz­mje­na is­ku­sta­va. Da­nas je, zna­te, iz­bor slo­bo­dan.
● Po­red du­go­go­di­šnje ka­ri­je­re di­ri­gen­ta Vi ste i kom­po­zi­tor?
- Naj­vi­še pi­šem za po­zo­ri­šte. Ta­ko­đe, autor sam i mu­zi­ke za mno­ge scen­ske pro­jek­te, kao i te­a­tar za dje­cu. Pi­šem i or­ke­stra­ci­je. Ali, mo­ram vam re­ći da bih mo­gao da ži­vim bez kom­po­no­va­nja či­tav ži­vot, ali bez di­ri­go­va­nja ni­ka­ko.
S.Ć.


Tri spo­ne dva na­ro­da

Kon­cer­tom Ka­mer­nog or­ke­stra fil­har­mo­ni­je „Ol­te­nia” iz Kra­jo­ve ko­ji je iz­veo u pu­nom CNP-u is­klju­či­vo dje­la ru­mun­skih kom­po­zi­to­ra Am­ba­sa­da Ru­mu­ni­je u Cr­noj Go­ri obi­lje­ži­la je 1. de­cem­bar – ru­mun­ski Dan dr­žav­no­sti. Ka­ko je is­ta­kao am­ba­sa­dor Fer­di­nand Na­gi, 1. de­cem­bra Ru­mu­ni pro­sla­vlja­ju da­tum ve­li­kog uje­di­nje­nja 1918. go­di­ne, ka­da su se spo­ji­le tri ru­mun­ske po­kra­ji­ne, Mol­do­va, Tran­sil­va­ni­ja i Vla­ška, u jed­nu dr­ža­vu.
Ovim kon­cer­tom, ka­ko je is­ta­kla Mi­li­ca Ra­ko­vić, sa­rad­nik ru­mun­skog am­ba­sa­do­ra, Ru­mu­ni­ja je obi­lje­ži­la i de­set go­di­na od us­po­sta­vlja­nja cr­no­gor­sko-ru­mun­skih di­plo­mat­skih od­no­sa. Ta­ko­đe, ru­mun­ska am­ba­sa­da je že­lje­la i da pod­sje­ti na­šu pu­bli­ku da će 1. ja­nu­a­ra bi­ti de­set go­di­na od ula­ska Ru­mu­ni­je u EU i NA­TO.
Am­ba­sa­dor Na­gi se pri­je kon­cer­ta obra­tio pu­bli­ci pod­sje­ća­ju­ći da ve­ze Cr­ne Go­re i Ru­mu­ni­je da­ti­ra­ju od 16. vi­je­ka ka­da je Štam­par Ma­ka­ri­je štam­pa­ri­ju sa Ce­ti­nja pre­ba­cio u Tr­go­vi­šte u Ru­mu­ni­ji.
On je re­kao da Cr­nu Go­ru i Ru­mu­ni­ju ve­že i me­đu­sob­no pri­zna­nje na Ber­lin­skom kon­gre­su 1878. go­di­ne. Am­ba­sa­dor Na­gi je is­ta­kao da su se u no­vi­joj isto­ri­ji dva na­ro­da ne­ras­ki­di­vo ve­za­la zbog tra­gič­nog do­ga­đa­ja iz 2007. go­di­ne, ka­da je naš na­rod spon­ta­no pri­sko­čio u po­moć ru­mun­skim put­ni­ci­ma­ko­ji su do­ži­vje­li sa­o­bra­ćaj­nu ne­sre­ću.