No­vi broj do­dat­ka ,,Ru­ska ri­ječ”, ko­ji iz­da­je ,,Ru­ska ga­ze­ta” iz Mo­skve, na srp­skom je­zi­ku ći­ri­li­com, štam­pan je i di­stri­bu­i­ran uz dnev­ne no­vi­ne ,,Dan” kao i do sad, pr­vog po­ne­djelj­ka u mje­se­cu. I ovo, tre­će iz­da­nje ra­do je do­če­ka­no, a re­ak­ci­je do­ma­će jav­no­sti su vi­še ne­go po­zi­tiv­ne.
Na osam stra­na u bo­ji do­no­si­mo naj­za­ni­mlji­vi­je član­ke o po­li­ti­ci, od­no­si­ma ve­li­kih si­la, tr­ci u na­o­ru­ža­nju, kul­tu­ri, isto­ri­ji, pu­to­va­nji­ma, glo­bal­noj eko­no­mi­ji, voj­noj in­du­stri­ji, iz­vje­šta­je sa ra­ti­šta ši­rom svi­je­ta, in­ter­vjue sa sport­skim i film­skim zvi­je­zda­ma, kao i glo­bal­na fi­nan­sij­ska raz­ma­tra­nja.
,,Ru­ska ri­ječ” do­pri­no­si ot­kri­va­nju va­žno­sti uti­ca­ja ru­ske du­hov­no­sti za pra­vo­slav­ne na­ro­de, po­seb­no za nas u Cr­noj Go­ri. Ta­ko­đe, svi ko­ji pra­te eko­nom­ska zbi­va­nja na svjet­skoj sce­ni mo­gu sa­zna­ti mno­go po­da­ta­ka iz ugla ru­skih eko­nom­skih ana­li­ti­ča­ra. Tu su i pri­lo­zi ko­ji osvje­tlja­va­ju isti­nu o in­te­re­si­ma ve­li­kih si­la ko­je u svo­jim od­no­si­ma, če­sto slo­že­nim, pu­tem ta­ko­zva­nog hlad­nog ra­ta iza­zi­va­ju ne­sta­bil­nost eko­no­mi­ja ma­lih dr­ža­va ka­kva je Cr­na Go­ra. U naj­no­vi­jem iz­da­nju u pri­lo­gu „O če­mu go­vo­ri fil Oli­ve­ra Sto­u­na `Ukrajina u ognju`”, bi­lo je ri­je­či o do­ku­men­tar­nom fil­mu ko­ji je pri­ka­zan na ru­skoj te­le­vi­zi­ji o de­ša­va­nji­ma u Ukra­ji­ni. Sli­je­di tekst o to­me ka­ko je evrop­ski par­la­ment iz­gla­sao re­zo­lu­ci­ju u ko­joj osu­đu­je ru­ske me­di­je za ši­re­nje pro­pa­gan­de i uno­še­nje raz­do­ra u re­do­ve EU („Ka­da isti­na bo­de oči”). Vi­še ne­go in­te­re­san­tan bio je no­vin­ski čla­nak o naj­ne­o­bič­ni­joj tro­lej­bu­skoj li­ni­ji na svi­je­tu, a sli­je­de i tekst o „ka­la­šnji­ko­vu”, o naj­ljep­šem ru­skom se­lu, ot­kri­ću por­tre­ta ca­ra Ni­ko­la­ja Dru­gog is­pod Le­nji­no­ve sli­ke, dvor­skom hra­mu po­ro­di­ce Ro­ma­nov, o osni­va­ču mo­skov­skog uni­ve­ri­te­ta Mi­ha­i­lu Lo­mo­no­so­vu...
– Ri­ječ. Ta moć gdje god da se iz­go­vo­ri ili za­pi­še oda­zi­va se – sa no­vin­skih har­ti­ja, stra­ni­ca knji­ga... Ne da se per­sko­či­ti kao ni ona ko­ja se ču­je sa ta­la­sa ra­di­ja ili te­le­ve­zi­je... On­da se ri­ječ na­ših kr­sta­ča pre­se­li­la u li­te­ra­tu­ru da ne ka­žem u no­vin­ske stup­ce. E, upra­vo ta Ri­ječ kod par­vo­slav­nih na­ro­da – Nas, Ru­sa i Sr­ba naj­du­že tra­je umo­li­tve­na i on­da ka­da joj se do­bro ne pi­še.
A „Ri­ječ” ko­ja se pred­sta­vi­la či­ta­o­ci­ma „Da­na” do­ni­je­la je dah Ve­li­ke Ru­si­je, ko­ja ni­ka­da ni­je bi­la ma­la, jer u li­te­ra­tu­ri, umjet­no­sti Ona je iz­nad svih – re­kao je No­vi­ca Đu­rić, no­vi­nar i pred­sjed­nik Udru­že­nja knji­žev­ni­ka Cr­ne Go­re.
On je re­kao da „Ru­ska ri­ječ” ima po­seb­nu te­ži­nu u vri­je­me kad se „is­pra­vlja­ju po­gre­ške” Sve­tog Pe­tra Ce­tinj­skog ko­ji „ni­je imao sna­ge” da Ru­se pro­gla­si za Tru­se i da im, u onaj va­kat, pri­pri­je­ti sank­ci­ja­ma.
– RU­SKA RI­JEČ je po­nu­đe­na kao oda­bra­no šti­vo iz ze­mlje knji­žev­nih ve­li­ka­na da se po­sve­te i pro­sve­te. Iskre­no, „Dan” je na naj­bo­lji i naj­kor­ji­sni­ji na­čin da­ri­vao sve gra­đe­ne Cr­ne Go­re, po­seb­no one ko­ji­ma je kul­tu­ra osnov­no šti­vo – za­klju­čio je Đu­rić.
Iz­da­vač „Ru­ske ri­je­či” je Rus­sia Beyond The He­a­dli­nes, pro­je­kat je „Ru­ske ga­ze­te” ko­ja se ob­ja­vlju­je na 17 je­zi­ka, u 29 ze­ma­lja, na 22 saj­ta. „Ru­ska ri­ječ” uz „Dan” je je­dan od 37 štam­pa­nih do­da­ta­ka ko­ji se ob­ja­vlju­ju ši­rom svi­je­ta.
Sa no­vin­skim do­dat­kom ,,Ru­ske ri­je­či” či­ta­o­ci „Da­na” kre­ću u svo­je­vr­snu šet­nju kroz za­ni­mlji­ve tek­sto­ve i iz isto­ri­je, tra­di­ci­je i bo­ga­te ru­ske kul­tu­re. Pri­če o čud­no­va­tim mje­sti­ma Ru­si­je, ži­vo­pi­sne re­por­ta­že, odu­še­vlja­va­ju na­no­vo po­klo­ni­ke pi­sa­ne ri­je­či. Na­ši či­ta­o­ci sma­tra­ju da je, upra­vo „Ru­ska ri­ječ” upot­pu­ni­la me­dij­sku sli­ku u Cr­noj Go­ri, či­ni je objek­tiv­ni­jom i cje­lis­hod­ni­jom.A.Ć.


Vri­je­dan in­for­ma­tiv­ni i obra­zov­ni iz­raz

In­for­ma­tiv­na mi­si­ja ko­ju, na za­do­volj­stvo či­ta­telj­stva, „Dan” već go­di­na­ma kon­ti­nu­i­ra­no ostva­ru­je, od­ne­dav­no je una­pri­je­đe­na no­vim sa­dr­ža­jem, ka­kav je do­da­tak „Ru­ska ri­ječ”. Dra­go­cje­nost ova­kve od­lu­ke ured­ni­štva oči­gled­na je uko­li­ko se uzme u ob­zir ak­tu­el­ni ge­o­po­li­tič­ki tre­nu­tak, u ko­jem je iz­vje­šta­va­nje o te­ma­ma spolj­no­po­li­tič­kog ka­rak­te­ra nu­žno pro­fi­li­sa­ti iz­van do­mi­ni­ra­ju­ćeg, jed­no­stra­nog i po­želj­nog in­ter­pre­ta­tiv­nog ugla, ko­ji za­ne­ma­ru­je fun­da­men­tal­nu ino­va­ci­ju glo­bal­nog zna­ča­ja – vi­še­po­lar­nost. U kon­tek­stu uti­ca­ja ko­ji de­ša­va­nja na svjet­skoj po­li­tič­koj, eko­nom­skoj i kul­tur­noj po­zor­ni­ci ima­ju na bal­kan­ski, i uže po­sma­tra­no – cr­no­gor­ski pro­stor, ana­li­tič­ki po­gled pre­ma Is­to­ku je­ste neo­p­hod­nost ko­ju zah­ti­je­va po­seb­nost pod­ne­blja ko­jem pri­pa­da­mo, ali i afi­ni­tet či­ta­lač­ke pu­bli­ke ko­ja ta­kav sa­dr­žaj oče­ku­je. Kao pri­lje­žni či­ta­lac „Da­na”, sma­tram da je no­vo­i­za­šli do­da­tak, „Ru­ska ri­ječ”, pra­vi od­go­vor na po­tre­bu pra­vo­vre­me­nog, od­go­vor­nog i urav­no­te­že­nog in­for­mi­sa­nja o va­žnim te­ma­ma ru­ske da­na­šnji­ce. Na­dam se da će na­ša tra­di­ci­o­nal­na za­gle­da­nost u bes­kraj­ni, pla­vi krug, u ko­jem ne­u­ga­slim sja­jem ti­nja ru­ska zvi­je­zda, ovim do­dat­kom do­bi­ti vri­je­dan in­for­ma­tiv­ni i obra­zov­ni iz­raz – re­kao je Ra­do­je Fe­mić, knji­žev­ni kri­ti­čar, asi­stent na Fi­lo­lo­škom fa­kul­te­tu UCG.


Od­jek „Ri­je­či” ob­na­vlja na­slije­đe­ni di­ja­log

– „Ru­ska ri­ječ” uz „Dan” ko­ju či­tam kao vr­stu eks­klu­ziv­ne po­vla­šće­no­sti, pri­je sve­ga je vr­sta srod­ne po­ve­za­no­sti, list ko­ji ra­zno­vr­snim, pri­je sve­ga, kva­li­tet­nim tek­sto­vi­ma pre­do­ča­va zna­ti­želj­noj či­ta­lač­koj jav­no­sti na na­šim pro­sto­ri­ma sa­zna­nja iz kul­tu­re, ali i onih osta­lih obla­sti ko­je či­ne ži­vot­ni sa­dr­žaj. Za sve nas za­ne­se­ne i opi­je­ne ru­skom li­te­ra­tu­rom, dok smo u ta­na­no­sti i zvuč­no­sti ri­je­či ru­skog je­zi­ka oslu­ški­va­li gla­so­ve naj­po­zna­ti­jih ru­skih kla­si­ka, či­ni se kao da se ta me­ka slo­ven­ska ru­ska du­ša raz­li­la kroz „Ru­sku ri­ječ” či­me nam se na­no­vo vra­ća naj­ljep­še knji­žev­no sje­ća­nje.
„Ru­ska ri­ječ” je i isto­rij­ski dvo­smjer­ni pu­to­kaz is­cr­tan du­go­vje­kom slo­bo­dar­skom po­ve­za­no­šću na­ših na­ro­da u naj­hi­ro­vi­ti­jim vre­me­ni­ma bu­na, usta­na­ka, ra­to­va... Na­da­sve, „Ru­ska ri­ječ” je pre­va­zi­la­že­nje i ge­o­graf­skih i je­zič­kih i svih dru­gih gra­nič­ni­ka, njen od­jek ob­na­vlja po­seb­nu vr­stu na­sle­đe­nog di­ja­lo­ga za­če­tog u dav­nim vre­me­ni­ma, isto­vre­me­no ta ri­ječ je i ob­no­va za­jed­nič­kog ci­lja: a to je­ste i na­še me­đu­sob­no pro­du­blje­ni­je, da­kle sa­dr­žaj­ni­je upo­zna­va­nje. „Ru­ska ri­ječ” nam omo­gu­ća­va naj­ši­ri uvid u ovo­vre­me­na zbi­va­nja u ru­skom dru­štvu, uvid ko­ji nas iš­či­ta­va­njem uvo­di u ne­pri­ko­sno­ve­ni krug za­jed­ni­štva, ra­zu­mi­je­va­nja i uva­ža­va­nja – re­kla je knji­žev­ni­ca Mi­li­ca Kralj.