-Ži­vi­mo u vre­me­nu ten­zi­ja i su­ko­ba, u či­jem je kor­ije­nu iden­ti­tet. Knji­žev­nost ima ogrom­nu ulo­gu u od­re­đi­va­nju na­šeg, lič­nog i ko­lek­tiv­nog na­ci­o­nal­nog iden­ti­te­ta, ko­ji nas od­re­đu­je, ka­zao je prof. dr Zo­ran Avra­mo­vić, pred­sta­vlja­ju­ći svo­ju stu­di­ju „Knji­žev­na ras­kr­šća – An­drić i Cr­njan­ski” ko­ja je pro­mo­vi­sa­na na pod­go­rič­kom Zim­skom sa­lo­nu knji­ge uz ve­li­ko in­te­re­so­va­nje do­ma­će pu­bli­ke.
Avra­mo­vić, so­ci­o­log ko­ji se već de­ce­ni­ja­ma ba­vi zna­če­njem knji­žev­nog iden­ti­te­ta na­gla­sio je da je pi­ta­nje pri­pad­no­sti jed­no od naj­zna­čaj­ni­jih pi­ta­nja u na­ci­o­nal­nim raz­mi­ri­ca­ma na tlu biv­še Ju­go­sla­vi­je.
O ne­ve­li­koj, ali ve­o­ma zna­čaj­noj stu­di­ji u ko­joj se te­ma­ti­zu­ju pro­ble­mi po­li­tič­kog i knji­žev­nog u di­na­mi­ci pri­pad­no­sti kroz pri­zmu dva ve­li­ka pi­sca An­dri­ća i Cr­njan­skog, go­vo­ri­li su Že­li­drag Nik­če­vić i Ra­do­mir Ulja­re­vić, kao i sam autor.
Is­ti­ču­ći da je Avra­mo­vić da­nas je­dan od naj­po­zva­ni­jih auto­ra ako ne i naj­po­zva­ni­ji ko­ji se ba­vi pi­ta­nji­ma kul­tur­nog i knji­žev­nog iden­ti­te­ta, Ra­do­mir Ulja­re­vić je na­gla­sio da Avra­mo­vić uka­zu­je na to ka­ko su od­no­si iz­me­đu raz­li­či­tih kul­tu­ra od ne­u­po­re­di­vog zna­ča­ja za ra­zu­mi­je­va­nje fe­no­me­na kul­tur­nog iden­ti­te­ta.
– Autor je sa ve­li­kom pa­žnjom, sa pre­ci­zno­šću ne­u­mor­nog is­tra­ži­va­ča, is­pi­ti­vao sve va­ri­jan­te ko­je uslo­vlja­va­ju od­re­đe­ne kul­tur­ne iden­ti­te­te, po­ka­zu­ju­ći pu­nu upu­će­nost eru­di­te, u naj­de­li­kat­ni­je pro­ble­me i taj­ne knji­žev­nog za­na­ta. Avra­mo­vić u „Knji­žev­nim ras­kr­šći­na” iz­no­va otva­ra či­tav niz pi­ta­nja ko­ja nas se ne­po­sred­no ti­ču, ko­ja će i osta­ti otvo­re­na, ko­ja su ner­je­ši­va, ili su uslov­no rje­ši­va. Ri­ječ je o ta­ko neo­p­hod­noj, ne­do­sta­ju­ćoj knji­zi, ko­ja ima za cilj da raz­bi­stri ono što je u jed­noj kul­tu­ri na­mjer­no za­mu­će­no – ka­zao je, iz­me­đu osta­log, Ulja­re­vić.
On je do­dao da je autor ove knji­ge ne­dvo­smi­sle­no po­ka­zao da je naj­ma­nje spor­no lič­no, ja­sno i ne­dvo­smi­sle­no, opre­dje­lje­nje za srp­sku kul­tu­ru Me­še Se­li­mo­vi­ća i Ive An­dri­ća.
Već go­di­na­ma Avra­ma­vić ra­svje­tlja­va pi­ta­nje kul­tur­nog i knji­žev­nog iden­ti­te­ta ozbilj­nim na­uč­nim pri­lo­zi­ma, u ko­ji­ma oda­je vi­so­ko pri­zna­nje knji­žev­no­sti kao umjet­no­sti ko­ja kon­sti­tu­i­še in­di­vi­du­al­ni i na­ci­o­nal­ni iden­ti­tet, pod­sje­tio je Že­li­drag Nik­če­vić. Na­ci­o­nal­na pri­pad­nost jed­ne knji­žev­no­sti od­re­đu­je se i nje­nim ne­knji­žev­nim atri­bu­ti­ma po­put po­li­tič­ke kul­tu­re, na­ci­o­nal­ne svi­je­sti pi­sa­ca, na­ci­o­nal­nih te­ma i ve­li­kih stva­ra­lač­kih lič­no­sti, što ova knji­ga ja­sno po­ka­zu­je – ka­zao je on.
– Iz­van­red­ni ogle­di i An­dri­ću i Cr­njan­skom ak­tu­e­li­zu­ju iz­u­zet­nu otvo­re­nost srp­ske kul­tu­re. Avra­mo­vić u ana­li­za­ma upo­zo­ra­va da je za­tva­ra­nje u svoj pro­stor opa­sno, te da nas, u naj­ma­nju ru­ku, spu­ta­va. Ova knji­ga pred­sta­vlja naj­o­zbilj­ni­ji do­pri­nos na­ci­o­nal­noj sa­mo­svje­sti. Ona uka­zu­je na ši­rok ho­ri­zont srp­ske kul­tu­re i pred­sta­vlja iz­u­ze­tan do­pri­nos srp­skoj kul­tu­ri – za­klju­čio je Nik­če­vić.
Knji­žev­nost i re­li­gi­ja su u te­me­lji­me srp­ske, kao i kul­tu­ra­ma dru­gih na­ro­da na ovom pod­ruč­ju, pa pi­ta­nje pri­pad­no­sti pi­sa­ca, kao što je An­drić, po­bu­du­đu­je ve­li­ko in­te­re­so­va­nje i strast, ob­ja­snio je Avra­mo­vić.
Ko­ri­jen za iz­u­zet­no zna­če­nje li­te­ra­tu­re za iden­ti­tet na ovim pod­ruč­ji­ma je u to­me, ka­ko je ob­ja­snio Avra­mo­vić, što smo upra­vo pre­ko pi­sa­ne ri­je­ču ušli u Evro­pu ko­ja je svoj iden­ti­tet gra­di­la re­ne­san­som, pro­sve­ti­telj­stvom i in­du­strij­skom re­vo­lu­ci­jom. On je na­gla­sio da se iden­ti­tet te­me­lji na je­zi­ku, re­li­gi­ji, tra­di­ci­ji, obi­ča­ji­ma i ve­li­kim stva­ra­lač­kim lič­no­sti­ma. No, za knji­žev­ni iden­ti­tet, ko­ji je na na­šim pro­sto­ri­ma od ogrom­nog i na­ci­o­nal­nog zna­ča­ja, naj­va­žni­ji su ime je­zi­ka, gra­ma­ti­ka i pra­vo­pis, ob­ja­snio je on na­gla­ša­va­ju­ći da ri­je­či Isi­do­re Se­ku­lić da „na­rod sta­nu­je u ku­ći je­zi­ka” sma­tra naj­pre­ci­ji­ni­jim ob­ja­šnje­njem ka­da je u pi­ta­nju od­nos pi­sca, nje­go­ve lič­ne, na­ci­o­nal­ne i knji­žev­ne pri­pad­no­sti.
Ko­li­ko je na­ci­o­nal­na i knji­žev­na pri­pa­nost An­dri­ća i Cr­njan­skog ak­tu­el­na i da­nas i ko­li­ko pred­sta­vlja raz­log za po­le­mi­ke i spo­ro­ve na re­la­ci­ji Be­o­grad – Za­greb go­vo­ri i in­te­re­so­va­nje ko­je su po­ka­za­li slu­ša­o­ci ove pro­mo­ci­je.
S.Ć.


Pro­mo­ci­ja zbor­ni­ka

Zbor­nik „Cr­no­gor­ske stu­di­je kul­tu­re i iden­ti­te­ta”, či­ji su ured­ni­ci Rad­mi­la Voj­vo­dić i Jan­ko Lju­mo­vić, bi­će pro­mo­vi­sa­na ve­če­ras u 20.30 ča­so­va u Grad­skoj knji­ža­ri u na Tr­gu ne­za­vi­sno­sti u Pod­go­ri­ci. O knji­zi će go­vo­ri­ti Mi­li­ca Ni­ko­lić, Edin Ja­ša­ro­vić i Se­had Če­kić.