U sve­ča­noj sa­li pod­go­rič­ke Gim­na­zi­je „Slo­bo­dan Ške­ro­vić” NVO „Sli­kar­ski ura­nak” upri­li­či­la je omaž pro­fe­so­ru Mi­lo­šu T. Usko­ko­vi­ću, osni­va­ču i du­go­go­di­šnjem pred­sjed­ni­ku, a po­tom i po­ča­snom pred­sjed­ni­ku ovo­ga Udru­že­nja. Čla­no­vi „Sli­kar­skog uran­ka” na taj na­čin uka­za­li su po­što­va­nje i po­čast čo­vje­ku ko­ji je go­di­na­ma uspje­šno vo­dio udru­že­nje i oku­pio stva­ra­o­ce iz mno­gih ze­ma­lja, te na taj na­čin u sve kra­je­ve svi­je­ta po­slao li­je­pe sli­ke o Cr­noj Go­ri, osli­ka­ne ki­stom ili ri­ječ­ju.
- S Mi­lo­šem i bez Mi­lo­ša ni­je isto. Ipak, za­jed­no smo u mi­sli­ma, sje­ća­nji­ma, osje­ća­nji­ma, u dje­li­ma. Mo­gao bih da o Mi­lo­šu T. Usko­ko­vi­ću naj­ljep­še zbo­rim du­go, du­go... „Sli­kar­ski ura­nak” vo­đen Mi­lo­šem Usko­ko­vi­ćem po­bu­dio je da mno­gi iza­đu iz se­be, iz ča­mo­ti­nje, kre­nu na ura­nak – ka­zao je, iz­me­đu osta­log, prof. dr Du­šan Iče­vić. On je ka­zi­vao tek­sto­ve ko­je je o Usko­ko­vi­ću i „Sli­kar­skom uran­ku” na­pi­sao raz­li­či­tim po­vo­di­ma još za ži­vo­ta umjet­ni­ka. Iče­vić je pred­lo­žio da bi to Udru­že­nje tre­ba­lo da po­ne­se ime Mi­lo­ša Usko­ko­vi­ća. Du­go­go­di­šnji pred­sjed­nik „Sli­kar­skog uran­ka” Mi­loš Usko­ko­vić pre­mi­nuo je 29. de­cem­bra 2016. u 82. go­di­ni ži­vo­ta. Usko­ko­vić je ro­đen u Pod­go­ri­ci 1935. bio je knji­žev­nik i sli­kar. Gim­na­zi­ju je za­vr­šio u Pod­go­ri­ci. Di­plo­mi­rao na Fi­lo­lo­škom fa­kul­te­tu u Be­o­gra­du. Bio je uprav­nik Cen­tra za struč­no obra­zo­va­nje ka­dro­va „KMG Trud­be­nik”, osni­vač i glav­ni i od­go­vor­ni ured­nik li­sta „Trud­be­nik”, di­rek­tor Do­ma kul­tu­re „Vuk Ka­ra­džić” u Be­o­gra­du, za­tim di­rek­tor Ju­go­slo­ven­ske ško­le u Bag­da­du (1985-1990). Ba­vio se pi­sa­njem, sli­ka­njem i no­vi­nar­stvom. Bio je član Udru­že­nja no­vi­na­ra Ju­go­sla­vi­je. Bio je osni­vač i du­go­go­di­šnji pred­sjed­nik Udru­že­nja gra­đa­na „Sli­kar­ski ura­nak” od 1993. go­di­ne.
- Mi­lo­š se za­i­sta pro­fe­sor­ski po­na­šao, bio je iz­van­re­dan auto­ri­tet i nje­mu du­gu­jem za­hval­nost što sam ovu ze­mlju upo­zna­la na na­čin na ko­ji ni­ka­da ne bih mo­gla da ni­je bi­lo nje­ga – ka­za­la je Ve­sna Obo­ri­na u svom obra­ća­nju, ko­ja je ujed­no bi­la i vo­di­telj ve­če­ri. Ona je pod­sje­ti­la da je Usko­ko­vić sa­mo­stal­no iz­la­gao u Bag­da­du (1988), Pod­go­ri­ci (1993), Go­lu­bov­ci­ma (2000), Be­o­gra­du (2001). Do­bit­nik je vi­še pri­zna­nja i od­li­ko­va­nja. Ob­ja­vio je je na­slo­ve „Pod­go­rič­ka zr­nad iz vi­ju­ga i avli­ja” (Pod­go­ri­ca 2000), „Fe­niks u ško­li ma­ri­fe­tlu­ka” (Pod­go­ri­ca 2000), „Cr­na Go­ra u oči­ma umjet­ni­ka” (Be­o­grad 2001), „Cr­na Go­ra u oči­ma umjet­ni­ka” (Be­o­grad 2006).
Skup je po­zdra­vio aka­dem­ski sli­kar Dra­go­ljub Ba­to Bra­jo­vić, a na­stu­pio je i mla­di gi­ta­ri­sta Mi­loš Pa­vi­će­vić, uče­nik dru­gog raz­re­da Sred­nje mu­zič­ke ško­le u kla­si prof. Sr­đa­na Bu­la­to­vi­ća.
Ve­če je po­če­lo mi­nu­tom ću­ta­nja za Mi­lo­ša Usko­ko­vi­ća, ali i za sve pre­mi­nu­le čla­no­ve „Sli­kar­skog uran­ka”.
A.Ć.