Dru­gi Me­đu­na­rod­ni na­uč­ni skup „Srp­sko je­zič­ko i knji­žev­no na­slje­đe na pro­sto­ru da­na­šnje Cr­ne Go­re – Srp­ski je­zik i knji­žev­nost da­nas” oku­pio je u Pod­go­ri­ci čak 70 lin­gvi­sta, na­uč­ni­ka i te­o­re­ti­ča­ra umjet­no­sti. Or­ga­ni­za­to­ri sku­pa ko­ji se ba­vi srp­skim je­zi­kom u nje­go­voj pro­šlo­sti i sa­da­šnjo­sti, kao i knji­žev­no­šću na­sta­loj na srp­skom je­zi­ku su Ma­ti­ca srp­ska – Dru­štvo čla­no­va u Cr­noj Go­ri, Ma­ti­ca srp­ska iz No­vog Sa­da i Ma­ti­ca srp­ska iz Re­pu­bli­ke Srp­ske. Po­zdra­vlja­ju­ći uče­sni­ke i go­ste u ime do­ma­ći­na MS u Cr­noj Go­ri, pred­sjed­ni­ca prof. dr Je­li­ca Sto­ja­no­vić je is­ta­kla da je cilj sku­pa da se na na­uč­nim osno­va­ma, pri­đe ne­kim sta­rim te­ma­ma i otvo­re ne­ke no­ve.
– Sa­bra­lo nas je bo­gat­stvo, vri­jed­nost i lje­po­ta srp­skog je­zič­kog i knji­žev­nog na­sli­je­đa, ovog pu­ta pri­je sve­ga na pro­sto­ru da­na­šnje Cr­ne Go­re, i to je cen­tral­na te­ma, ali, i znant­no vi­še i mno­go ši­re - sr­bi­stič­ke i sla­vi­stič­ke te­me kao dio op­šteg okvi­ra, ši­reg pro­sto­ra, evrop­skog i svjet­skog – re­kla je dr Sto­ja­no­vić, čla­na Or­ga­ni­za­ci­o­nog od­bo­ra sku­pa.
Obra­tio se i prof. dr Dra­gan Sta­nić, pred­sjed­nik Ma­ti­ce srp­ske iz No­vog Sa­da ko­ji ocje­nju­je da je skup va­žan jer je oku­pio ozbilj­ne na­uč­ni­ke ko­ji će struč­no go­vo­ri­ti o je­zič­koj i knji­žev­noj prak­si ute­me­lje­noj u tra­di­ci­ji Cr­ne Go­re.
– Ži­vi­mo u vre­me­nu ka­da se po­ku­ša­va iz­gra­di­ti ne­ki no­vi iden­ti­tet, a da li se mo­že iz­gra­di­ti sa­svim no­vi iden­ti­tet, ko­ji bi ap­so­lut­no po­ri­cao onaj pret­hod­ni, to je i na­uč­no pi­ta­nje, a ko­je se mo­ra rje­ša­va­ti. I to u skla­du s in­te­lek­tu­al­nim ka­pa­ci­te­ti­ma, i po­šte­njem, su­o­či­ti se i po­nu­di­ti od­go­vo­re – re­kao je dr Sta­nić.
Aka­de­mik Ja­smi­na Gr­ko­vić Mej­džor iz No­vog Sa­da, ta­ko­đe čla­na Or­ga­ni­za­ci­o­nog od­bo­ra sku­pa, is­ta­kla je na po­čet­ku ka­ko je sa­vre­me­nost ne­bla­go­na­klo­na pre­ma nje­go­va­nju tra­di­ci­je, pod­sje­ti­la je na ri­je­či Ho­se Or­te­ga Iga­se­ta – „Pra­vo na kon­ti­nu­ti­et fun­da­men­tal­no je čo­vje­ko­vo pra­vo, ta­ko te­melj­no da bi mo­glo bi­ti i na­še od ro­đe­nja, jer ne­ma­ju sa­mo ri­je­či eti­mo­lo­gi­ju, sva­ki ljud­ski čin je ima”. Od­no­sno, sje­ća­nje je ko­ri­jen ljud­skog po­sto­ja­nja i bu­duć­no­sti, a za­bo­rav ru­ši te­me­lje na­šeg bi­ća.
- Cilj sku­pa je ob­na­vlja­nje spo­na s tra­di­ci­jom, oži­vlja­va­nje ve­ziv­nog tki­va za­jed­ni­ce ko­ja to u istin­skom smi­slu je­ste sa­mo uko­li­ko je svje­sna du­bin­ske, ver­ti­kal­ne di­men­zi­je ko­ja je du­hov­no ob­li­ku­je. Na­ša du­žnost je da pam­ti­mo. Ta­ko ov­dje i dje­lu­je­mo, osvje­tlju­ju­ći srp­sko knji­žev­no i je­zič­ko na­slje­đe na tlu Cr­ne Go­re, ali i pi­ta­nja srp­skog je­zi­ka i knji­žev­no­sti da­nas – re­kla je aka­de­mik Gr­ko­vić Mej­džor.
Prof. dr Mla­den Šu­ka­lo iz Re­pu­bli­ke Srp­ske, is­ta­kao je da je pro­te­klo sko­ro 200 go­di­na dok su osno­va­ni ogran­ci MS u Cr­noj Go­ri i Re­pu­bli­ci Srp­skoj, i na kra­ju za­klju­čio: „je­dan je je­zik i jed­na je knji­žev­nost, oku­pi­li smo se ci­ljem da ne pre­sta­ne­mo go­vo­ri­ti o to­me ka­ko je je­dan je­zik na ovim pro­sto­ri­ma”.
Na pr­voj, ple­nar­noj sjed­ni­ci sku­pa pr­va je go­vo­ri­la bu­gar­ska lin­gvist­ki­nja Ivo­na Ko­ra­čo­ro­va na te­mu „Štam­pa­ni Psal­tir Đur­đa Cr­no­je­vi­ća iz 1494. – sa­stav, pra­vo­pis, re­dak­ci­ja“, ko­ja kao po­seb­no zna­čaj­no is­ti­če či­nje­ni­cu da je na Ba­la­ka­nu štam­pa­na pr­va knji­ga ito sa­mo 40 go­di­na na­kon Gu­ten­ber­go­vog izu­ma, u po­sljed­njoj slo­ven­skoj ze­mlji ko­ja je uspje­la da se od­u­pre tur­skim osva­ja­či­ma. Ta­ko­đe, iako je štam­pa­ri­ja ra­di­la sa­mo tri go­di­ne, is­pod nje­nih pre­sa iza­šlo je čak pet knji­ga. Po njoj, tre­ba­lo bi po­kre­nu­ti is­tra­ži­va­nja ko­ja se ti­ču od­no­sa ru­ko­pi­snih i pr­vih štam­pa­nih knji­ga, od­no­sno ka­ko je te­kao pro­ces re­dak­ci­je, kao i uti­ca­ja na­rod­nog na cr­kve­ni je­zik.
Po­tom je dr Mi­lo Lom­par go­vo­rio na te­mu „Po­e­tič­ko is­ku­stvo kao ši­fra tran­scen­den­ci­je u Nje­go­še­vom pje­sni­štvu”, od­no­sno o pro­ble­mu od­no­sa pje­sni­ka i Bo­ga, tač­ni­je, da li je oprav­da­na pret­po­stav­ka Bo­ga kao pje­sni­ka, a raz­ma­tra­ju­ći Nje­go­še­vu pje­smu „Ko je ono na vi­so­kom br­du“. Lom­par se po­zi­va na Mi­ro­na Fla­ša­ra.
- Po­u­zda­no se mo­že re­ći da se u Nje­go­še­vom dje­lu po­re­di pje­snič­ko stva­ra­nje s Bož­jim, ali ni­ka­ko i to da se Bož­je stva­ra­nje po­re­di s pje­snič­kim i Bog pre­po­zna­je kao pje­snik. Zna­či, jed­no ne sli­je­di iz dru­gog, pa ni­je odr­ži­vo po­re­đe­nje Bož­jeg sa pje­snič­kim stva­ra­njem – is­ti­če dr Lom­par.
Prof. dr Sa­vo La­u­še­vić se kroz te­mu „Fan­ta­zam su­ve­re­no­sti i pi­ta­nje o je­zi­ku” osvr­nuo na ak­tu­el­na pi­ta­nja ime­no­va­nja je­zi­ka i prak­se je­zi­ka ko­jim se go­vo­ri u Cr­noj Go­ri, ko­ji su od­jek glo­ba­li­stič­ke prak­se ko­ja uki­da su­šti­nu, a stva­ra pri­vid, fan­ta­zam su­ve­re­no­sti. To pro­is­ti­če iz pret­hod­nog su­sre­ta je­zi­ka i po­li­ti­ke, gdje po­li­ti­ka je­zik ko­ri­sti kao in­stru­ment. Eks ju­go­slo­ven­ske po­li­tič­ke eli­te no­vo­no­sta­slih dr­ža­va, do­da­je La­u­še­vić, „umje­sto da stvo­re eko­nom­ski, prav­no-po­li­tič­ki sta­bil­ne dr­ža­ve i na taj na­čin stvar­no po­dig­nu ni­vo sa­mo­do­vljo­no­sti i su­ve­re­ni­tet, pri­bje­ga­va­ju pro­iz­vod­nji i ši­re­nju fan­to­ma su­ve­re­no­sti“. Kod nas je na dje­lu pro­gram, do­da­je pro­fe­sor, ka­ko u vla­sti­tom, do­ma­ćem je­zi­ku is­fa­bri­ko­va­ti stra­ni je­zik, ka­ko od ra­zu­mi­je­va­nja do­ći do ne­ra­zu­mi­je­va­nja u istom je­zi­ku, i to je ve­li­ki po­li­tič­ki pro­je­kat, a u re­gi­o­nu se po­seb­no iz­dva­ja Cr­ne Go­ra.
- Fan­tom su­ve­re­no­sti za­po­vi­je­da ne­ka bu­de su­ve­re­nost ka­ko u eko­no­mi­ji, dr­ža­vi, na­u­ci, Cr­kvi, kul­tu­ri, isto­ri­ji, je­zi­ku. Ne­ka bu­de su­ve­re­nost bes­kraj­na – ka­že dr La­u­še­vić, do­da­ju­ći da je fan­tom su­ve­re­no­sti u stva­ri pre­mje­šta­nje su­ve­re­ni­te­ta iz sfe­re dr­ža­ve u sfe­ru kul­tu­re i je­zi­ka ko­ja se po svo­joj pri­ro­di su­prot­sta­vlja­ju su­ve­re­no­sti i nje­noj lo­gi­ci mo­ći.
Otva­ra­nju sku­pa pri­su­stvo­va­li su i am­ba­sa­do­ri Sr­bi­je i BiH, Zo­ran Bin­gu­lac i Đor­đe La­ti­no­vić. Pri­sut­ne je u ime mi­tro­po­li­ta cr­no­gor­sko-pri­mor­skog Am­fi­lo­hi­ja po­zdra­vio vla­di­ka Ki­ri­lo Bo­jo­vić. Skup se na­sta­vlja da­nas, ta­ko­đe dvo­stru­kim pri­je­po­dnev­nim i po­sli­je­po­dnev­nim se­si­ja­ma iz lin­gvi­sti­ke i knji­žev­no­sti u ho­te­lu „Ni­kić“.
Ž.J.


Jelušić o književnosti

Čast da iz­la­ga­njem otvo­ri se­si­ju po­sve­će­nu knji­žev­no­sti do­bio je prof. dr Si­ni­ša Je­lu­šić, ko­ji se ba­vio te­mom „Isi­ha­zam u Cr­noj Go­ri – po­ku­šaj in­ter­tek­stu­al­nog tu­ma­če­nja”. Ka­ko je is­ta­kao, za­ni­mlji­va hi­po­te­za da se ne mo­že go­vo­ri­ti o po­ve­za­no­sti umjet­no­sti sa isi­ha­zmom, jer pot­pu­na po­sve­će­nost pu­sti­njač­kom ži­vo­tu ne do­zvo­lja­va bi­lo ka­kvo umjet­nič­ko stva­ra­nje, ni­je odr­ži­va - po­ru­ka je Je­lu­ši­će­vog iz­la­ga­nja. „Ka­ko je re­kao Sve­to­zar Ra­doj­čić, `svjetlo­st i lje­po­ta isi­ha­stič­ki in­spi­ri­sa­ne umjet­no­sti su­prot­sta­vlja se mra­ku i ru­žno­ći stvarnosti`“, re­kao je iz­me­đu osta­log Je­lu­šić pot­kre­plju­ju­ći to pri­mje­ri­ma iz fi­lo­zof­skih, umjet­nič­kih i te­o­lo­ških spi­sa ko­ji go­vo­re o spo­me­ni­ci­ma na tlu da­na­šnje Cr­ne Go­re. Na ovoj se­si­ji go­vo­ri­li su i Sve­tla­na To­min, Da­ni­jel Doj­či­no­vić, Alek­san­dra Tmu­šić Ko­stić, Vla­di­mir Balj i Mi­le­na Da­vi­do­vić. Po­sli­je­pod­ne ču­la su se iz­la­ga­nja Je­len­ke Pan­du­re­vić, Vla­da­na Bar­tu­le, Ma­je An­đel­ko­vić, Du­ša­na Kr­cu­no­vi­ća, Dra­ga Pe­ro­vi­ća, Jo­va­na De­li­ća, Dra­ga­na Bo­ško­vi­ća i Dra­ga­na Sta­ni­ća.