-„Dje­co, Grad je vaš, pro­gla­ša­vam Fe­sti­val otvo­re­nim”, po­ru;io je naj­mla­đi pred­sjed­nik Op­šti­ne Ko­tor i biv­ši član Dječ­jeg ži­ri­ja Vla­di­mir Jo­kić, pre­da­ju­ći klju­če­ve gra­da naj­mla­đoj pred­stav­ni­ci dje­ce, Anji Jo­va­no­vić, be­bi ro­đe­noj pri­je mje­sec i po da­na.
Ma­lu Anju u ko­li­jev­ci sta­roj 40 go­di­na (ruč­ni rad nje­nog pra­đe­da) do­nio otac Mi­tar Mi­ća Jo­va­no­vić, ko­ji je za „Dan” re­kao da je Ko­tor ku­ća sve dje­ce.
- Na ovaj na­čin u svi­jet ša­lje­mo po­ru­ku da či­ste, ne­vi­ne ru­ke pre­u­zi­ma­ju od­go­vor­nost za klju­če­ve Gra­da, klju­če­ve ko­ji su otvo­ri­li vra­ta svoj dje­ci – po­ru­čio je on
Him­nu Cr­ne Go­re pje­va­la je Pe­tra Ra­du­lo­vić, a ce­re­mo­ni­ju je uve­li­ča­la ple­sna tru­pa „Ro­se­land Mu­si­cal” iz Bar­se­lo­ne, ko­ja je iz­ve­la spek­takl „Put u sre­di­šte Ze­mlje”.
- Dra­gi Ko­to­re sve­ča­no obe­ća­vam da ću dr­ža­ti Grad ot­klju­čan dok tra­je fe­sti­val, ka­ko bi sva dje­ca mo­gla da ju­re uli­ca­ma i pja­ca­ma i da nji­ho­vom gra­jom ka­men od­zva­nja. Je­dva če­kam ju­bi­lar­ni 50. fe­sti­val da se ja sa ove sce­ne sje­ćam 2017. i pri­ma­nja klju­če­va gra­da. Lju­bim vas sve - re­kao je u Anji­no ime ta­ta Mi­ća, ina­če glu­mac-ama­ter.
U pro­gra­mu u ko­jem su vo­lon­te­ri Zla­ta, Bo­ban, Iri­na i dru­ga dje­ca, ka­zi­va­li svo­je lič­ne pri­če ve­za­ne za fe­sti­val, Vla­di­mir Jo­kić je pu­bli­ci po­vje­rio da je od pr­vog fe­sti­va­la pa do svog pu­no­ljet­stva od­gle­dao sva­ku pred­sta­vu iz­ve­de­nu na ovoj po­zor­ni­ci. Sa se­strom Vla­da­nom sku­plja­li su auto­gra­me po­zna­tih god­sti­ju fe­sti­va­la.
- Ima­li smo ve­li­ku tre­mu kad bi sa­zna­li da do­la­ze Ršum i nje­go­vih „de­set lju­tih gu­sa­ra” i Bran­ko Koc­ki­ca, pa da vi­še ne­će­mo sa­mo pre­ko te­le­vi­zi­je slu­ša­ti „ta-ta-ta-ti­ra”, pa kad smo če­ka­li či­ka Dra­ga­na Ra­du­lo­vi­ća... Zbog sve­ga to­ga, zbog pri­li­ke ko­ju nam pru­ža­te da se vra­ti­mo u dje­tinj­stvo, za­hva­lju­jem se osni­va­či­ma Vi­di Ka­šće­lan, Lju­bi­vo­ju Ršu­mo­vi­ću, Dra­ga­nu Ko­pri­vi­ci, i svi­ma ko­ji su uče­stvo­va­li u osni­va­nju fe­sti­va­la pri­je 25 go­di­na, pa svim glum­ci­ma ko­ji su na nje­mu uče­stvo­va­li, svi­ma ko­ji su odr­ža­li ovu ma­ni­fe­sta­ci­ju, i oni­ma ko­ji su i ove go­di­ne po­mo­gli da se ona odr­ži i oni­ma ko­ji su nas svo­jim po­stu­pa­njem uspje­li da ovaj fe­sti­val bu­de „ve­ći od bi­lo ko­ga ko je tre­nut­no na ne­koj po­zi­ci­ji”. Za­hva­lju­jem svoj dje­ci ko­ja su ov­dje, ko­ja će bi­ti ov­dje na­red­nih de­se­tak da­na i svoj onoj dje­ci ko­ja su od­ra­sla uz KFPD – ka­zao je Jo­kić, po­ka­zu­ju­ći ro­kov­nik iz 1995. go­di­ne, sa pot­pi­si­ma Dra­ga­na Ra­du­lo­vi­ća, Mi­me Ka­ra­dži­ća, Bo­ra Stje­pa­no­vi­ća, Mi­le­ne Dra­vić, Bo­ja­ne Ma­lje­vić, Lju­bi­vo­ja Ršu­mo­vi­ća...
Sje­ća­ju­ći se 2. ju­la 1993. go­di­ne, ka­da je po­če­lo pr­vo iz­da­nje Ju­go­slo­ven­skog fe­sti­va­la po­zo­ri­šta za dje­cu Vi­do­sa­va Ka­šće­lan je ka­za­la da je „fe­sti­val po svo­joj vri­jed­no­sti, lje­po­ti i vi­zi­ji iz­nad svih, iz­nad krat­kih ka­ri­je­ra”.
- On nas ob­je­di­nju­je, mi smo svi isti u na­mje­ri da on i da­lje ži­vi, da op­sta­ne, da se raz­vi­ja, na ra­dost dje­ce Ko­to­ra, Cr­ne Go­re, re­gi­o­na, Evro­pe, i svi­je­ta – ka­za­la je ona.
Sje­ća­ju­ći se po­če­ta­ka fe­sti­va­la Ršu­mo­vić, je­dan od osni­va­ča, na­gla­sio je da ova­kve ma­ni­fe­sta­ci­je slu­že da ro­di­te­lji, ba­ke, de­ke, ma­me, ta­te, do­ve­du svo­ju dje­cu na pred­sta­vu, da sa dje­com uži­va­ju i da „na­u­če ka­ko tre­ba ra­di­ti za dje­cu i sa dje­com”.
De­jan De­do­vić De­da iz gru­pe „Whoo See” je za­mo­lio nad­le­žne da obra­te pa­žnju na ko­li­či­nu kul­tur­ne pro­duk­ci­je u na­šoj ze­mlji. Pot­sje­tiv­ši se svog pr­vog iz­la­ska na ovu sce­nu 1996. u pred­sta­vi „No­ve­la od lju­ba­vi” glu­mi­ca Du­brav­ka Dra­kić je is­ta­kla da je za njen pro­fe­si­o­nal­ni raz­voj po­seb­no bio va­žan ovaj fe­sti­val.
- Že­li­mo vam da i da­lje pre­ska­če­te koc­ki­ce dok še­ta­te gra­dom, sa­vi­ja­te se kad pro­la­zi­te is­pod ske­le, iako ni­ste do­volj­no vi­so­ki da uda­ri­te gla­vom, je­de­te še­ćer­nu vu­ni i da vam sr­ce uvi­jek lu­pa kad poč­ne fe­sti­val - po­ru­či­la Li­di­ja Kor­dić, stu­dent­ki­nja glu­me u Sa­ra­je­vu, ko­ja je vo­di­la pro­gram i po­di­je­li­la sa pu­bli­kom svo­je uspo­me­ne na od­ra­sta­nje uz fe­sti­val.
M.D.PO­PO­VIĆ


U ko­rak sa mo­der­nim do­bom

Ol­ga DMI­TRI­JE­VA, tu­rist­ki­nja iz Mo­skve:
- Mno­go nam se do­pa­la pred­sta­va iz Špa­ni­je. Pr­vi put smo na fe­sti­va­lu, pre­div­no je, a uži­va­li su i mo­ji si­no­vi Lu­ka i Sa­va, čak i su­prug Kon­stan­tin. Do­la­zi­će­mo na sve pred­sta­ve na­red­nih da­na.

Ma­ri­ja LA­LO­ŠE­VIĆ i Iva­na NI­KO­LIĆ, vo­lon­ter­ke:
-Di­je­li­mo fla­je­re, še­ta­mo gra­dom i ani­mi­ra­mo lju­de da do­đu na pred­sta­ve. Ove go­di­ne ima sva­šta ne­što no­vo, uvi­jek je dru­ga­či­je, bo­lje. Sa­mo da ne­ma ki­še kao pro­šle go­di­ne.

Alek­san­dar KA­LU­ĐE­RO­VIĆ, stu­dent film­ske i TV pro­duk­ci­je:
- Pra­ti­mo naj­sa­vre­me­ni­je teh­no­lo­gi­je da bi pri­stup fe­sti­va­lu bio lak­ši. Pro­šle go­di­ne sam u Mu­ze­ju po­zo­ri­šne umet­no­sti u Be­o­gra­du pro­na­šao re­gi­stra­tor sa svim pres-kli­pin­zi­ma fe­sti­va­la od `93, što nam je dra­go­cjen ma­te­ri­jal, jer to ni­gdje u Cr­noj Go­ri ni­je sa­ču­va­no. Div­no je što su nam ustu­pi­li taj ma­te­ri­jal i ima­mo ga u di­gi­tal­noj ver­zi­ji.

Fa­ni KRANC, ar­hi­tek­ta i di­zaj­ner­ka iz Nje­mač­ke:
- Dvo­stru­ka pro­jek­ci­ja i ples su vr­lo kul, estet­ski ve­o­ma moć­no, ani­ma­ci­ja vr­hun­ska. Su­tra po­či­nje­mo sa ra­di­o­ni­com „Ljet­nja ško­la li­je­no­sti”.

Dra­gan PRO­TIĆ, član be­o­grad­ske gru­pe „Škart”:
– Pred­sta­va je vi­zu­el­no fa­sci­nant­na. Tre­ba ići sa ova­kvim for­ma­ma mul­ti­me­di­jal­nog kon­cep­ta, da se raz­bi­je pred­ra­su­da da je te­a­tar ne­što što je ko­sti­mi­ra­no, ver­bal­no, po­ma­lo već sta­ro­mod­no, ne­go da je te­a­tar jed­na ži­va vi­deo igra, je­dan ži­vi ko­reo-ples.