„Vra­ne­ške ve­če­ri po­e­či­je”, tra­di­ci­o­nal­na ma­ni­fe­sta­ci­ja ko­ja je oku­pi­la ka­ko za­vi­čaj­ne, ta­ko i knji­žev­ni­ke iz dru­gih gra­do­va, po­če­la je po­zdrav­nom ri­ječ­ju do­ma­ći­na igu­ma­na Ni­ko­la­ja Sta­ma­to­vi­ća, sta­re­ši­ne ma­na­sti­ra Zla­teš u To­ma­še­vu, u či­joj por­ti su pje­sni­ci ka­zi­va­li svo­je sti­ho­ve. On je če­sti­tao pje­sni­ku Mi­la­di­nu Jok­si­mo­vi­ću na me­da­lji Sve­tog Ge­or­gi­ja, naj­ve­ćem cr­kve­nom pri­zna­nju ko­je do­dje­lju­je Bu­di­mljan­sko-nik­šić­ke epar­hi­ja.
Ka­zu­ju­ći slo­vo o Dra­go­mi­ru Braj­ko­vi­ću, ko­ji je pre­mi­nuo pri­je se­dam i po go­di­na, a po ko­jem ova ma­ni­fe­sta­ci­ja od ove go­di­ne no­si ime, knji­žev­nik Ve­se­lin Rak­če­vić je ka­zao da je „nje­go­vo dje­lo pre­va­zi­šlo ime auto­ra”.
- Iz­bo­rio je vi­so­ko i ča­sno mje­sto, po­put de­se­ti­ne stva­ra­la­ca iz lim­ske do­li­ne, bez ko­jih bi srp­ska knji­žev­nost bi­la znat­no osi­ro­ma­še­na. A da bi se o knji­žev­nom Braj­ko­vi­će­vom dje­lu ozbilj­no sve ka­za­lo, po­tre­ban je se­mi­nar, do ko­jeg će do­ći ako se ikad pro­gle­da u Cr­noj Go­ri – ka­zao je on i do­dao da „Braj­ko­vi­će­vim zem­nim ne­stan­kom ni­je sa­go­re­lo nje­go­vo dje­lo”.
- Nje­gov pul­si­ra­ju­ći stih do­ta­kao se va­lja­no sve­ga ono­ga što je vri­jed­no pam­ti­ti. Apo­stro­fi­rao je ko­sov­ski mit, do­ta­kao me­ta­fi­zič­kih te­ma i di­le­ma, pi­sao re­li­gi­o­zne pje­sme, bio vr­stan no­vi­nar, or­ga­ni­za­tor „Du­či­će­vih ve­če­ri po­e­zi­je”, po­kre­tač hu­ma­ni­tar­nih ak­tiv­no­sti... Ta­ko da u nje­go­voj po­e­zi­ji sto­lu­ju i vje­tro­vi vre­me­na i ne­u­ga­si­va va­tra ži­vo­ta na­veo je on.
Knji­žev­nik Pe­ri­vo­je Po­po­vić je ka­zao da je Braj­ko­vić u ži­vo­tu i po­e­zi­ji po­zna­vao i pri­zna­vao sa­mo one lju­de i stva­ra­o­ce ko­ji su bi­li u sta­nju da tra­že i pro­na­la­ze, i da spo­zna­ju i naj­ma­nji put do Go­spo­da.
- Nje­go­vo knji­žev­no dje­lo je to­li­ko moć­no i vri­jed­no i va­lja­no, da za­i­sta tre­ba na­pra­vi­ti je­dan po­se­ban na­uč­ni skup, ka­ko bi se osvi­je­tli­lo. Pi­ta­nje je šta iza­bra­ti iz nje­go­vog stva­ra­la­štva. Da­li knji­žev­no ili pri­re­đi­vač­ko dje­lo, ili kul­tu­ro­lo­ški rad - upi­tao se on.
Be­o­grad vi­še ni­je otvo­ren stva­ra­o­ci­ma iz Cr­ne Go­re, kao što je bio za Braj­ko­vi­će­va ži­vo­ta, pri­mje­tio je on.
- Ni­ko kao on ni­je ta­ko ljud­ski i otvo­re­nog sr­ca po­ma­gao afir­ma­ci­ji srp­skim knji­žev­nim stva­ra­o­ci­ma iz Cr­ne Go­re. Od­la­zak nje­gov me­đu an­đe­le ve­li­ki je gu­bi­tak za sve ko­ji se ba­ve knji­žev­nom ri­ječ­ju. Nje­go­vo dje­lo je ne sa­mo sim­bol srp­ske već slo­ven­ske i evrop­ske knji­žev­ne kul­tu­re - za­klju­čio je Po­po­vić.
Od­lu­kom or­ga­ni­za­to­ra NVO ,,Pri­ja­te­lji Vra­ne­ša”, Mje­sne za­jed­ni­ce To­ma­še­vo i akla­ma­ci­jom svih uče­sni­ka ,,Vra­ne­ških ve­če­ri po­e­zi­je” od ove go­di­ne ova ma­ni­fe­sta­ci­ja no­si ime knji­žev­nog stva­ra­o­ca iz ovih kra­je­va Dra­go­mi­ra Šve­ra Braj­ko­vi­ća. Ta­ko se za­vi­čaj odu­žio Braj­ko­vi­ću ko­ji spa­da u red naj­ve­ćih stva­ra­la­ca pi­sa­ne ri­je­či na pro­sto­ru eks-Ju­go­sla­vi­je. Vo­di­telj Ve­če­ri Ve­se­lin Dr­lje­vić, ugled­ni no­vi­nar i ured­nik u „Da­nu”, pred­lo­žio da se or­ga­ni­zu­je i okru­gli sto o Braj­ko­vi­ću, iz­gra­di bi­sta i da i da se po­kre­ne ini­ci­ja­ti­va da bi ejd­na od uli­ca do­bi­la ime po Braj­ko­vi­ću. Ta­ko­đe, pred­lo­že­no je da se usta­no­vi i knji­žev­na na­gra­da sa nje­go­vim ime­nom.
M.N.

Uz stru­ne gu­sa­la
Sti­ho­ve svo­jih pje­sma ka­zi­va­li su za­vi­čaj­ci Jan­ko De­lić, Bo­go­ljub Ču­ro­vić, Ra­do­mir Jo­kić, Ra­do­slav Le­ko­vić, Sto­jan Ča­bar­ka­pa, Mi­lo­van Mu­jo Ze­ko­vić, Mi­la­din Jok­si­mo­vić, Slo­bo­dan Ču­ro­vić, Vu­kić Ga­ro Braj­ko­vić, Slo­bo­dan Vu­či­nić, Ran­ko Ra­do­vić. Me­đu go­sti­ma bili su pje­sni­ci Mi­ško Vu­či­nić, Lju­bi­sav Bje­lić-Mo­rač­ki, Bu­di­mir No­vo­sel, Na­od Vu­ko­vić, Če­do Ko­va­če­vić, Ran­ko Mi­ća­no­vić, kao i Pe­ri­vo­je Po­po­vić i Ve­se­lin Rak­če­vić. Svo­je mi­nu­te imao je zdra­vi­čar Raj­ko Bo­ško­vić, dok je uz stru­ne gu­sa­la pje­vao na­rod­ni gu­u­slar Ra­do­van Madž­galj, iz Udru­že­nja gu­sla­ra „Zla­teš”. Uru­če­ne su i za­hval­ni­ce uče­sni­ci­ma i po­je­din­ci­ma za­slu­žnim za uspje­šnost or­ga­ni­zo­va­nja ve­če­ri po­e­zi­je, me­đu nji­ma i no­vi­na­ru „Da­na”.