U Dvor­cu kra­lja Ni­ko­le u Ba­ru u sklo­pu mu­zič­kog pro­gra­ma ju­bi­lar­nog, 30. Bar­skog lje­to­pi­sa na­stu­pi­li su har­mo­ni­kaš Pre­drag Jan­ko­vić i vi­o­li­ni­sta Mi­ran Be­gić.
Du­et Jan­ko­vić - Be­gić je i za ovu pri­li­ku pro­mi­šlje­no oda­brao re­per­to­ar ko­ji je bio ra­zno­vr­stan, ali i bli­zak ši­roj pu­bli­ci, či­me su još je­dan na­stup ne­po­gre­ši­vo uči­ni­li užit­kom za sve svo­je slu­ša­o­ce. Ta­ko su se mo­gla ču­ti dje­la kom­po­zi­to­ra kao što su Al­bi­no­ni, Her­ci­go­nja, Vi­val­di...
- Mi­slim da je naš po­sao ta­kav da bi tre­ba­lo da lju­di­ma ko­ji se­bi pri­u­šte do­la­zak na kon­cert, omo­gu­ći­mo da se osje­ća­ju ko­mot­no, i ako mo­gu da ka­žem pre­po­zna­to u kom­po­zi­ci­ja­ma ko­je slu­ša­ju. Po­ku­ša­li smo i, či­ni mi se, uspje­li da iza­be­re­mo re­per­to­ar ko­ji je po­pu­la­ran i ko­ji mo­že da se svi­ra na pu­no na­či­na. A ono što je naj­va­žni­je u nje­mu je da se mi osje­ća­mo do­bro, da mi uži­va­mo, jer će se on­da i pu­bli­ka ta­ko osje­ti­ti- ka­zao je Mi­ran Be­gić.
Iza dua Jan­ko­vić-Be­gić je ve­li­ki broj uspje­šnih na­stu­pa. Me­đu­tim, uvi­jek se iz­dva­ja­ju oni na fe­sti­va­li­ma kao što je Lje­to­pis.
- Ja sam na Bar­skom lje­to­pi­su svi­rao pr­vi put pri­je 25 go­di­na. Sje­ćam se ove iste sa­le, pu­bli­ke i nje­nog bro­ja i, na kra­ju kra­je­va, sje­ćam se na­či­na na ko­ji je grad odi­sao tim fe­sti­va­lom. Mi­slim da iz go­di­ne u go­di­nu Lje­to­pis, kao i dru­gi slič­ni fe­sti­va­li, sta­sa­va, sta­sa­va­ju pu­bli­ka i re­per­to­a­ri, i mi­slim da je u to­me po­en­ta ma­lih fe­sti­va­la, jer su oni ti ko­ji ču­va­ju kul­tu­ru, oni su hra­mo­vi kul­tu­re ko­ji istin­ski lju­di­ma pru­ža­ju ono zbog če­ga su do­šli- is­ta­kao je Be­gić.
Na­stup Be­gi­ća i Jan­ko­vi­ća bio je pret­po­sljed­nji kon­cert ovo­go­di­šnjeg Lje­to­pi­sa. Po­sljed­nji, ko­jim se za­o­kru­žu­je mu­zič­ki dio pro­gra­ma, svi­ra­će pi­ja­ni­sta Vla­di­mir Do­ma­ze­to­vić, ko­ji je i se­lek­tor mu­zič­kog pro­gra­ma Bar­skog lje­to­pi­sa. D.S


Ra­do­vi Ni­ko­le Mar­ko­vi­ća

Po­sljed­nja iz­lo­žba li­kov­nog pro­gra­ma Ve­čer­nje sce­ne 30. ju­bi­lar­nog Bar­skog lje­to­pi­sa bi­će iz­lo­žba cr­no­gor­skog sli­ka­ra Ni­ko­le Mar­ko­vi­ća pod na­zi­vom „Dje­tinj­stvo i sim­bo­li - Me­ta­mor­fo­ze tek na­slu­će­nog”. Iz­lo­žbu će ve­če­ras u 21 čas u Ga­le­ri­ji „Ve­li­mir A. Le­ko­vić” otvo­ri­ti mr Mi­lun Lu­to­vac. Po­stav­ka se mo­že po­gle­da­ti do 30. av­gu­sta.
U Sta­rom Ba­ru ve­če­ras u 21.30 ča­so­va igra­će pred­sta­va Be­o­Ar­ta „U ago­ni­ji”, u re­ži­ji Ane Đor­đe­vić. Pred­sta­va je na­sta­la po mo­ti­vi­ma dje­la Mi­ro­sla­va Kr­le­že i ne ula­zi u tak­mi­čar­ski dio po­zo­ri­šnog pro­gra­ma. U pred­sta­vi igra­ju: Ma­ri­ja Vic­ko­vić, Ra­do­van Vu­jo­vić, Bran­ko Cve­jić. Kar­te su u pro­da­ji i ko­šta­ju 5 eura.


Srod­na du­ša– Al­ma Ma­ler

Ma­ke­don­ski knji­žev­nik Sa­šo Di­mo­ski pred­sta­vio je pu­bli­ci Bar­skog lje­to­pi­sa svoj ro­man „Al­ma Ma­ler” u raz­go­vo­ru sa mo­de­ra­tor­kom Gor­da­nom Vu­jo­vić, is­pred Dvor­ca kra­lja Ni­ko­le. Di­mo­ski va­ži za jed­nog od vo­de­ćih ma­ke­don­skih pro­znih i dram­skih pi­sa­ca mla­đe ge­ne­ra­ci­je, a „Al­ma Ma­ler” za iz­u­zet­no po­pu­la­ran ro­man van gra­ni­ca nje­go­ve ze­mlje.
Ori­gi­nal­no štam­pan u iz­da­nju „Kul­tu­re” 2014. go­di­ne ovaj ro­man je je­dan od ne ta­ko če­stih pri­mje­ra sa­vre­me­nog ma­ke­don­skog li­te­rar­nog stva­ra­la­štva, ko­ji je do­ži­vio pre­vod na naš je­zik (La­gu­na, 2016). „Al­ma Ma­ler” je za­ni­mljiv ro­man, u mo­no­lo­škoj for­mi, ko­ji je za­pra­vo lir­ska is­po­vi­jest na­slov­ne ju­na­ki­nje o de­se­to­go­di­šnjem bra­ku sa ču­ve­nim kom­po­zi­to­rom Gu­sta­vom Ma­le­rom, nje­go­voj mu­zi­ci i ve­li­kim umjet­ni­ci­ma ko­ji­ma je pod­re­di­la svoj ži­vot, a ni­je do­bi­la ni­šta za­uz­vrat. Na pi­ta­nje ot­kud baš ova isto­rij­ska lič­nost u fo­ku­su nje­go­vog in­te­re­so­va­nja, autor ot­kri­va da je Al­ma Ma­ler, po­red svo­je ne­spor­no za­ni­mlji­ve bi­o­gra­fi­je, ujed­no bi­la i na­čin da ob­ja­sni i je­dan ne­ja­san dio se­be sa­mog.
- Sva­ki čo­vjek ko­ji ži­vi na ta­kav na­čin da bu­de lju­bav sam se­bi na­đe srod­nu du­šu u lju­di­ma ko­ji ži­ve isto ta­ko. Naj­vje­ro­vat­ni­je je taj prin­cip ži­vlje­nja srod­nost ko­ja me pri­vu­kla ka Al­mi. Me­đu­tim, glav­ni je raz­log sva­ka­ko Ma­le­ro­va mu­zi­ka pre­ko ko­je sam do­šao do sa­me Al­me. Dio kri­ti­ke ka­že da je ovo za­pra­vo pri­ča u Gu­sta­vu Ma­le­ru i ja se sla­žem sa tim, jer ro­man pri­ča vi­še o nje­mu ne­go o njoj. Ali, fo­ka­li­za­ci­ja ili per­spek­ti­va iz ko­je je ro­man na­pi­san je­ste ite­ka­ko Al­ma, pa se otu­da ta­ko i zo­ve knji­ga - ka­zao je Di­mo­ski.
Ovaj ro­man adap­ti­ran je za scen­sko iz­vo­đe­nje u Ma­ke­don­skom na­rod­nom po­zo­ri­štu u ko­me je po­stao hit-pred­sta­va, a bi­će pr­vi ma­ke­don­ski ro­man ob­ja­vljen za pre­sti­žnog ame­rič­kog iz­da­va­ča „Dal­key Ar­chi­ve Press”.
Sa­šo Di­mo­ski je vi­še pu­ta na­gra­đi­van za svoj rad. Sma­tra da ga je jed­nim od vo­de­ćih sa­vre­me­nih auto­ra u Ma­ke­do­ni­ji uči­ni­la naj­vi­še nje­go­va po­sve­će­nost. Je­dan je od onih pi­sa­ca ko­ji, po uzo­ru na rad­no vri­je­me ve­ći­ne lju­di, stva­ra­ju osam sa­ti dnev­no. Ta pre­da­nost, u kom­bi­na­ci­ji sa lju­ba­vlju, put je do uspje­ha, na ko­me je, da­kle, rad pre­sud­ni­ji od ta­len­ta, sma­tra on. Ta­ko je Di­mo­ski na kra­ju si­noć­nje pro­mo­ci­je na­ja­vio svoj no­vi ro­man, ko­ji usko­ro tre­ba da iza­đe iz štam­pe.
- Ro­man se zo­ve „Usnu­le lje­po­ti­ce”, i on je moj naj­ve­ći knji­žev­ni eks­pe­ri­ment ko­ji sam ura­dio do sa­da. Ri­ječ je o re­kon­struk­ci­ji glav­nog Pru­sto­vog li­ka Al­ber­ti­na, kroz de­vet baj­ki za od­ra­sle, ako ih ta­ko mo­gu na­zva­ti. Dje­lo je ra­đe­no po prin­ci­pu frag­men­tar­ne dra­ma­tur­gi­je. To je za­pra­vo dra­ma­tur­gi­ja ko­ja je sta­vlje­na u funk­ci­ju pro­ze. Sma­tram da će či­ta­o­ci bi­ti ja­ko iz­ne­na­đe­ni ro­ma­nom - ot­krio je pi­sac.
D.S.