-„Na­slje­đe i ži­vot Sr­ba Sta­re Sr­bi­je - Ko­so­va i Me­to­hi­je i Ma­ke­do­ni­je da­nas”, na­ziv je pro­gra­ma ko­ji je obi­lje­žio 15. noć Tr­ga od ći­ri­li­ce u Her­ceg No­vom. O po­lo­ža­ju Sr­ba u Ma­ke­do­ni­ji go­vo­rio je pr­of. dr Bo­ra Ri­stić, pred­sjed­nik Udru­že­nja za za­šti­tu srp­skih spo­me­ni­ka u Ma­ke­do­ni­ji. Sr­bi u Ma­ke­do­ni­ji pod­ni­je­li su ogrom­nu žr­tvu u oslo­ba­đa­nju Bal­ka­na, od Ka­ra­van­ke do Pin­da i od Ja­dra­na do Je­dre­na, te ima­li do­mi­nan­tu ulo­gu u ru­še­nju dvi­ju im­pe­ri­ja, re­kao je prof. Ri­stić. Ka­ko do­da­je,oni su stvo­ri­li pro­stor u ko­jem su mno­ge et­nič­ke za­jed­ni­ce i gru­pe, do­bi­le šan­su za eman­ci­pa­ci­ju i raz­voj kao na­rod i na­ci­ja, pa čak i mo­guć­nost da for­mi­ra­ju svo­ju na­ci­o­nal­nu dr­ža­vu. No, re­zig­ni­ra­no je kon­sta­to­vao da im ni­jed­na od tih gru­pa i za­jed­ni­ca ni­je re­kla hva­la.
- Na­pro­tiv, na kra­ju 20. i po­čet­kom 21.vi­je­ka iz­lo­že­ni smo ne­vje­ro­vat­nom či­nje­nju - asi­mi­la­ci­ji Sr­ba, pro­tje­ri­va­nju Sr­ba sa nji­ho­vih vje­kov­nih og­nji­šta, za­bra­ni srp­skog je­zi­ka i ći­ri­lič­nog pi­sma, te stva­ra­nju raz­do­ra me­đu Sr­bi­ma i for­mi­ra­nju pe­te ko­lo­ne u sa­moj Sr­bi­ji. Na sna­zi je naj­bru­tal­ni­ji po­li­tič­ki pri­ti­sak ko­ji­em je cilj uni­šta­va­nje srp­skog et­no­sa. Da bi se od­bra­ni­li od ove ču­me, mo­ra­mo iz­me­đu se­be što vi­še da ko­mu­ni­ci­ra­mo, sa­ra­đu­je­mo, da se sa­sta­je­mo i ana­li­zi­ra­mo gre­ške i za­blu­de ko­je smo ima­li u po­sljed­nja dva vi­je­ka, ka­zao je Ri­stić.
On je na­gla­sio da je za sve Sr­be u re­gi­o­nu naj­va­žni­ja du­go­roč­na sta­bil­nost Sr­bi­je. Sma­tra da sa­mo dvi­je or­ga­ni­za­ci­je, od broj­nih ko­je Sr­bi­ja kao dr­ža­va ima, ima­ju tu sta­bil­nost na ko­ju se mo­že ra­ču­na­ti, Voj­ska i sve­to­sav­ska Pra­vo­slav­na cr­kva. Po nje­mu ove in­sti­tu­ci­je su stub Sr­bi­je.
- Za nas Sr­be u Ma­ke­di­ni­ji, je­di­na je le­gi­tim­na Pra­vo­slav­na Ohrid­ska ar­hi­e­pi­sko­pi­ja, na če­lu s ar­hi­e­pi­sko­pom Jo­va­nom, ko­ja dje­lu­je u sa­sta­vu Peć­ke pa­tri­jar­ši­je. Od 20 or­ga­ni­za­ci­ja Sr­ba u Ma­ke­do­ni­ji, stra­nač­kih i van­stra­nač­kih, sa­mo su dvi­je pri­hva­ti­le le­gi­ti­mi­tet ar­hi­e­pi­sko­pa Jo­va­na. To su Srp­ska za­jed­ni­ca „Sve­ti Sa­va” i Udru­že­nje za za­šti­tu srp­skih spo­me­ni­ka u Ma­ke­do­ni­ji. Sr­bi su da­nas u Ma­ke­do­ni­ji ućut­ka­ni. Ka­da upo­re­di­mo naš po­lo­žaj pri­je 1912. go­di­ne i da­nas, vi­dje­će­mo da smo u te­žem po­lo­ža­ju ne­go u vri­je­me Oto­man­ske im­pe­ri­je. Na­i­me, pre­ma po­pi­su iz 1951. go­di­ne, bi­lo je 75.000 Sr­ba, a na po­sljed­njem 2001. sve­li su nas na 25.000. U vri­je­me Oto­man­ske im­pe­ri­je 1908. go­di­ne na te­ri­to­ri­ji da­na­šnje Ma­ke­do­ni­je, ima­li smo Vi­šu gim­na­zi­ju u Sko­plju, Ni­žu gim­na­zi­ju u Bi­to­lju, 117 osnov­nih ško­la ši­rom Ma­ke­do­ni­je. Da­nas je sta­nje u obra­zo­va­nju na srp­skom je­zi­ku ka­ta­stro­fal­no. Gim­na­zi­je u Sko­plju i Ku­ma­no­vu su uki­nu­te 1985. go­di­ne, a 1990. go­di­ne, uki­nu­te su sve osnov­ne ško­le na srp­skom je­zi­ku u svim gra­do­vi­ma. Za­dr­ža­no je po jed­no odje­lje­nje na srp­skom je­zi­ku u dva gra­da, s ten­den­ci­jom da se i ona uki­nu, ka­zao je Ri­stić.
Go­vo­re­ći o re­li­gi­ji, is­ta­kao je da su Sr­bi 1908. go­di­ne ima­li Mi­tro­po­li­ju u Sko­plju i pre­ko 30 sve­šte­ni­ka-igu­ma­na, te da da­nas ma­ke­don­ske vla­sti hap­se i go­ne ar­hi­e­pi­sko­pa Jo­va­na i za­bra­nju­ju i nje­mu i sve­šte­ni­ci­ma da dr­že bož­ju slu­žbu, u cr­kva­ma ko­je su iz­gra­di­li kti­to­ri Sr­bi.
Na­gla­sio je da po­zo­ri­šta, ča­so­pi­si na srp­skom je­zi­ku, srp­ska kul­tur­no-umjet­nič­ka dru­štva, bi­bli­o­te­ka sa li­te­ra­tu­rom na srp­skom je­zi­ku, da­nas ne po­sto­je. Ka­da je ri­ječ o po­li­ti­ci, srp­skih pred­stav­ni­ka u ma­ke­don­skom par­la­men­tu, po Ri­sti­ću, prak­tič­no ne­ma, iako ma­ke­don­ske vla­sti tvr­de da Sr­bi ima­ju dva pred­stav­ni­ka. Ri­stić je is­ta­kao, da ova dva pred­stav­ni­ka ne bi­ra­ju Sr­bi, ne­go elek­to­rat VMRO-a i elek­to­rat So­ci­jal­de­mo­krat­skog sa­ve­za.
- Ka­da smo im re­kli da ti lju­di ne mo­gu da bu­du le­gi­tim­ni pred­stva­ni­ci srp­skog na­ro­da u Ma­ke­do­ni­ji i da Sr­bi tre­ba­ju sa­mi iza­bra­ti svo­je pred­stav­ni­ke, od­go­vo­ri­li su nam da je to opa­sno i da to ne mo­gu da do­zvo­le. Ka­da smo se obra­ti­li me­đu­na­rod­nim in­sti­tu­ci­ja­ma, od­go­vo­re­no nam je da se Al­ban­ci ne sla­žu s tim. I ta­ko u krug - re­kao je Ri­stić.
U mu­zič­kom di­je­lu ve­če­ri na­stu­pi­la je pje­vač­ka gru­pa cr­kve­nog ho­ra „Bra­ni­slav Nu­šić” iz Ko­sov­ske Mi­tro­vi­ce, a Alek­san­dra Mi­lja­nić je od­re­ci­to­va­la „Pr­ko­snu pe­smu” Do­bri­ce Eri­ća i „ Ze­mlja” Ra­še Pe­ri­ća. Pu­bli­ka je ima­la pri­li­ku da od­gle­da i film o Skop­skoj Cr­noj Go­ri.
K.M.


Ko­so­vo i Me­to­hi­ja

Trg od ći­ri­li­ce ve­če­ras će bi­ti po­sve­ćen Ko­so­vu i Me­to­hi­ji. U pr­vom di­je­lu ve­če­ri, Đur­đa Vu­ka­ši­no­vić, dram­ska umjet­ni­ca iz Ba­nja Lu­ke iz­ve­šće mo­no­dra­mu „Ko­so­vo, o ču­de­sa bož­jih sud­bi­na”. U dru­gom di­je­lu ve­če­ri pred­vi­đen je pro­gram „Ko­so­vo-pje­snič­ko ve­če” na ko­jem će na­stu­pi­ti pje­sni­ci sa Ko­so­va i Me­to­hi­je.