So­pran Mi­li­ca La­lo­še­vić iz Ko­to­ra la­u­re­at­ki­nja je Grand Prix na­gra­de Me­đu­na­rod­nog otvo­re­nog kur­sa In­ter­na­ti­o­na­ler Open­kurs OPER ODER SPREE, ko­ji je od 31. ju­la do 21. av­gu­sta odr­žan u mje­stu Bi­skov po­red Ber­li­na. Nov­ča­nu na­gra­du za naj­bo­ljeg uče­sni­ka kon­kur­sa Mi­li­ca La­lo­še­vić je pri­mi­la po­sli­je za­vr­šnog ga­la kon­cer­ta 19. av­gu­sta, na ko­jem je u prat­nji or­ke­stra, sa di­ri­gen­tom Vin­sen­som Vaj­zen­bur­ge­rom, iz­ve­la Ari­ju „Don­na An­na” iz ope­re „Don Đo­va­ni” - „Non mi dir” Vol­fgan­ga Ama­de­u­sa Mo­car­ta, ko­ja va­ži za jed­nu od naj­za­htjev­ni­jih oper­ski­ha ari­ja za so­pra­ne, kao i sa­ma ulo­ga ko­ja je teh­nič­ki vr­lo za­htjev­na. Uče­sni­ci se­mi­na­ra su bi­li 22 vr­hun­skih vo­kal­nih so­li­sta i so­list­ki­nja iz Ki­ne, Nje­mač­ke, Slo­ve­ni­je, Li­tva­ni­je, Le­to­ni­je, Ku­be, Ko­lum­bi­je, Ita­li­je, Sr­bi­je i Hr­vat­ske, a osim glav­ne na­gra­de, do­di­je­lje­ne su i na­gra­da za naj­bo­lju in­ter­pre­ta­ci­ju i na­gra­da pu­bli­ke.
- To je još je­dan vje­tar u le­đa, na­gra­da je uvi­jek sti­mu­lans da se ide na­pri­jed, i na­rav­no po­ka­za­telj da sam na­pra­vi­la do­bar po­sao. Vri­jed­no i ne­pro­cje­nji­vo is­ku­stvo, na­u­či­la sam mno­go, a i dru­že­nje je bi­lo pre­div­no. Od pr­vog da­na tra­ja­nja kur­sa bi­li smo svi na pro­cje­ni, gle­da­lo se i po­na­ša­nje, ka­šnje­nje, do­la­sci-ne­do­la­sci. Ni­je bit­no da ste do­bri sa­mo na tom za­vr­šnom kon­cer­tu, ne­go da ima­te je­dan kon­ti­nu­i­tet ra­da ko­ji je na vi­so­kom ni­vou. Od pr­vog do po­sljed­njeg da­na tre­ba odr­ža­ti isti vi­so­ki ni­vo. U pla­nu imam slje­de­će pu­to­va­nje, već sam in­ve­sti­ra­la u svo­je da­lje usa­vr­ša­va­nje. Po­sto­je že­lje, pla­no­vi i po­nu­de, vi­dje­će­mo šta će se od to­ga ostva­ri­ti, ka­že Mi­li­ca za „Dan”, pred let za Ita­li­ju, gdje će ta­ko­đe bi­ti pro­fe­si­o­nal­no an­ga­žo­va­na.
Pr­vi put uče­stvu­je na ova­kvom pre­sti­žnom se­mi­na­ru, te joj je bi­la čast da sa­ra­đu­je is­tak­nu­tim oper­skim ime­ni­ma, do­cen­ti­ma i pro­fe­so­ri­ma pri Dr­žav­noj ope­ri Lin­den u Ber­li­nu, me­co­so­pra­nom Sne­ža­nom Ne­nom Br­za­ko­vić, vo­kal­nom tre­ne­ri­com i Vin­sens Vaj­sen­bur­gom, di­ri­gen­tom, te Mar­ku­som Bru­kom, ba­ri­to­nom u Dr­žav­noj ope­ri u Ber­li­nu, ko­ji je an­ga­žo­van u Me­tro­po­li­ten Ope­ri u Nju­jor­ku.
Mi­li­ca je već pet go­di­na an­ga­žo­va­na kao pre­da­vač na od­sje­ku so­lo pje­va­nje u Sred­njoj mu­zič­koj ško­li „Vi­da Ma­tjan” u Ko­to­ru, a od ne­dav­no je u Mu­zič­koj ško­li u Tiv­tu otvo­ri­la od­sjek za so­lo pje­va­nje u ni­žoj ško­li sa per­spek­ti­vom da se otvo­ri i sred­njo­škol­ski ni­vo obra­zo­va­nja. Ne­ma po­sao za stal­no, a ove go­di­ne je ipak iz­ve­la pr­vu ma­tu­rant­ki­nju, ko­ja će na­sta­vi­ti ško­lo­va­nje. Po­red sve­ga to­ga ona iz­dva­ja vri­je­me za rad na svom usa­vr­ša­va­nju.
- Ko­tor­ska pu­bli­ka iz­u­zet­no ci­je­ni i po­štu­je i pra­ti na­šu mu­zič­ku sce­nu, ali se ona ne mo­že upo­re­đi­va­ti sa pu­bli­kom u Nje­mač­koj, je­dan pot­pu­no dru­ga­či­ji na­čin ži­vo­ta oper­ske umjet­no­sti ne­go što je kod nas. Za sad ne­mam po­nu­da za na­stu­pe, pla­ni­ram kon­cert u Pod­go­ri­ci u okvi­ru De­cem­bar­skih da­na kul­tu­re, a na­dam se da ću ma­ti pri­li­ku da na­stu­pim i pred ko­tor­skom pu­bli­kom, ka­za­la je La­lo­še­vić.
M.D.Po­po­vić


Sti­pen­di­ja po­dr­ža­la ta­le­nat

- U sep­tem­bru sam na jed­nom se­mi­na­ru u Lju­blja­ni upo­zna­la pro­fe­sor­ku Ne­nu Br­za­ko­vić, div­nog čo­vje­ka i pe­da­go­ga, po­ri­je­klom iz Be­o­gra­da, ko­ja me je od sa­mog po­čet­ka po­dr­ža­va­la da uče­stvu­jem na tom fe­sti­va­lu u Bi­sko­vu. Na­sta­vi­la sam sa­rad­nju sa njom, ona mi je odo­bri­la sti­pen­di­ju sa ko­jom sam uče­stvo­va­la na fe­sti­va­lu- svi tro­ško­vi 21-dnev­nog kur­sa za me­ne su bi­li bes­plat­ni. Do­cen­ti su nas pre­slu­ša­va­li na audi­ci­ji i bi­ra­li dje­la na ko­ji­ma će­mo ra­di­ti. Ra­di­li smo u tri eta­pe: pr­ve sed­mi­ce smo iz­vo­di­li so­lo pje­smu-lid uz prat­nju kla­vi­ra, dru­ge sed­mi­ce - ko­laž ope­ra i tre­će sed­mi­ce dva iz­vo­đe­nja oper­ske ari­je sa or­ke­strom. Taj za­vr­šni dio je bio gran­di­o­zan – na­stup sa pre­div­nim or­ke­strom, pr­vi kon­cert u jed­nom sred­njo­vje­kov­nom dvor­cu, a dru­gi u jed­nom obli­žnjem mje­stu, ob­ja­sni­la nam je Mi­li­ca.