Na­kon dva ro­ma­na i zbir­ke po­e­zi­je, knji­žev­ni­ca Ana Ber­ba­kov se ogla­si­la no­vim ro­ma­nom. Ri­ječ je o dje­lu ,,Ka­si­pe­ji­na kle­tva”. Knji­ga je pred­sta­vlje­na na ok­to­bar­skom Saj­mu knji­ga u Be­o­gra­du, gdje je pri­vu­kla zna­čaj­nu pa­žnju či­ta­lač­ke jav­no­sti. Pre­ma ri­je­či­ma na­še sa­go­vor­ni­ce, knji­ga je na­sta­la kao pro­dukt sna ko­ji se de­sio kra­jem 2016. go­di­ne.
– Mo­že se re­ći da je pod­svi­jest uči­ni­la svo­je i da je sno­vi­đe­nje po­sta­lo ja­sno­vi­dost u ko­me su se pri­ka­za­le ko­ri­ce i na­slov knji­ge. San je bio to­li­ko vje­ran da je osje­ćaj bio ra­van do­ži­vlja­ju stvar­no­sti, za­pra­vo to je i ta­ko bi­lo, jer na­še dje­la­nje stva­ra sop­stve­nu re­al­nost. Ma­te­ri­jal sam pri­pre­ma­la pa­žlji­vo i te­melj­no, jer te­ma o svin­gu je sa­ma po se­bi ška­klji­va i zah­ti­je­va pu­nu pa­žnju. Za­što baš sving, pi­ta­li su me mno­gi. Za­što baš ne pri­bli­ži­ti ono o če­mu se ne go­vo­ri a o če­mu svi ma­šta­ju, za­što ne pro­bi­ti sve pred­ra­su­de i ot­kri­ti zdje­lu sa za­bra­nje­nim vo­ćem. A i od­lič­no se sla­že uz tri­ler ko­ji pra­ti so­fi­sti­ci­ra­ni zlo­čin, ubi­stvo, mr­žnju i lju­bav. Je­sam li dio te pri­če – uvi­jek po za­dat­ku. Za­pra­vo, „Ka­si­o­pe­ji­na kle­tva” je na­sta­vak pr­va dva ro­ma­na „Ope­ra­ci­ja Eros” i „Di­ja­mant­ska pra­ši­na”. Sa­da sa za­do­volj­stvom mo­gu re­ći da je So­fi­ja Ko­vač, ina­če mo­ja glav­na ju­na­ki­nja, zva­nič­no do­bi­la sta­tus se­rij­skog li­ka. Da li to zna­či da ću i da­lje pi­sa­ti o njoj? Na­rav­no, že­lim pu­no knji­ga da pro­ži­vim sa dje­voj­kom vr­ca­vog du­ha i do­brim smi­slom za hu­mor.
● Pi­še­te i po­e­zi­ju. Gdje je mje­sto mla­dog pje­sni­ka da­nas? Gdje su iz­vo­ri Va­še po­et­ske in­spi­ra­ci­je?
– Sa po­e­zi­jom se oso­ba ro­di. Moj pro­fe­sor fi­lo­zo­fi­je je če­sto go­vo­rio da po­sto­je pje­vu­ni i pje­sni­ci. Za me­ne je sma­trao da pi­šem i iz­no­sim sti­ho­ve u bor­bi pro­tiv na­vi­ka­va­nja na svi­jet, od­no­sno kao po­ziv bu­đe­nja iz usnu­lo­sti sva­ko­dnev­nog ži­vo­ta. Za­pra­vo, to i je­ste po­e­zi­ja, naj­vi­ši vrh sop­stva du­še. Ko ra­zu­mi­je po­e­zi­ju, po­zna­je su­šti­nu ži­vo­ta. Od svo­je 11. go­di­ne pi­šem, ba­ra­tam ri­je­či­ma i ri­mom. Go­di­ne 2015. ka­da sam od­lu­či­la da uđem u svi­jet iz­da­va­štva, ob­ja­vi­la sam dvo­je­zič­nu zbir­ku pje­sa­ma „Sve­tlost sve­sti” ko­ja je po­bu­di­la ve­li­ko in­te­re­so­va­nje kod lju­bi­te­lja po­e­zi­je. In­spi­ra­ci­ja za po­e­zi­ju u kon­kret­nom smi­slu ne po­sto­ji, ali u smi­slu na­dah­nu­ća da, i to na sva­kom ko­ra­ku. In­spi­ra­ci­ja sva­kog umjet­ni­ka, pa i pje­sni­ka, je­ste lju­bav. Če­sto pje­sni­ci i ne pi­šu po­e­zi­ju, to či­ni lju­bav. Lju­bav je po­kre­tač sve­ga na svi­je­tu, pa ma­kar to bio i naj­o­bič­ni­ji stih.
● Va­ša pret­hod­na dva ro­ma­na, ,,Ope­ra­ci­ja Eros” i ,,Di­ja­mant­ska pra­ši­na” po­sti­gli su ve­li­ki uspjeh. Da li je ža­nr kri­mi ro­ma­na Vaš ko­na­čan iz­bor ka­da je knji­žev­no stva­ra­nje u pi­ta­nju?
– Od 2009. go­di­ne in­ten­ziv­no se ba­vim pi­sa­njem. Ka­da ka­žem in­ten­ziv­no, to se od­no­si na sa­rad­nju sa kul­tur­nim ča­so­pi­si­ma i por­ta­li­ma, uče­stvo­va­nje na ra­znim knji­žev­nim ma­ni­fe­sta­ci­ja­ma i tak­mi­če­nji­ma, pa do ob­ja­vlji­va­nja pr­vog ro­ma­na „Ope­ra­ci­ja Eros” 2013. go­di­ne i „Di­ja­mant­ske pra­ši­ne” 2015. go­di­ne. Što se ti­če uzo­ra, od­u­vi­jek su me pri­vla­či­li ja­ki lju­di ko­ji su se na ori­gi­na­lan na­čin tru­di­li da us­pi­ju u ono­me što vo­le. To su lju­di sa ha­ri­zmom ko­ji svo­jim pri­su­stvom oba­sja­va­ju dru­ge i iza­zi­va­ju di­vlje­nje gdje god da se po­ja­ve. Ta­kvi po­sje­du­ju auru lič­no­sti ko­ja pri­vla­či pa­žnju kod dru­gih lju­di, mo­že se re­ći da je to kom­bi­na­ci­ja šar­ma, in­te­li­gen­ci­je, po­zi­tiv­ne ener­gi­je i du­ho­vi­to­sti. Ha­ri­zma­tič­ne oso­be zna­ju da vo­le i da lju­bav iz­ne­su na pra­vi na­čin. Za­pra­vo, to i je­ste su­šti­na stva­ra­nja da vo­liš ono što ra­diš i da ra­diš ono što vo­liš. Za­to su i naj­bo­lji u svo­joj sfe­ri. Od knji­žev­nih uzo­ra mi je od­u­vi­jek bi­la Aga­ta Kri­sti, a mo­gu re­ći da je i dan da­nas ne­pre­va­zi­đe­na. Za­tim, le­gen­dar­ni Sid­ni Šel­don i Jan Fle­ming ko­ji su osvo­ji­li moj um još od sred­nje ško­le i na­tje­ra­li me da se ozbilj­no po­za­ba­vim knji­žev­nom kri­mi­na­li­sti­kom.
● Ka­ko pi­še­te? Ima­te li ne­ke svo­je taj­ne ri­tu­ale? Šta či­ni­te kad Vam po­ne­sta­ne in­spi­ra­ci­je?
– Svi mo­ji taj­ni ri­tu­a­li se na­la­ze u hra­ni. Ve­li­ki sam he­do­ni­sta, vo­lim da spre­mam hra­nu, a bo­ga­mi i da je­dem. Vo­lim da ku­vam i za se­be i dru­ge, a vo­lim i da se go­stim. Čak sam i na svo­je ju­na­ke pre­ni­je­la lju­bav pre­ma hra­ni i pi­ću, za­to su mo­ji ro­ma­ni pu­ni re­ce­pa­ta. Da­kle, taj­ni ri­tu­a­li se sa­sto­je u do­broj klo­pi. Mo­gu da pi­šem bi­lo ka­da, ali ni­ka­da pra­znog sto­ma­ka. A ka­da po­ne­sta­ne in­spi­ra­ci­je, uvi­jek se na­đe ne­ka bo­ca vi­na i pro­blem je ri­je­šen...
● Po­zna­ti ste po auten­tič­nim pro­mo­ci­ja­ma, pred­sta­vlja­nji­ma Va­ših knji­ga. U ko­joj mje­ri je mar­ke­ting nu­žan u knji­žev­no­sti?
– Ka­da sam od­lu­či­la da se ba­vim umjet­no­šću, shva­ti­la sam da mo­ram da iza­đem iz kli­šea ka­ko bih po­sta­la pre­po­zna­tlji­va. U mar­ke­tin­gu se „bo­rim” kao pra­vi ge­ri­lac, do­bro osmi­slim ide­ju i uhva­tim tre­nu­tak. Ta­ko je bi­lo pri­je par go­di­na sa iz­najm­lji­va­njem knji­ge za je­dan di­nar, pa re­ži­ran „in­ci­dent” na pr­voj pro­mo­ci­ji, iz­vo­đe­nje ma­đi­o­ni­čar­skih tri­ko­va, a vo­lim i da se po­ja­vim na neo­bič­nim mje­sti­ma i da re­ci­tu­jem. Sve ide­je ko­je mi pad­nu na pa­met sta­vim na pa­pir i sva­ku od njih ozbilj­no raz­mo­trim. Vo­lim da ču­jem dru­ge lju­de ko­ji su uspje­li u svom po­slu i te mo­de­le da pri­mi­je­nim u svom stva­ra­la­štvu. Su­šti­na mar­ke­tin­ške stra­te­gi­je je da mi­ni­mal­nim ula­ga­njem i ne­kon­ven­ci­o­nal­nim me­to­da­ma ostva­riš mak­si­ma­lan uči­nak. Kad to po­stig­neš, on­da ćeš la­ko ra­di­ti mar­ke­ting sa ve­li­kim bu­dže­tom. Ma­li bu­džet nas tje­ra da is­klju­či­mo džep, a uklju­či­mo mo­zak. I to je ono što ra­dim ne­ko­li­ko go­di­na ve­o­ma uspje­šno.
M. MI­LO­SA­VLjE­VIĆ


lju­bav pre­ma ži­vo­ti­nja­ma pre­to­či­la u umjet­nost i bi­znis

● Vi ste i sli­kar. Va­ša li­kov­na op­se­si­ja su – mač­ke…
– Vo­lim obi­lje jar­kih bo­ja, spo­ji­vo sa ne­spo­ji­vim, ali i u tom kre­a­tiv­nom ha­o­su no­tu ba­lan­sa. Vo­lim stva­ri ko­je su asi­me­trič­ne, ko­je ti da­ju ne­ki vid slo­bo­de i ši­ri­ne, a na ne­ki na­čin opet ko­je ima­ju gra­ni­cu i mje­ru. Di­zaj­ner­ska i ko­lo­rit­na sve­de­nost mi­ni­ma­li­zma uči­ni­le su da se stvo­ri zen at­mos­fe­ra ko­ja odi­še mir­no­ćom i jed­no­stav­no­šću. I za­mi­sli­te sad u ta­kvoj pro­sto­ri­ji sa jed­no­boj­nim zi­do­vi­ma i jed­no­stav­nim ko­ma­di­ma na­mje­šta­ja da se na­đe sli­ka po­put ma­ča­ka ko­je ja osli­ka­vam. Kom­bi­na­ci­ja ša­re­nog i ele­gant­nog upra­vo ta­da do­la­zi do iz­ra­ža­ja ili­ti „pr­šti” na zi­du. Ta­da je po­stig­nut upe­ča­tljiv vi­zu­el­ni iden­ti­tet i mo­no­to­ni­ja ne­u­tral­nog ko­lo­ri­ta bi­va raz­bi­jen ve­dri­nom ko­ja iz­bi­ja sa sli­ke. Ova­kav stil sli­kar­stva va­pi za pro­sto­rom u sli­ci i kao ta­kav je­din­stven je u svi­je­tu. Mač­ke su mo­ja slat­ka op­se­si­ja (sa­mo da me ne ču­je moj pas Ce­zar). Svu lju­bav pre­ma ži­vo­ti­nja­ma pre­to­či­la sam u umjet­nost i bi­znis. Moj brend ko­ji je na­stao iz sli­kar­stva zo­ve se „Cat Cor­ner”, a iz­da­vač­ka ku­ća do­bi­la je ime po mom psu Ce­za­ru „Ca­e­sar Bo­oks”.