U okvi­ru pro­gra­ma ,,Raz­go­vo­ri”, ko­ji or­ga­ni­zu­ju Rat­ko­vi­će­ve ve­če­ri po­e­zi­je i Cen­tar za kul­tu­ru, gost je bio aka­dem­ski sli­kar Er­vin Ća­to­vić, na­kon če­ga je i otvo­re­na nje­go­va iz­lo­žba sli­ka. Is­pred or­ga­ni­za­to­ra raz­go­vor sa is­tak­nu­tim aka­dem­skim sli­ka­rom vo­dio je di­rek­tor Rat­ko­vi­će­vih ve­če­ri po­e­zi­je Ke­mal Mu­sić.
– Pro­gram ,,Raz­go­vo­ri” po­kre­nu­li smo sa ci­ljem da na­kon sva­ka dva mje­se­ca ugo­sti­mo jed­nog zna­čaj­nog umjet­ni­ka, pi­sca, knji­žev­nog kri­ti­ča­ra... Pro­šle go­di­ne ima­li smo čast da ugo­sti­mo va­žna ime­na kao što su Og­njen Spa­hić, Mir­ko De­mić, Bo­gić Ra­ko­če­vić, El­ve­din Ne­zi­ro­vić i dru­gi, a ovo­go­di­šnje ,,Raz­go­vo­re” za­po­či­nje­mo do­la­skom jed­nog od naj­zna­čaj­ni­jih ime­na umjet­no­sti biv­še Ju­go­sla­vi­je, Er­vi­nom Ća­to­vi­ćem – ka­zao je Mu­sić.
Mo­ti­vi na plat­ni­ma pro­fe­so­ra Ća­to­vi­ća su pri­rod­ni frag­men­ti ko­ji za­u­zi­ma­ju cen­tral­ni dio kom­po­zi­ci­je, gdje se ostva­ru­je sli­kar­ska struk­tu­ra i for­ma, a na ko­ji­ma se pre­pli­ću raz­ne bo­je.
– Iz­u­zet­no mi je dra­go što sam sa va­ma, na­kon što sam prek­si­noć imao iz­lo­žbu u Ba­ru, a dje­la ko­ja su iz­lo­že­na ov­dje u Bi­je­lom Po­lju su iz vi­še li­kov­nih fa­za, i ne pri­pa­da­ju istom li­kov­nom kor­pu­su – ka­zao je Ća­to­vić. On je do­dao da ne vje­ru­je pu­no u in­spi­ra­ci­ju, i da je pra­vi umjet­nik ni­kad ne smi­je če­ka­ti.
– Ne­ka do­la­zi spon­ta­no, ne­ka je re­ci­div po­lod­nog stva­ra­la­štva, a ne­ka osnov ne­kog kon­cep­ta. Ipak, u su­šti­ni, va­žan je rad, on sa­mo do­no­si re­zul­tat – ka­zao je Ća­to­vić, i do­dao da ima svoj pre­po­zna­tljiv li­kov­ni ru­ko­pis i da ne ko­ke­ti­ra sa tren­do­vi­ma u ovom mo­der­nom vre­me­nu.
– Ne že­lim da po­di­la­zim pu­bli­ci. Ra­dim ono što vi­dim i sve u skla­du sa svo­jim tem­pe­ra­men­tom. Tru­dim se da bu­dem svoj, i mo­je stva­ra­la­štvo pri­pa­da kon­ven­ci­o­nal­nom sli­kar­stvu – is­ta­kao je autor. Na pi­ta­nje šta po­kre­će la­vi­nu bo­ja ko­je se na­la­ze na plat­ni­ma, Ća­to­vić je ka­zao da je to rad, onaj istin­ski ko­ji do­no­si re­zul­ta­te.
– Sa­svim je nor­mal­no ima­ti uz­o­re, ja sam na svu sre­ću imao ve­li­kog umjet­ni­ka, sli­ka­ra po­red se­be, mog oca Hil­mi­ju Ća­to­vi­ća, i bi­lo je pra­vo za­do­volj­stvo ra­di­ti i ži­vje­ti u ta­kvoj po­ro­di­ci. Mo­je aso­ci­ja­tiv­no sli­kar­stvo po­ku­ša­va pu­bli­ci da­ti slo­bo­du da na sli­ka­ma vi­di šta ona ho­će. Ko­lor je­ste do­mi­nan­tan, a te­ma­ti­ka ne mo­ra da bu­de ista ni za me­ne, ni­ti za kon­zu­men­ta li­kov­ne kul­tu­re – is­ta­kao je Ća­to­vić.
Ma­gi­star sli­kar­stva, Al­de­mar Ibra­hi­mo­vić ot­vra­ju­ći iz­lo­žbu go­vo­rio je o stva­ra­la­štvu Ća­to­vi­ća, is­ti­ču­ći da on u svom li­kov­nom iz­ra­zu ko­ri­sti ino­va­ti­van li­kov­ni je­zik ko­ji ak­tiv­no ko­mu­ni­ci­ra sa vi­zu­el­nim po­tre­ba­ma na­šeg vre­me­na, i ono­ga što ono no­si.
– Er­vi­nov kon­cept sli­ke spa­ja dvi­je od­red­ni­ce: emo­ci­o­nal­no i vi­zu­el­no. U pro­ce­su stva­ra­nja on od­stu­pa od ra­ci­o­nal­nog i pri­bje­ga­va podsvje­snom po­i­ma­nju stva­ri. Sli­kar­stvo je Er­vi­nov ži­vot, i neo­dvo­ji­vi dio nje­go­vog bi­ća od ka­ko je kao di­je­te udah­nuo i osje­tio mi­ris bo­ja i la­ne­nog ulja u ate­ljeu nje­go­vog oca, ve­li­kog sli­ka­ra Hil­mi­je Ća­to­vi­ća – za­klju­čio je Ibra­hi­mo­vić.
Er­vin Ća­to­vić ro­đen je 1966. go­di­ne u Pri­šti­ni. Fa­kul­tet li­kov­nih umjet­no­sti, kao i post­di­plom­ske stu­di­je za­vr­šio je na FU u Pri­šti­ni. Ra­di u zva­nju re­dov­nog pro­fe­so­ra Fa­kul­te­ta umjet­no­sti u Pri­šti­ni, sa sje­di­štem u Ko­sov­skoj Mi­tro­vi­ci, i re­dov­ni je pro­fe­sor na de­part­ma­nu za umjet­nost u No­vom Pa­za­ru. Ra­di i na Uči­telj­skom fa­kul­te­tu Uni­ver­zi­te­ta u Be­o­gra­du. Do­bit­nik je broj­nih na­gra­da i pri­zna­nja.
M.N.