Dnevna štampa Marketing Redakcija Kontakt
Akter „Snimka” vraćen u MUP * Traže ostavku Vlade i fer referendum * Lažna dojava ispraznila Deltu * Za sedam godina pozajmili tri milijarde eura * Akter „Snimka” vraćen u MUP * Drugi krug * Derište
ISSN 1800-6299
  Izdanje: 09-04-2017

Porudzbenica
Rubrike
Pogledajte

Strip Dana

Strip

Riječ Dana
Jelena Dubak, generalni sekertar Crvenog krsta CG:
Romi i Egipćani danas žive u kvalitetnijim uslovima.

Vic Dana :)

Zarobe Njemci crnogorskog partizana u ratu i počnu da ga muče ne bi li im odao tajne šifre. Mučili ga oni tako nedjelju dana najtežim mukama, ali Crnogorac ni riječi da kaže. Pomisle oni da on stvarno ne zna te šifre i puste ga.
Kada se Crnogorac vratio među partizane, pitaju ga drugovi kako su ga ispitivali i šta su mu tražili, a on im odgovori:
- Oca im poganog, ispituju sve, mnogo traže. Ljudi, moj vam je savjet da učite sve te šifre - ja nijednu nisam znao, zamalo me strijeljaše zbog toga.

- Baš vam je pametna beba - obraća se čovjek u parku mladoj majci.
- Naravno, išla je samnom devet mjeseci u gimnaziju.







Arhiva
Dan:
Mjesec:
God:

Razno
Uclani se

Kultura SUSRET U BIJELOM POLJU SA MIRKOM DEMIĆEM, DOBITNIKOM NAGRADE ,,MEŠA SELIMOVIĆ”
Književnost da ukaže na osjetljive teme
Demić u Bijelom Polju Književnost da ukaže na osjetljive teme Pripremam novi roman u kojem je glavni junak rođen u Subotici, a živio je na granici između 17. i 18. vijeka. Bio je jedan od najvećih pustolova na Balkanu – kaže Demić
Do­bit­nik pre­sti­žne knji­žev­ne na­gra­de ,,Me­ša Se­li­mo­vić” Mir­ko De­mić, iz Kra­gu­jev­ca, pro­mo­vi­sao je u bje­lo­polj­skom Cen­tru za kul­tu­ru svoj naj­no­vi­ji ro­man „Ću­ta­nja iz Go­re”. Pro­gram je upri­li­čen u okvi­ru „Raz­go­vo­ra”, ko­je za­jed­no or­ga­ni­zu­ju Cen­tar za kul­tu­ru i JU Rat­ko­vi­će­ve ve­če­ri po­e­zi­je sa naj­i­stak­nu­ti­jim stva­ra­o­ci­ma iz re­gi­o­na.
Ro­ma­no­pi­scu, pri­po­vje­da­ču i ese­ji­sti iz Kra­gu­jev­ca, ne­dav­no je uru­če­na na­gra­da „Me­ša Se­li­mo­vić”, za ro­man za ko­ji je mo­ti­va­ci­ju na­šao u na­rod­noj pje­smi „Ka­lu­đer­sko vre­lo”, ko­ju je za­pi­sao pro­ta Ni­ko­la Be­go­vić.
– Na­rod­ni pje­vač je na svoj prost je­zik pre­veo dvi­je ključ­ne stva­ri u sva­koj re­li­gi­ji, stvar­nje i uni­šta­va­nje svi­je­ta. Te dvi­je sli­ke su me pod­sta­kle i na­ve­le da na­pi­šem ro­man „Ću­ta­nja iz Go­re”. Svi mi u na­šim vre­me­ni­ma sa­mo smo plod ne­če­ga što je bi­lo is­pred nas. Mi smo dio jed­nog la­na­ca ko­ji je bes­kra­jan. Dio ne­spo­ra­zu­ma i žr­tve pred­ra­su­da i to je ono što sam pri­ka­zao ovim pe­tok­njiž­jem – ka­zao je De­mić.
On je do­dao da je ulo­ga knji­žev­no­sti upra­vo da uka­že na slo­že­nost me­đu­ljud­skih i me­đu­na­ci­o­nal­nih od­no­sa. Za mje­sto rad­nje u svom dje­lu iza­brao je lo­ka­li­tet Pe­tro­va Go­ra, zbog ko­ri­je­na sa Ba­ni­je, ali te­ma je po­tak­nu­ta i su­ko­bi­ma i ne­ra­zu­mi­je­va­nji­ma na­ro­da na tom pro­sto­ru.
– Tu su pri­je sve­ga dvi­je mit­ske lič­no­sti. Po­ma­lo i isto­rij­ske, gdje je sa jed­ne stra­ne ka­lu­đer Pe­tar, ko­ji je ta­mo na­vod­no stvo­rio svi­jet, a dru­ga što je to grob po­sled­njeg hr­vat­skog kra­lja. I za­to sam ura­dio pri­ču da pi­tam mr­tve šta mi­sle o ži­vi­ma i sop­stve­nom ži­vo­tu – ka­že De­mić.
Kroz Pe­tro­vu Go­ru, ko­ja je pu­na sim­bo­li­ke u svo­joj isto­ri­ji, po­ku­šao je da po­i­gra­va­ju­ći se sa mi­to­vi­ma Sr­bi­je i Hr­vat­ske, is­pri­ča pri­ču o nje­nom na­stan­ku.
– To je pod­zem­na pri­ča, ko­ja se de­ša­va u utro­bi Pe­tro­ve Go­re – po­ja­snio je De­mić.
Autor do­da­je da je se­bi do­zvo­lio da is­pri­ča sve­ve­re­me­nu pri­ču voj­ni­ka ko­ji se iz­ra­u­bo­van vra­ća iz ra­ta, do­la­ze­ći na ru­bo­ve dru­štva. Tu je i pri­ča o Dru­gom svjet­skom ra­tu i mo­men­tu ka­da se na­rod krio od usta­ša u Pe­tro­voj Go­ri, sa ču­ve­nom par­ti­zan­skom bol­ni­com i ze­mu­ni­com sa ra­nje­ni­ci­ma.
– Mno­go je na­ro­da iz­gi­nu­lo, a mno­go ze­mu­ni­ca sa ži­vim lju­di­ma je za­tr­pa­no. Pri­pre­mam, ka­že De­mić, no­vi ro­man, sa te­mom u ko­joj je ju­nak ro­đen u Su­bo­ti­ci, i ži­vio je na gra­ni­ci iz­me­đu 17. i 18. vi­je­ka. Bio je je­dan od naj­ve­ćih pu­sto­lo­va na Bal­ka­nu. Bio je Hu­sar u Ma­đar­skoj, na dvo­ru Ma­ri­je Te­re­zi­je, ali i na dvo­ru Bur­bo­na, Polj­skom dvo­ru, pre­ten­dent za pre­sto u Cr­noj Go­ri… Uče­stvo­vao u ustan­ku na Kri­tu i Por­tu­ga­lu. Do­šao sam slu­čaj­no do nje­ga, i za­to sam že­lio da is­pri­čam pri­ču, ali i oni­ma ko­ji nam pu­sto­še ži­vo­te, ali i uži­va­ju na na­na­šim glu­po­sti­ma. Bi­će to sta­rin­ski ro­man, ali ću go­vo­ri­ti i o na­šem vre­me­nu – po­ja­snio je De­mić.
On je kon­sta­to­vao da ga po­mi­nja­nje Bi­je­log Po­lja aso­ci­ra na ve­li­ke pi­sce Mi­o­dra­ga Bu­la­to­vi­ća, Ri­sta Rat­ko­vi­ća i Ća­mi­la Si­ja­ri­ća.
M.NO­VO­VIĆ


Do­bit­nik ugled­nih pri­zna­nja

Mir­ko De­mić je ro­đen 1964. go­di­ne u Gor­njem Kla­sni­ću, kod Gli­ne. Ob­ja­vio je knji­ge pro­ze: „Ja­bu­ke He­spe­ri­da”, ro­ma­ne „Ću­ta­nja iz Go­re”, „Slam­ka u no­su”, „Ći­li­bar, med, osko­ru­ša”, „Apo­kri­fi o Fur­tu­li”, „Slu­ge hi­ro­vi­tog lu­čo­no­še”, „Po(v)rat­nič­ki re­kvi­jem Tre­zve­nja­ci na pi­ja­noj la­đi”, pri­po­vi­jet­ke „Mol­ski akor­di” i „Ata­ka na Ita­ku”. Po­red to­ga ob­ja­vio je ne­ko­li­ko knji­ga ese­ja i pri­re­đi­vač­kih knji­ga. Za knji­gu pri­po­vi­je­da­ka „Mol­ski akor­di” do­bio je An­dri­će­vu na­gra­du, za ro­man „Tre­zve­nja­ci na pi­ja­noj la­đi” na­gra­du „De­jan Me­da­ko­vić”, a za ro­man „Ću­ta­nja iz Go­re” na­gra­du „Me­ša Se­li­mo­vić”.

Uslovi korišćenja

Svako neovlašćeno korišćenje sadržaja portala "Dan on-line" je kažnjivo i vlasnik prava shodno Zakonu o autorskim i srodnim pravima ima pravo na zaštitu od istog kao i na naknadu štete prouzrokovane takvim radnjama.

Podaci, tekstovi, fotografije i informacije objavljene na ovom portalu mogu se koristiti isključivo u lične i nekomercijalne svrhe.
Zabranjeno je svako modifikovanje, kopiranje, štampanje, javno prikazivanje i reprodukovanje, distribuiranje ili na drugi način javno objavljivanje informacija sa ovog portala u komercijalne svrhe, bez pisane saglasnosti "Jumedia mont" d.o.o..

Prenošenje sadržaja portala "Dan-online" dozvoljeno je uz prethodno pribavljeno odobrenje vlasnika prava, uz obavezno navođenje izvora ili linkovanje izvornog sadržaja portala "Dan on-line".

Najčitanije danas

INFO

Zaštitnika prava čitalaca Dan-a

OMBUDSMAN

kontakt:

ombudsman@dan.co.me

fax:

+382 20 481 505

Pogledajte POSLOVNIK

Pratite rad OMBUDSMANA

Pogledajte IZVJEŠTAJE

Karikatura DAN-a
Karikatura
Pogledaj sve karikature >>>

Najčitanije - 7 dana


 

Prognoza dana

 



 

Developed by Beli&Boris - (c) 2005 "Dan"