Me­đu Mu­sli­ma­ni­ma sve vi­še je onih ko­ji ne že­le da se uklju­če u ak­tu­el­nu isto­rij­sku i osta­lu kam­pa­nju svo­jih su­na­rod­ni­ka ko­ji že­le da uma­nje od­go­vor­nost Mu­sli­ma­na za zlo­či­ne i po­kolj nad srp­skom ne­ja­či u Ve­li­ci, ali i Pla­vu i Gu­si­nju iz­me­đu 1941. i 1945. go­di­ne. Po­je­di­ni mu­sli­man­ski in­te­lek­tu­al­ci sma­tra­ju da su za te zlo­či­ne kri­vi Njem­ci i nji­ho­ve tru­pe, pa od­go­vor­nost za one što su ura­di­le pre­no­se na nje­mač­ku ko­man­du, pa i na nje­mač­ki na­rod. Esad Mu­mi­no­vić, biv­ši oba­vje­štaj­ni ofi­cir JNA i ne­ka­da­šnje Voj­ske Sr­bi­je i Cr­ne Go­re, ka­že da je na sce­ni re­vi­zi­ja isto­ri­je pro­šlo­ga vi­je­ka, a da se to po­seb­no od­no­si na po­kolj nad Sr­bi­ma u Ve­li­ci, Pla­vu i Gu­si­nju. Po nje­go­vim sa­zna­nji­ma nje­mač­ke je­di­ni­ce u tim kra­je­vi­ma to­kom Dru­gog svjet­skog ra­ta bi­le su sa­sta­vlje­ne od do­ma­ćih Mu­sli­ma­na i Al­ba­na­ca, pa su zbog to­ga oni i naj­od­go­vor­ni­ji za ono što je ura­đe­no Sr­bi­ma tih rat­nih go­di­na.
– Ka­da je ri­ječ o opre­dje­lje­nju Mu­sli­ma­na to­kom Dru­gog svjet­skog ra­ta va­lja is­ta­ći ne­ke či­nje­ni­ce. Ovo­ga pu­ta na­po­mi­njem ve­li­kog je­ru­sa­lim­skog muf­ti­ju Emi­na el Hu­se­i­na ko­ji je bio i u Za­gre­bu, ali i u Ba­nja­lu­ci i Sa­ra­je­vu ka­ko bi ubje­đi­vao mu­sli­ma­ne da se pri­dru­že i po­pu­ne Han­džar di­vi­zi­ju ko­ja je dje­lo­va­la u okvi­ru SS tru­pa. Po­zna­to je da je u svim go­vo­ri­ma is­ti­cao da bez re­zer­ve tre­ba bi­ti na stra­ni Nje­mač­ke, jer je­di­no Tre­ći rajh mo­že po­mo­ći isla­mu da ostva­ri svo­je ci­lje­ve. Va­lja is­ta­ći i ono što je za nas mno­go in­te­re­sant­ni­je da je 20. ju­na 1941. go­di­ne u Pet­nji­ci za ko­man­dan­ta mu­sli­man­ske mi­li­ci­je iza­bran ho­dža Osman Ras­to­der, a da su nje­go­vi za­mje­ni­ci bi­li Đu­le Ago­vić i Zu­fer Mu­ra­to­vić – tvr­di Mu­mi­no­vić.
On na­gla­ša­va da su Ras­to­der i nje­go­vi sa­rad­ni­ci to­kom ustan­ka 13. ju­la po­ma­ga­li Ita­li­ja­ni­ma. Uz to u je­ku po­bu­ne sla­li su de­le­ga­ci­je u Za­greb i nu­di­li su An­ti Pa­ve­li­ću da San­džak pri­po­je usta­škoj Ne­za­vi­snoj dr­ža­vi Hr­vat­skoj.
– Ogro­man broj Mu­sli­ma­ma i Al­ba­na­ca obu­kao je fa­ši­stič­ku uni­for­mu na­kon oku­pa­ci­je Cr­ne Go­re i na­o­ru­žao se. Uz to su pri­ma­li i pla­tu, ali ne mo­gu da se na­ču­dim za­što se o to­me ću­ti. Kao da ne­ko i da­nas po­sli­je 70 go­di­na že­li po­vra­tak na to sta­nje i na­mjer­no kri­je te po­dat­ke. Po­seb­no se kri­je, a to ra­de da­na­šnji mu­sli­man­ski in­te­lek­tu­al­ci, da su fa­ši­stič­ke sna­ge u Cr­noj Go­ri bi­le sa­sta­vlje­ne od mu­sli­man­ske mi­li­ci­je, ba­li vul­ne­ta­ria, ba­li­sta i ta­ko­zva­ne mu­sli­man­sko-fa­ši­stič­ke i ka­to­lič­ke or­ga­ni­za­ci­je an­ti­ko­mu­ni­sta. Na­gla­ša­vam da ni­je­dan Al­ba­nac ka­to­lik ni­je pri­pa­dao ni­jed­nom an­ti­fa­ši­stič­kom po­kre­tu, od­no­sno par­ti­za­ni­ma ili Rav­no­gor­ci­ma – po­ja­šnja­va Mu­mi­no­vić. Po nje­go­vim in­for­ma­ci­ja­ma te fa­ši­stič­ke sna­ge sa­sta­vlje­ne od do­ma­ćih mu­sli­ma­na i Al­ba­na­ca su i po­či­ni­le po­kolj nad Sr­bi­ma i osta­lim pra­vo­slav­nim sta­nov­ni­štvom u Pla­vu, Gu­si­nju, Ro­ža­ja­ma, Mu­ri­nu.
Mu­mi­no­vić na­gla­ša­va da su u ak­ci­ja­ma fa­ši­stič­kih sna­ga u Be­ra­na­ma, An­dri­je­vi­ci i Mu­ri­nu, ka­da su i iz­vr­še­ni po­zna­ti zlo­či­ni nad Sr­bi­ma, uče­stvo­va­li SS Ar­mij­ski brd­ski kor­pus, 21 SS di­vi­zi­ja „Sken­der­beg“, od­no­sno nje­ni dje­lo­vi, 14 puk sed­me di­vi­zi­je „Princ Eugen“, Pu­kov­ski štab za po­seb­ne na­mje­ne, dru­gi ba­ta­ljon pr­vog Al­ban­skog lo­vač­kog pu­ka i dru­gi ba­ta­ljon di­vi­zi­je „Bran­de­burg“. On do­da­je da su se na Dur­mi­to­ru u to vri­je­me spo­ji­le pr­va brd­ska i sed­ma SS di­vi­zi­ja i 13 SS di­vi­zi­ja „Han­džar“. Ko­man­dant svih tih sna­ga bio je ge­ne­ral Oto Fleps.
– Va­žno je zna­ti da su je­di­ni­ce ta­ko­zva­ne „Bran­de­bu­rg“ di­vi­zi­je bi­le sa­sta­vlje­ne od lo­go­ra­ša, de­zer­te­ra i za­ro­blje­ni­ka. Ko­man­da je do­la­zi­la iz Ver­mah­ta, od­no­sno AB­VE­RA, oba­vje­štaj­na slu­žba na či­jem če­lu je bio ad­mi­ral Ka­na­ris. U nje­nom sa­sta­vu su bi­li mu­sli­ma­ni, usta­še, ljo­ti­ćev­ci, čet­ni­ci, par­ti­za­ni, a bi­lo je Le­to­na­ca, čak i Ira­na­ca, Ukra­ji­na­ca, Jer­me­na i Čer­ke­za. Svi oni su ima­li ta­ko­zva­ne svi­le­ne le­gi­ti­ma­ci­je sa pe­ča­ti­ma i tek­stom da se onaj ko po­ka­že tu le­gi­ti­ma­ci­ju od­mah pri­ve­de naj­bli­žem oba­vje­štaj­nom ofi­ci­ru i da se od nje­ga ne tra­že lič­ni i po­da­ci o za­dat­ku – na­sta­vlja Mu­mi­no­vić.
Naš sa­go­vor­nik is­ti­če da ne­ma ni­šta pro­tiv Mu­sli­ma­na ko­ji ne di­je­le nje­go­vo mi­šlje­nje, ali sma­tra da se u raz­ja­šnja­va­nju do­ga­đa­ja u Mu­ri­nu, Pla­vu i Gu­si­nju, u ko­ji­ma su od mu­sli­ma­na i Al­ba­na­ca sa­tra­da­li Sr­bi, mo­ra­ju zna­ti i na­ve­de­ne či­nje­ni­ce. Ne da bi se do­li­va­lo ulje na va­tru i na­ro­di do­dat­no di­je­li i sva­đa­li, već da bi se isti­na u cje­lo­kup­nom ob­li­ku po­ja­vi­la u do­ma­ćoj isto­ri­o­gra­fi­ji, ali i u sva­ko­dnev­nom ži­vo­tu.
– Na osno­vu nje tre­ba us­po­sta­vi­ti no­ve od­no­se iz­me­đu mu­sli­man­ske re­li­gij­ske za­jed­ni­ce i Sr­ba ko­ji će ih zbli­ži­ti i upu­ti­ti na za­jed­nič­ku isto­rij­sku i sve­u­kup­nu sud­bi­nu na Bal­ka­nu. Mu­sli­ma­ni su od­vaj­ka­da pri­pa­da­li srp­skom ge­net­skom sta­blu i naj­ve­ći nji­ho­vi ne­pri­ja­te­lji su baš oni ko­ji to ne že­le da vi­de ili tu či­nje­ni­cu da­nas skri­va­ju od svo­jih su­na­rod­ni­ka. Zbog to­ga i re­a­gu­jem po­vo­dom ak­tu­el­nih na­stu­pa po­je­di­nih mu­sli­man­skih in­te­lek­tu­a­la­ca ko­ji baš to ra­de i po ko zna ko­ji put okre­ću mu­sli­ma­ne pro­tiv Sr­ba. Mo­ji su­na­rod­ni­ci mo­ra­ju zna­ti da smo ne­ka­da bi­li Sr­bi i da od te či­nje­ni­ce ne tre­ba bje­ža­ti ni­ti je od bi­lo ko­ga skri­va­ti već na njoj tre­ba iz­gra­di­ti skla­dan od­nos od če­ga će svi u Cr­noj Go­ri ima­ti ko­ri­sti – za­klju­ču­je Mu­mi­no­vić.
I.M.


Po­kolj je mo­gao da bu­de spri­je­čen

Mu­mi­no­vić po­sta­vlja pi­ta­nje da li je po­kolj u Ve­li­ci mo­gao i da bu­de spri­je­čen? Po­seb­no ka­da se zna da su par­ti­za­ni po­čet­kom ju­la 1944. go­di­ne kre­nu­li za Sr­bi­ju i osta­vi­li pra­vo­slav­ni na­rod u Va­so­je­vi­ći­ma i Ve­li­ci ne­za­šti­će­nim. To je i je­dan od raz­lo­ga što su sko­ro de­set­ko­va­ne fa­ši­stič­ke je­di­ni­ce uz ve­li­ku po­dr­šku mu­sli­man­ske mi­li­ci­je i osta­lih na­ve­de­nih voj­nih for­ma­ci­ja mu­sli­ma­na i Al­ba­na­ca na­pra­vi­li po­kolj u Ve­li­ci. Po nje­go­vom mi­šlje­nju taj po­kolj je bio pla­ni­ran i ni­je se slu­čaj­no de­sio.
– Sma­tram da su par­ti­za­ni kre­nu­li ka Sr­bi­ji ka­ko bi pr­vi do­če­ka­li so­vjet­ske tru­pe i one­mo­gu­ći­li nji­ho­vu sa­rad­nju sa jed­ni­ci­ma ge­ne­ra­la Mi­ha­i­lo­vi­ća. Pod­sje­ćam da je ta­da već čet­nič­ki ma­jor Ke­se­ro­vić oslo­bo­dio Kru­še­vac i do­če­kao je so­vjet­ske tru­pe. Zbog od­lu­ke par­ti­zan­skog vođ­stva da to po sva­ku ci­je­nu spri­je­či i do­šlo je do po­ko­lja u Ve­li­ci. Pret­po­sta­vljam da je par­ti­za­ni­ma Ve­li­ka i sve ono što se u njoj de­ša­va­lo tre­ba­lo da bu­de jed­na od ka­ri­ka us­po­sta­vlja­nja no­vih po­li­tič­kih od­no­sa ko­mu­ni­sta sa sa­ve­zni­ci­ma i ukla­nja­nje mo­nar­hi­je – tvr­di Mu­mi­no­vić.
On do­da­je da su čet­nič­ke sna­ge sa oko 5000 voj­ni­ka pod ko­man­dom Pa­vla Đu­ri­ši­ća, Ja­ko­va Jo­vo­vi­ća i Iva­na Ru­ži­ća, bi­le skon­cen­tri­sa­ne u Nik­ši­ću, Da­ni­lov­gra­du i Pod­go­ri­ci, ka­ko bi omo­gu­ći­li da se sa­ve­zni­ci bez­bjed­no is­kr­ca­ju na Bal­kan, što su oni i obe­ća­li, ali ni­ka­da ni­je­su ura­di­li. Pre­ma to­me, čet­nič­ke sna­ge ni u ko­jem ob­li­ku ni­je­su uče­stvo­va­le u de­ša­va­nji­ma u Va­so­je­vi­ći­ma i Ve­li­ci, što i do­ka­zu­je da one ni­je­su bi­le ko­la­bo­ra­ci­o­ni­stič­ke, što po­je­di­ni ko­mu­ni­stič­ki isto­ri­ča­ri, ali i dru­gi, upor­no tvr­de.