Evo ne­ko vri­je­me od ka­ko je Cr­na Go­ra u „bla­že­nom sta­nju“, njom te­če med i mli­je­ko, ne tre­ba ni­ko ni­šta da ra­di osim da uži­va. Je­di­no ima­mo ma­li pro­blem sa isto­ri­jom, ali pri­li­ke su na na­šoj stra­ni. Cr­nom Go­rom cap­ti „ši­ro­ka de­mo­kra­ti­ja“ i pra­vo je vri­je­me da se is­pra­ve mno­ge ne­prav­de ko­je su nam na­ne­se­ne...
No, ne gu­bi­mo vri­je­me, već se la­ti­mo po­sla, pred na­ma je mno­štvo na­go­mi­la­nih ne­prav­di ko­je nam u na­sled­stvo osta­vi­še pret­hod­ni­ci, ko­je su nas vje­ko­vi­ma gu­ra­le u na­za­dak. Isto­ri­ja nam je una­ka­že­na, a bo­ga­mi ona nam je i naj­va­žni­ja, jer bez nje ži­vo­ta ne­ma.
Oda­kle da kre­ne­mo? Od Cr­no­je­vi­ća ili Pe­tro­vi­ća? Ko nam od njih vi­še zla na­ne­se?
Bo­ga­mi kri­vi su i jed­ni i dru­gi! I jed­ni i dru­gi su srp­stvo pr­o­pa­gi­ra­li...
A srp­stvo nam je ka­men spo­ti­ca­nja. Oda­kle nam to zlo do­ni­je­še? Cr­no­je­vi­će i ne­ka­ko da za­bo­ra­vi­mo, ali ka­ko onog ge­no­cid­nog pje­sni­ka da se oslo­bo­di­mo ko­ji nam iz­mi­sli ne­ka­kvu is­tra­gu po­tu­ri­ca od ko­je da­nas ži­vje­ti ne mo­že­mo. Od nje ni­ka­ko va­lja­no da pro­di­še­mo, kad evo no­vi pro­blem – „se­pe­ra­ti­sta Ga­vri­lo Prin­cip“. I on ulje na va­tru do­li! A za sve ja­de 1918. go­di­na i Bo­žić­ni usta­nak. E, tu s gla­ve iz­gi­nu­smo!
To se is­pra­vi­ti mo­ra. Te bo­žić­ne ju­na­ke mo­ra­mo re­ha­bi­li­to­va­ti i pro­gla­si­ti za na­rod­ne he­ro­je. Ne pro­đe mno­go vre­me­na kad evo Hi­tler i Mu­so­li­ni do­đo­še sa svo­jim di­vi­zi­ja­ma, te kod nas iz­gi­nu­še i na­gr­di­še, va­lja im sad to­li­ke spo­me­ni­ke po­pra­vi­ti, a bo­ga­mi i njih re­ha­bi­li­to­va­ti.
Vi­dim ja mno­štvo se pro­ble­ma u ovoj na­šoj isto­ri­ji na­go­mi­la­lo. Ali po­la­ko, srp­stva smo se oslo­bo­di­li, sa­da je dr­ža­va Cr­na Go­ra i „mo­ra­ju bi­ti svi Cr­no­gor­ci“! Ali za­to su za­slu­žni bo­žić­ni ju­na­ci. Mo­ra­mo ih pro­gla­si­ti za „na­rod­ne he­ro­je“.
Oda­kle da kre­ne­mo? Pa od Kr­sta Zr­no­va Po­po­vi­ća, on je naj­za­slu­žni­ji. A bo­ga­mi za nje­go­va (ne)dje­la i za­slu­ge i kralj Alek­san­dar ga je po­mi­lo­vao i ane­sti­rao. No na­rod­na iz­re­ka ka­že „vuk dla­ku mi­je­nja a ćud ne“.
Ka­da ba­nu Hi­tler i Mu­so­li­ni, on ne htje­de u re­do­ve NOB-e ku­da kre­nu­še mno­gi ro­do­lju­bi, ku­da kre­nu i do­sti­na nje­go­vih ča­snih Po­po­vi­ća, kao i nje­gov sin Ni­ko­la, već on uze oku­pa­tor­sku, iz­daj­nič­ku pu­šku i po­sta Mu­so­li­ni­jev slu­ga. Da­nas ka­žu da je ostao do­sle­dan svo­jim ide­ja­ma i za njih je ži­vot dao. Kad slo­bo­de do­đo­še da­ni, po­bjed­ni­ci ko­ji su isto­ri­ju pi­sa­li, za­slu­že­no mu mje­sto da­še i kao iz­daj­ni­ka ga, na stub sra­ma po­sta­vi­še, kao i nje­go­ve sa­rad­ni­ke i isto­mi­šlje­ni­ke. Pu­nih 60 go­di­na ge­ne­ra­ci­je ko­je uči­še isto­ri­ju, uči­še o nje­mu kao o iz­daj­ni­ku. Po­što se da­nas vri­je­me pro­mi­je­ni­lo i ti po­bjed­ni­ci iz­gu­bi­še svo­ju po­zi­ci­ju sa­da je pra­vo vri­je­me da im se vra­ti mi­lo za dra­go. Stva­ri se vr­to­gla­vo mi­je­nja­ju i ne­ko je ri­je­šio da se ulo­ge ma­lo za­mi­je­ne. Oni ko­ji su bi­li iz­daj­ni­ci, do­šao je red da bu­du po­bjed­ni­ci. Za­što ne, jer sa­da oni pi­šu isto­ri­ju. Ta­ko su sa­da Kr­sto Zr­nov Po­po­vić i nje­go­vi sa­bor­ci, „ pa­tri­o­te, ča­sni bor­ci za svo­ju ide­ju i na­rod­ni he­ro­ji“.
Mno­štvo je pi­ta­nja, a ključ­no je: Gdje će­mo da­nas smje­sti­ti one istin­ske hra­bre bor­ce NOR-a, dič­ne si­no­ve ove ze­mlje ko­ji ne htje­do­še no­si­ti oku­pa­tor­sku pu­šku, ko­ji iz­daj­ni­ke stal­no pre­zi­ra­hu, ko­ji na svo­ja ple­ća iz­ni­je­še NOB-u i bo­ri­še se jed­na­ko pro­tiv oku­pa­to­ra i do­ma­ćih iz­daj­ni­ka? Gdje će­mo sa­da da smje­sti­mo na­rod­ne he­ro­je: Ra­ka Mu­go­šu, Velj­ka Mi­la­to­vi­ća, Ni­ko­lu K. Po­po­vi­ća, Lju­ba Ču­pi­ća, Velj­ka Vla­ho­vi­ća i da ne na­bra­jam broj­ne ve­li­ka­ne ko­ji kr­vlju is­pi­sa­še isto­ri­ju ko­ju da­nas ne­ki že­le da pre­kra­ja­ju? Šta će­mo sa mi­li­on­se­dam­sto­šest­hi­lja­da pa­tri­o­ta i ro­do­lju­ba, naj­bo­ljih si­no­va i kće­ri ko­ji ži­vo­te da­še i slo­bo­du ne do­če­ka­še? Si­gur­no znam da im ni­je mje­sto sa ta­li­jan­skim slu­ga­ma i pod­re­pu­ša­ma. Ako ne ra­di če­ga a ono ra­di ča­sti i po­šte­nja ove Cr­ne Go­re ko­ju nje­ni da­na­šnji „tvor­ci“ na sva­kom ko­ra­ku oma­lo­va­ža­va­ju i bru­ka­ju. Pi­tam se pri­mje­ću­je li iko u ovoj ze­mlji šta se zbi­va?
Eto, to je pro­blem na­še isto­ri­je ko­ji je kom­pli­ko­van i za­mr­šen, ali mi će­mo ga ri­je­ši­ti, mi ko­ji smo sa­da na po­zi­ci­ji, pi­sa­će­mo no­vu isto­ri­ju. Evo na­pi­sa­li smo i knji­gu „Is­po­vi­je­sti po­sled­njih ze­le­na­ša Kr­sta Po­po­vi­ća“. Evo smo je i is­pro­mo­vi­sa­li na dr­žav­noj te­le­vi­zi­ji u emi­si­ji „Pje­smom i igrom kroz Cr­nu Go­ru“.
Igraj­mo se! Kroj i pre­kroj – skro­ji­mo isto­ri­ju Cr­ne Go­re.
Sve­ti­slav Še­sto­vić