Po­sle­di­ce ur­ba­ni­stič­kih li­ni­ja, ko­je od­re­đu­ju na­mje­nu po­vr­ši­na, po­vu­če­nih u Pro­stor­no ur­ba­ni­stič­kom pla­nu po­če­li su da osje­ća­ju gra­đa­ni. Je li ne­či­je ima­nje re­ci­mo od­re­đe­no kao „ob­ra­di­vo ze­mlji­šte”, „dru­go po­ljo­pri­vr­de­no”, „šum­ske po­vr­ši­ne”... za­vi­si mo­že li se gra­di­ti ku­ća, šta­la... ili - ni­šta.
Mi­jo Ni­ko­lić iz Sti­je­ne Pi­per­ske tra­žio je od Se­kre­ta­ri­ja­ta za pla­ni­ra­nje i ure­đe­nje pro­sto­ra i za­šti­tu ži­vot­ne sre­di­ne od­lu­ku o od­re­đi­va­nju lo­ka­ci­je sa ur­ba­ni­stič­ko teh­nič­kim uslo­vima za grad­nju šta­le. Do­zvo­le su neo­p­hod­ne da bi mo­gao kon­ku­ri­sa­ti za pro­je­kat IPARD LAJK Mi­ni­star­stva po­ljo­pri­vr­ede ko­ji do­no­si bes­po­vrat­nu po­moć Svjet­ske ban­ke pro­iz­vo­đa­či­ma. Ni­ko­lić je htio da gra­di šta­lu na par­ce­la­ma ko­je su u ka­ta­star­skoj evi­den­ci­ji pre­po­zna­te kao „li­va­de 5. i 6.kla­se”. Do­bio je oba­vje­šte­nje, ko­je je pot­pi­sao Oli­ver Mar­ko­vić, vr­ši­lac du­žno­sti se­kre­ta­ra, da su par­ce­le u PUP-u de­fi­ni­sa­ne kao „šum­ske po­vr­ši­ne”, a na ovim po­vr­ši­na­ma mo­gu­će je gra­di­ti sa­mo pla­ni­nar­ske i lo­vač­ke do­mo­ve. Par­ce­le su na pod­ruč­ju za ko­je se ne pla­ni­ra do­no­še­nje de­talj­nog ur­ba­ni­stič­kog pla­na.
-U od­go­vo­ru ko­ji sam do­bio sto­ji da se sta­nje ne po­kla­pa u ka­ta­stru ze­mlji­šta i PUP-u Glav­nog gra­da. Oče­ku­je­mo da će Glav­ni grad u sa­rad­nji sa Mi­ni­star­stvom po­ljo­pri­vre­de po hit­nom po­stup­ku iz­mje­ni­ti ne­ke uslo­ve i omo­gu­ći­ti za­in­te­re­so­va­nim vla­sni­ci­ma da u in­te­re­su za­po­šlja­va­nja i raz­vo­ja po­ljo­pri­vre­de do­bi­ju ur­ba­ni­stič­ko – teh­nič­ke uslo­ve za grad­nju - re­kao je Mi­jo Ni­ko­lić.
Ni­ko­li­će­vo ima­nje je na ma­nje od 10 ki­lo­me­ta­ra od gra­da, a od mje­snog cen­tra Dre­zga na ne­ko­li­ko sto­ti­na me­ta­ra.
Za­što ur­ba­ni­zam ne pra­ti po­ljo­pri­vred­ni­ke je po­vod ko­jim se kao biv­ši na­čel­nik za ur­ba­ni­zam op­šti­ne Pod­go­ri­ce ar­hi­tek­ta Dra­go Mar­ko­vić pi­smom obra­tio gra­do­na­čel­ni­ku Sla­vo­lju­bu Sti­je­po­vi­ću i mi­ni­stru po­ljo­pri­vr­de Pe­tru Iva­no­vi­ću. Mar­ko­vić na­vo­di da je upo­znat sa po­zi­vom za IPARD LAJK pro­je­kat u ko­me po­ljo­pri­vred­ni­ci iz­me­đu osta­lih do­ku­me­na­ta za objek­te mo­ra­ju da ima­ju i urba­ni­stič­ku sa­gla­snost.
- Ra­ni­je sam or­ga­ni­zo­vao i ra­dio zna­tan broj slič­nih pro­gra­ma sa vr­hun­skim sa­rad­ni­ci­ma, pr­ven­stve­no za kre­di­te ko­ji su bi­li re­la­tiv­no ma­li i ni­je­su da­li zna­čaj­ni­je re­zul­ta­te, a sa­da­šnje Mi­ni­star­stvo po­ljo­pri­vre­de se za­la­že da se pro­iz­vod­nja mo­ra iz­dig­nu­ti na ve­ći ni­vo, pa se iz­bo­ri­lo za ve­će objek­te i zna­čaj­ni­ju pro­iz­vod­nju, kao i ve­će kre­di­te po­dsti­ču­ći po­rast pro­iz­vod­nje i za­po­sle­nost. Kao is­ku­snog struč­nja­ka za pro­jek­to­va­nje ova­kvih obje­ka­ta, po­zvan sam zi­mus od ne­ko­li­ko po­ro­di­ca, da po­mog­nem u for­mi­ra­nju idej­nih pro­je­ka­ta za far­me, i iz­ne­na­di­la me re­ak­ci­ja ur­ba­ni­stič­ke slu­žbe ko­ja ih oba­vje­šta­va da ne mo­gu iz­da­ti ur­ba­ni­stič­ke uslo­ve jer se ra­di o se­o­skim pod­ruč­ji­ma ko­ja su na­mi­je­nje­na za po­ljo­pri­vred­nu pro­iz­vod­nju ili šu­me a ne za iz­grad­nju objek­ta!?
Ja­sno je da ne­ma za se­la ak­tu­el­nih ur­ba­ni­stič­kih pla­no­va, ali da li je ur­ba­ni­stič­ka vlast svje­sna da ova­kvim po­stup­kom sa­mo mi­ni­ra na­po­re mi­ni­star­stva i vla­sni­ka ima­nja-za ve­ću pro­iz­vod­nju i osa­vre­me­nja­va­nje, ve­ću za­po­sle­nost – ka­že Mar­ko­vić.
Mar­ko­vić pi­ta ur­ba­ni­stič­ke vla­sti kao je mo­gu­ći sa­op­šti­ti da „ne mo­že” da da­ju od­re­đe­ne do­zvo­le i ka­ko se ur­ba­ni­zam pri­pre­mio za ovo.
- Zar ur­ba­ni­zam ne mo­že for­mi­ra­ti ne­ki fo­rum, ko­mi­si­ju ili sa­vjet- ko­ji bi mo­gao raz­ma­tra­ti sva­ki za­htjev i su­ge­ri­sa­ti do­no­še­nje teh­nič­ke i eko­nom­ski op­ti­mal­ne od­lu­ke- što je u ovom vre­me­nu ve­o­ma va­žno. Na­po­mi­njem da je u vri­je­me mog na­čel­ni­ko­va­nja 1972-1975, op­šti­na Ti­to­grad ima­la ,,ur­ba­ni­stič­ki sa­vjet” u kom su osim struč­nja­ka bi­li i la­i­ci-lju­bi­te­lji gra­da-ko­ji­ma je sta­lo da grad iz­gle­da što ljep­še, funk­ci­o­nal­ni­je i su­ge­ri­sao je pred­sjed­ni­ku op­šti­ne, ta­da je to bio Bran­ko La­zo­vić, da po ne­kim pi­ta­nji­ma do­ne­se od­lu­ku, ne če­ka­ju­ći de­talj­ni plan – na­vo­di Mar­ko­vić.
Ar­hi­tek­ta Mar­ko­vić pi­ta nad­le­žne zar se mo­gu pro­pu­šta­ti pri­li­ke da se se­la ne raz­vi­ja­ju i po­mog­nu tu­đim pa­ra­ma.
- A mi ,,struč­no po­kri­ve­ni” kad ka­že­mo da „ne mo­že” ti­me pod­sti­če­mo hra­bri­je na „di­vlju grad­nju” i eli­mi­ni­še­mo uklju­či­va­nje u pro­spe­ri­tet – na­vo­di Mar­ko­vić.
Vi.R.


Uvi­jek su nam bi­li mi­li­ji struč­nja­ci sa stra­ne

Mar­ko­vić na­vo­di da je kao ne­ka­da­šnji teh­nič­ki di­rek­tor Za­vo­da za ur­ba­ni­zam, 80-ih go­di­na, bio u pri­li­ci da od Slo­ven­ca ko­ji su ta­da ra­di­li re­vi­zi­ju Ge­ne­ral­nog ur­ba­ni­stič­kog pla­na čuje nji­ho­va za­pa­ža­nja.
- Čuo sam ta­da ka­da ka­žu - za­mi­sli­te da ni­jed­no se­lo ne­ma do­brog pu­ta, ne­ma vo­du, sla­bu stru­ju, a o vr­ti­ću i da ne go­vo­ri­mo! To je go­vo­ri­lo o vi­še stva­ri - stan­dar­du pri­grad­skih na­se­lja i se­la te da je ta­da­šnja vlast do­vo­di­la struč­nja­ke sa stra­ne, ko­ji su ina­če sla­bi­je po­zna­va­li na­šu sre­di­nu, da kod nas ni­je bi­lo afi­ni­te­ta za raz­voj se­la- što i da­lje tra­je, te za­to ur­ba­ni­zam ni­je spre­man za raz­voj – ka­že Ma­r­ko­vić.