Ra­do­vi li­kov­ne sek­ci­ja uče­ni­ka tre­ćeg raz­re­da Osnov­ne ško­le „Štam­par Ma­ka­ri­je”, već tri go­di­ne, od pra­zi­ka do pra­zni­ka kra­se škol­ske zi­do­ve, hol, ma­ni­fe­sta­ci­je, no­vi­ne... Uči­te­lji­ce Su­za­na Pe­ri­šić Pot­pa­rić, Ta­tja­na Ras­po­po­vić i Go­ra­na Ma­to­vić ko­je vo­de sek­ci­ju, is­ti­ču da oko tri­de­se­to­ro dje­ce sva­ke sed­mi­ce po je­dan škol­ski čas na raz­li­či­te te­me i sa raz­li­či­tim teh­ni­ka­ma na­pra­ve po mi­ni umjet­nič­ko dje­lo.
- Dje­ca vo­le da sli­ka­ju i da se slu­že ra­znim teh­ni­ka­ma a mi smo tu da im obez­bi­je­di­mo ma­te­ri­jal, za­da­mo im te­mu i po­sle je sve na nji­ma. Pra­ti­mo nji­hov rad i su­ge­ri­še­mo kad oni ili mi pro­cje­ni­mo da im po­moć tre­ba. Ni­je nam cilj da oni svi bu­du umjet­ni­ci, cilj nam je da se dje­ca za­ba­ve, da za­vo­le ovaj pred­met i da ima­ju slo­bo­du iz­ra­za, jer kroz li­kov­ni iz­raz dje­ca pu­no to­ga mo­gu da ka­žu - ka­že Ma­to­vić.
Teh­ni­ke su uvi­jek raz­li­či­te, od re­ci­kli­ra­nih ma­te­ri­ja­la, ko­laž pa­pi­ra, ple­ti­va...
- Po­ve­za­ni smo sa pred­u­zet­nič­kim ti­mom i dru­gim sek­ci­ja­ma ško­le ko­ji nas se uvi­jek sje­te kad je ne­ka ak­tiv­nost. Or­ga­ni­zu­je­mo se pa svi da­mo svoj do­pri­nos i to je ne­što što dje­cu po­seb­no mo­ti­vi­še. Ne­dav­no smo ko­laž pa­pi­rom ukra­ša­va­li fla­še od ce­de­vi­te ko­je će ima­ti svr­hu ču­nje­va na ča­su fi­zič­kog vas­pi­ta­nja - iskre­na je Ma­to­vić.
Slat­ka Lej­la Ago­vić ka­že da je sve ljep­še kad je ša­re­ni­je te da vo­li kad sli­ka pro­lje­će i prin­ce­ze.
- Mo­žda kad sam ima­la če­ti­ri i po go­di­ne kad sam pr­vi put ne­što na­cr­ta­la i od ta­da to ra­dim sva­ko­dnev­no, u za­vi­sno­sti od slo­bod­nog vre­me­na. Naj­vi­še ra­dim sa obič­nim bo­ji­ca­ma i sve ra­do­ve ču­vam. Naj­bit­ni­je mi je da po­red da­tu­ma, na sli­ci na­pi­šem i ko­li­ko sam go­di­na ima­la kad je rad na­stao - ka­že Lej­la.
Sa tri go­di­ne, Ma­ri­ja Pa­vi­će­vić je na­cr­ta­la pr­vi ra­di i već sad sa si­gur­no­šću ka­že da će joj sli­ka­nje bi­ti ži­vot­ni po­ziv. Ne kri­je da je ta­le­nat na­sle­di­la od oc, ko­ji je ta­ko­đe umjet­nik.
- Uži­vam kad cr­tam ži­vo­ti­nje. Za­htjev­no je ja­ko ali vo­lim to. Naj­vi­še ra­dim ku­će a me­đu omi­lje­nim ra­do­vi­ma mi je konj u po­kre­tu ko­ji sam čak i uokvi­ri­la. Umjet­nik in­spi­ra­ci­ju mo­že pro­na­ći svu­da a ja pre­te­žno kad sam na­po­lju, na se­lu ili u knji­ga­ma za sli­ka­nje - iskre­na je Pa­vi­će­vić.
Vla­dan Mu­go­ša pak naj­vi­še vo­li da cr­ta pri­ro­du. Ka­ko ka­že, na te­mu pro­lje­ća, na­cr­tao je cvi­jet be­har u na­ran­dža­stoj bo­ji jer mu je u tom tre­nut­ku to bi­la pr­va aso­ci­ja­ci­ja na pro­lje­će.
Mia Po­po­vić ka­že ka­ko joj ra­do­vi­ma pre­o­vla­da­va­ju ze­le­na, pla­va i ro­za bo­ja, ko­je su joj omi­lje­ne. Ipak, ne kri­je da in­spi­ra­ci­ju go­to­vo uvi­jek pro­na­la­zi u knji­ga­ma ko­je či­ta.
- Pro­lje­će je naj­in­spi­ra­tiv­ni­je za sli­ka­nje jer na istu te­mu mo­že se na­cr­ta­ti mi­li­on ra­do­va a da čak ni ne li­če je­dan na dru­gi. In­spi­ra­ci­je ima svu­da a me­ne pre­te­žno in­spi­ri­šu knji­ge, ta­da osta­vim sve po stra­ni i cr­tam - pri­ča Po­po­vić.
Ne­dav­no je ka­že, na ve­li­kom plat­nu na­cr­ta­la ve­li­ki dvo­rac ko­ji je uokvi­ri­la i oka­či­la na zi­du so­be.
S.R.