Odav­no ne­ka od­lu­ka ni­je izaz­vala bu­kval­no po­met­nju a i ne­go­do­va­nje kao Od­lu­ka o na­se­lji­ma i gra­ni­ca­ma na­se­lja na te­ri­to­ri­ji Glav­nog gra­da. U prin­ci­pu tre­ba­lo je sa­mo da se do­pu­ni ona iz 2012. go­di­ne zbog za­htje­va MUP-a jer u re­gi­stri­ma pre­bi­va­li­šta po­sto­je 23 na­se­lja ko­ja ni­je­su ob­u­hva­će­na od­lu­kom. Glav­ni grad je for­mi­rao rad­ni tim, oni su obi­la­zi­li na­se­lja, vu­kli gra­nič­ne li­ni­je ili ih pre­pi­si­va­li iz sta­rih do­ku­me­na­ta zbog če­ga je od­lu­ka pu­na gre­ša­ka. Ne­za­do­voljdstvo ura­đe­nim kul­mi­ni­ra­lo je u GO Tu­zi ko­ji su po­tom usvo­ji­li svo­ju od­lu­ku o na­se­lji­ma i gra­ni­ca­ma. De­sio se i non­sens ka­da je ona na sjed­ni­ci grad­skog par­la­men­ta 5. fe­bru­a­ra usvo­je­na sa svim gre­ška­ma - uz za­klju­čak da se ne ob­ja­vlju­je u Slu­žbe­nom li­stu sve dok se one ne is­pra­ve i to ve­ri­fi­ku­je Od­bor za sta­tut i pro­pi­se. Ovom rad­nom ti­je­lu ju­če su do­sta­vlje­ne pi­sa­ne pri­mjed­be o ko­ji­ma se ni­je ras­pra­vlja­lo, već je rad­noj gru­pi ko­ja je za­du­že­na za iz­ra­du ela­bo­ra­ta o na­se­lji­ma dat rok do po­ne­djelj­ka da ih raz­mo­tre i pred­lo­že da li se pri­hva­ta­ju ili ne. Ta­da će bi­ti po­zna­to da li se pri­hva­ta­ju pri­mjed­be ko­je se od­no­se sa­mo na gre­ške u to­po­ni­ma ili i one u gra­ni­ca­ma.
Je­dan od onih ko­ji ka­že da ne­će do­zvo­li­ti da Ze­ti ot­mu Vranj i Vlad­ne je Ran­ko An­đu­šić, član glav­nog od­bo­ra DNP-a.
-I Vranj i Vlad­ne su 1957. go­di­ne bi­le na zet­skoj te­ri­to­ri­ji ta­ko da je sve osta­lo ne­poj­mi­lji­vo. To do­bro zna­ju kom­ši­je Tu­za­ni, da je to bi­lo na­še i da ta­ko tre­ba da bu­de. Ako pod pri­ti­skom Pod­go­ri­ce i oni mo­ra­ju da za­tra­že ne­što od nas, on­da igra­ju na kar­tu ko­ja ni­je ko­rekt­na. Mi će­mo tra­ži­ti Vranj i Vlad­ne i sve što je 1957. go­di­ne po ka­ta­stru pri­pa­da­lo Ze­ti. Svih ovih go­di­na tr­pi­mo te­ror Pod­go­ri­ce zbog te­ri­to­ri­je, a sa kom­ši­ja­ma Tu­za­ni­ma že­li­mo ko­rek­tan od­nos jer smo ga ima­li i 1941. go­di­ne ka­da je bi­lo naj­te­že – re­kao je An­đu­šić.
An­đu­šić ob­ja­šnja­va da su te go­di­ne gra­ni­ce Ze­te bi­le most na Ci­jev­ni kod Ku­ća Ra­ki­ća i most na Mo­ra­či.
-Kada go­vo­ri­mo o mo­stu na Ci­jev­ni tu se pod­ra­zu­mi­je­va­ju Ku­će Ra­ki­ća, a na Mo­ra­či Dah­na, Daj­ba­be i dio Za­bje­la. Ne da­mo ni Ku­će Ra­ki­ća, jer je ja­sno da pri­pa­da­ju na­ma. Tu­zi ne­ka se pru­ža­ju gdje ho­će, a Ku­će Ra­ki­ća su Ze­ta, ko­me mi­lo, ko­me dra­go – is­ti­če An­đu­šić.
Sva­ko bje­ža­nje od ka­ta­stra iz 1957. go­di­ne je zlo­čin i ne­ko bi tre­ba­lo da od­go­va­ra zbog to­ga, sma­tra An­đu­šić.
-Ti ko­ji sa­da cr­ta­ju ne­ke dru­ge gra­ni­ce, ka­kve od­go­va­ra­ju Pod­go­ri­ci i Tu­zi­ma tre­ba da od­go­va­ra­ju jer ne po­štu­ju sta­ra do­ku­men­ta. Pra­vo či­nje­nič­no sta­nje je za­pi­sa­no 1957. go­di­na, sve osta­lo ni­je va­lid­no, ali oni cr­ta­ju jer pa­pir mo­že sve da tr­pi. Sa na­ma po­ku­ša­va da se igra vlast, DPS, Sla­vo­ljub Sti­je­po­vić, gra­do­na­čel­nik, a po­ku­šao je i Mi­o­mir Mu­go­ša, biv­ši gra­do­na­čel­nik. Sve su to igra­či ko­ji su od­i­gra­li utak­mi­cu i od Ze­te na­pra­vi­li ovo što su na­pra­vi­li. Da je prav­de od Ze­te bi ži­vje­la ci­je­la Cr­na Go­ra. Mi ima­mo po­ten­ci­jal i zlat­ne kva­dra­te ze­mlji­šta, ali ima­mo kom­ši­je ko­ji že­li na­šu te­ri­to­ri­ju da oku­pi­ra­ju – is­ti­če An­đu­šić.
Ran­ko An­đu­šić ob­ja­šnja­va da je Op­šti­na Ze­ta sta­tus iz­gu­bi­la 1957. go­di­ne. On is­ti­če da nji­ma pri­pa­da KAP i Plan­ta­že, Be­maks, dvi­je šljun­ka­re...
-Ima­mo dva „rud­ni­ka” Ci­jev­nu i Mo­ra­ču, Ska­dar­sko je­ze­ro. Sve je to na­še. Gra­ni­ce pre­ma Pod­go­ri­ci po­sta­vlje­ne su još pri­je 150 go­di­na, a pre­ma Tu­zi­ma 1912. go­di­ne. Sva­ka pri­ča o gra­ni­ca­ma Ze­te, Tu­zi i Pod­go­ri­ce pro­is­ti­če iz to­ga što Pod­go­ri­ca že­li da dio te­ri­to­ri­je pri­svo­ji i da po­di­je­li Ze­tu, te da jed­nu tre­ći­nu zlat­ne ze­mlje pri­po­ji se­bi. Gra­ni­ce su bi­le ja­sne u do­ba kra­lja Ni­ko­le, biv­še Ju­go­sla­vi­je, u Ti­to­vo vri­je­me i sad su do­šli ne­ki ko­ji uzi­ma­ju se­bi za pra­vo da mo­gu da odvo­je dio te­ri­to­ri­je. Ta te­ri­to­ri­ja je to­li­ko vri­jed­na da se ona mje­ri u mi­li­jar­da­ma i ne da­mo je – ka­že An­đu­šić.
A.D. - N.S.


Po­gri­je­ši­li Ma­ri­će i Ma­ro­vi­će

Mje­sna za­jed­ni­ca Gra­dac je do­sta­vi­la pri­mjed­be ko­je se od­no­se na gre­ške u to­po­ni­mi­ma. Po­gri­je­še­na su ime­na za­se­o­ka u se­lu Bu­ro­nji pa umje­sto Mi­ra­ci­ne tre­ba da pi­še Mi­ra­či­ne, umje­sto Đe­lja­či­na tre­ba Đe­la­či­na, a umje­sto Raz­dri tre­ba da pi­še Raz­drt. Umje­sto Ma­ri­ća go­mi­le tre­ba da pi­še Ma­ro­vi­ća go­mi­la, umje­sto Kra­nji­ške Ka­me­ni­ce tre­ba da pi­še Kr­njič­ka Ka­me­ni­ca, a umje­sto Klo­puč­ni­ka tre­ba da pi­še Klo­buč­ni­ka. U Dra­že­vi­ni umje­sto Re­lej­skog vr­ha tre­ba sta­vi­ti Re­le­ški vrh, a umje­sto Raz­dra­ta tre­ba da pi­še Raz­drt. Umje­sto Pra­tu­škog do­la tre­ba da pi­še Bra­to­ški do, umje­sto Voj­nog bra­da tre­ba da pi­še Voj­ni bri­jeg, a umje­sto Ar­veh do­lo­va tre­ba da pi­še Ra­va­ni­je do­lo­vi. Umje­sto Uba­ca tre­ba da pi­še Uba­lac, ni­je Ze­lji­vod ne­go Že­lji­vod, ni­je Ra­ki­ja ne­go Ra­klja, ni­je Pla­že­no­va lu­ga ne­go Pla­će­nov lug, ni­je Đa­lić ne­go Đal­ci, ni­je Re­šu­lja ne­go Re­šnja, ni­su Re­lje­zi ne­go Re­le­zi, ni­je Lu­de­ni­ca ne­go Ru­de­ni­ca. U Par­ci­ma ni­je­su Ma­to­vi­ća go­mi­le ne­go Ma­ro­vi­ća go­mi­la, a za­seok u Rele­zi­ma ni­je Re­šulja već Re­šu­nja. Ki­ri­vo vrh tre­ba da se is­pra­vi u Kri­vi vrh.


Dah­na pri­po­je­na Daj­ba­ba­ma

Od­bo­ru za sta­tut pri­mjed­bu je do­sta­vi­la MZ Fun­di­na ko­ja je na­ve­la da je tre­ba­lo na­bro­ja­ti sve za­se­o­ke ko­ji či­ne se­lo - Ka­ka­ric­ka, Ra­šo­vi­ći, Lju­a­ri, Pre­mi­ći, Gor­nji Bri­jeg, Do­nji Bri­jeg, Le­di­ne, Lo­pa­ri, Gu­­bov Dol i Ne­go­tin. Predjsed­nik MZ Mo­mi­ši­ći Mar­ki­ša Đu­ro­vić je na­veo da je u od­lu­ci na­zna­če­no da se gra­ni­ca na­se­lja spu­šta od vr­ha Ma­log br­da, Bre­gal­nič­kom uli­com od Uli­ce Jo­la Pi­le­ti­ća. On je uka­zao da su za­bo­ra­vlje­ne zgra­de na Ma­lom br­du, te bi gra­ni­ca tre­ba­lo da ide od vr­ha Ma­log br­da pre­ma no­vom pje­ša­čkom mo­stu, a za­tim oba­lom Mo­ra­če do Ve­zi­ro­vog mo­sta.
Bran­ka Be­šo­vić, od­bor­nik De­mo­sa, uka­za­la da je iz od­lu­ke kao na­se­lje iz­o­sta­vlje­na Dah­na, te da je ona pri­po­je­na Daj­ba­ba­ma. Dra­gan Iva­no­vić (SNP) je uka­zao da su po­gri­je­še­ne gra­ni­ce Zla­ti­ce, Do­lja­na, Opa­sa­ni­ce. On je uka­zao da iz od­lu­ke tre­ba bri­sa­ti na­se­lje Vi­di­je­nje jer ono pri­pa­da Zla­ti­ci, tre­ba bri­sa­ti Sje­ni­ce jer one pri­pa­da­ju Do­lja­ni­ma, za­tim Ra­či­ce jer one pri­pa­da­ju Do­lja­ni­ma , ali i Gor­nje Strav­če.
Rad­na gru­pa tre­ba da se iz­ja­sni i o gre­ška­ma u na­zi­vi­ma na­se­lja u Tu­zi­ma, ali i o za­htje­vu MZ Do­nja Go­ri­ca ko­ja tra­ži da im se vra­te vje­kov­ne gra­ni­ce ka­ko pot­pi­su­ju za­htjev Mi­o­mir M.Mu­go­ša, pred­sjed­nik MZ.