Gra­đa­ni glav­nog gra­da če­sto ka­da po­zi­va­ju tak­si kao od­red­ni­cu sa­op­šta­va­ju objek­te, a ne na­zi­ve uli­ca i bro­je­ve. Naj­če­šće ko­ri­ste na­zi­ve lo­ka­la, pro­dav­ni­ca, tra­fi­ka... Te­ško se na­vi­ka­va­ju i na no­ve na­zi­ve, pa vr­lo ri­jet­ko i uli­ce i objek­te “kr­ste” ime­ni­ma ko­ja su dav­no iš­če­zla. Ta­ko se i da­lje na­ru­ču­je tak­si kod ka­sar­ne Mo­ra­ča i Ki­na kul­tu­re ko­jih već go­di­na­ma ne­ma, kod Do­ma JNA iako je tu sa­da zgra­da Mu­zič­kog cen­tra, a ni­su za­bo­ra­vi­li ni sta­re na­zi­ve uli­ca pa umje­sto Uli­ca Kra­lja Ni­ko­le i da­lje ko­ri­ste Uli­ca Pe­tra Ma­to­vi­ća ili Uli­cu La­me­la još zo­vu Uli­com Bo­re Stan­ko­vi­ća. Tak­si sti­že i u Bu­le­va­ru Voj­vo­de Stan­ka Ra­do­nji­ća iako je na­ru­čen kod Tu­ške pi­ja­ce. Pozivaju građani i taksi kod Bocole, ispod Beka, kod zgrade EI Niša, kod starog Boba frizera, Mljekare... Ova­kvih pri­mje­ra je na pre­tek, a tak­si­sti se ipak sna­la­ze.
Ipak, iako se, ka­ko sa­mi tak­si­sti vo­le da is­tak­nu, tru­de da kod su­gra­đa­na usa­de na­vi­ke da ko­ri­ste umje­sto obi­ljež­ja na­zi­ve uli­ca i bro­je­ve, to naj­če­šće ni­je slu­čaj.
-Dan da­nas se tra­ži vo­zi­lo kod ka­sa­r­ne Mo­ra­ča, a od nje go­di­na­ma ne­ma tra­ga. Isto je i sa na­zi­vi­ma uli­ca­ma. No­vi na­ziv se ni­je naj­bo­lje pri­hva­tio pa je Uli­ca Kra­lja Ni­ko­le na Za­bje­lu i da­lje Uli­ca Pe­tra Ma­to­vi­ća, kao što se i Uli­ca La­me­la na Sta­rom Aero­dro­mu i da­lje na­zi­va Uli­com Bo­re Stan­ko­vi­ća. To su naj­če­šći pri­mje­ri - ka­že Dar­ko Sti­jo­vić, is­pred udru­že­nja Red tak­si.
Na te­ri­to­ri­ji glav­nog gra­da je pre­ko 1.000 uli­ca, ta­ko ka­žu dis­pe­če­ri pod­go­rič­kih tak­si udru­že­nja. Du­go vre­me­na je ve­li­ki broj uli­ca bio bez ime­na pa su se nji­ho­vi sta­nov­ni­ci sri­je­ta­li sva­ko­dnev­no sa pro­ble­mi­ma, po­čev­ši upra­vo od onih sa tak­si­sti­ma.
-Na­zi­ve su do­bi­li i naj­ma­nji so­ka­ci. Ostao je ma­li broj uli­ca ko­je ne­ma­ju na­zi­ve, i u užem ali i ši­rem grad­skom je­zgru. Mo­žda smo li­je­ni i te­ško pri­hva­ta­mo i na­vi­ka­va­mo se na no­ve stva­ri, ta­kav nam je men­ta­li­tet, a i sve se br­zo mi­je­nja, da­nas je­ste, sju­tra ni­je, po­sto­ji pa se iz ne­kog raz­lo­ga uklo­ni, ali smo upr­kos sve­mu za­dr­ža­li du­ho­vi­tost - sma­tra Sti­jo­vić.
Red tak­si ka­že ima do­bru eki­pu vo­za­ča ko­ja zna­nje ima u ma­lom pr­stu. Ima­ju i cen­tar za obu­ku no­vih vo­za­ča, ko­ji uz one is­ku­sne i ak­ti­van dis­pe­čer­ski cen­tar sva­ko­dnev­no se tru­de da po­sao oba­vlja­ju na na­čin da su kli­jen­ti nji­ho­vih uslu­ga za­do­volj­ni.
-Ri­jet­ki su slu­ča­je­vi ka­da ima­mo te­ško­će da na­đe­mo ne­ku uli­cu usled ne­ras­po­la­ga­nja na­zi­vom i bro­jem. Mo­žda ne­ku za­ba­če­nu u Do­njoj Go­ri­ci ili ne­gdje na Ko­ni­ku. Čim je no­va uli­ca na ma­pi istog tre­na smo upo­zna­ti sa njom- za­klju­čio je Sti­jo­vić.
Da se ve­ći­na lju­di or­jen­ti­še po objek­ti­ma tvr­di i Ve­sko Bje­lić, pred­stav­nik Bum tak­si­ja.
-Ve­ći­na lju­di se or­jen­ti­še po objek­ti­ma za­to što su ma­nje-vi­še zna­li sa­mo svo­ju i Uli­cu Slo­bo­de. Me­ni se de­si­lo pri­je ne­go sam po­čeo da se ba­vim ovim po­slom, da me u uli­ci u ko­joj sta­nu­jem, a to je Uli­ca Jo­va­na To­ma­še­vi­ća, jed­na go­spo­đa pi­ta­la za Uli­cu 13.ju­la, i ni­je­sam znao da joj ka­žem gdje je. Upu­tio sam je na tak­si­ste ko­ji su bi­li u bli­zi­ni. Ka­da sam do­šao ku­ći, i is­pri­čao su­pru­zi, na­smi­ja­la se i in­for­mi­sa­la me da na­ša uli­ca sa boč­ne stra­ne zgra­de je u stva­ri Uli­ca 13.ju­la. Pri­ča ide u pri­log to­me da su lju­di ra­ni­je bi­li ne­u­pu­će­ni, a sa­da je to­ga sve ma­nje - ka­zao je Bje­lić.
On sma­tra da se de­si­la ve­li­ka pro­mje­na što se in­for­mi­sa­no­sti ti­če ali i da su upra­vo tak­si slu­žbe da­le ve­li­ki do­pri­nos da se lju­di ani­mi­ra­ju ve­za­no za adre­se.
-Dan da­nas lju­di tra­že vo­zi­lo kod „Pa­vi­ko­ma” u Za­go­ri­ču, pro­dav­ni­ca ko­ja slu­ži kao or­jen­tir a već go­di­na­ma ne po­sto­ji na po­čet­ku Pi­per­ske uli­ce. Ta­ko­đe, če­sto ša­lje­mo vo­zi­lo u Uli­cu Mar­ka Mi­lja­no­va na adre­su Ki­na Kul­tu­re, a ni od nje­ga tra­ga. Krak­te­ri­stič­na je i tzv. zgra­da Ei Ni­ša u Uli­ci brat­stva i je­din­stva - is­pri­čao je Bje­lić.
Bje­lić sma­tra da je ri­ječ sa­mo o na­vi­ka­ma, ali sma­tra da će usko­ro i to bi­ti pro­šlost.
-Ne tre­ba se ni ču­di­ti, jer su su­gra­đa­ni ne­kad go­to­vo pri­nu­đe­ni da se or­jen­ti­šu po objek­ti­ma, ta­mo gdje ima­mo slu­čaj da vi­še ku­ća pri­pa­da jed­nom bro­ju, kao što je u Dal­ma­tin­skoj uli­ci - ob­ja­snio je Bje­lić.
On je skre­nuo pa­žnju i na to da se ne­kad zna­lo ko se vo­zi tak­si­jem, ali i ko mo­že taj po­sao da oba­vlja.
-Po­ra­ža­va­ju­će je da­nas ba­vi­ti se ovim po­slom, sri­je­će­mo se sa brojnm pro­ble­mi­ma, pri­tu­žba­ma, ve­li­ki broj vo­zi­la je bez pa­pi­ra, svi smo svr­sta­ni u isti koš, pa nam je sa­mim tim i na­ru­šen ugled. Na­dam se da će se po­bolj­ša­ti sta­nje, kao i uslo­vi ra­da, ka­ko bi kva­li­tet­no oba­vlja­li svoj po­sao, a to nam je pri­o­ri­tet, kva­li­te­tan rad i za­do­voljni kli­jen­ti – ka­zao je Bje­lić.
M.Radoman


Pu­na sve­ska bi­se­ra

U Red tak­si­ju ima­ju i ta­ko­zva­nu “sve­sku bi­se­ra”. U njoj za­pi­su­ju za­ni­mlji­ve si­tu­a­ci­je i ka­ko ka­žu mo­žda jed­nog da­na sve­ska ugle­da svje­tlost da­na. Sma­tra­ju da bi bi­lo za­ni­mlji­vo ve­li­kom bro­ju gra­đa­na.
-Jed­nom pri­li­kom, u pri­pi­tom sta­nju, su­gra­đa­nin je tra­žio vo­zi­lo kod ka­sar­ne Mo­ra­ča, a na pi­ta­nje dis­pe­če­ra za ko­ga je vo­zi­lo, čo­vjek je od­go­vo­rio da je za „ma­jo­ra” – ka­zao je Sti­jo­vić.