Sa­mo­stal­ni tak­si pred­u­zet­ni­ci, njih 1.500, sa­gla­sno je da po­re­ski dug pre­ma dr­ža­vi una­zad pet go­di­na tre­ba da se pla­ti ali ne pri­sta­ju da pla­ća­ju i do­pri­no­se za zdrav­stve­no i pen­zij­sko osi­gu­ra­nje za una­zad de­set go­di­na ka­ko to Po­re­ska upra­va zah­ti­je­va od njih jer ni­su ima­li mo­guć­nost ni da ovje­re knji­ži­cu, a ka­mo­li da se li­je­če. To je po­ru­če­no ju­če na pres kon­fe­ren­ci­ji pred­stav­ni­ka sa­mo­stal­nih tak­si pred­u­zet­ni­ka sa pri­mor­ja i Pod­go­ri­ce.
Po­vod kon­fe­ren­ci­je je usva­ja­nje Za­ko­na o re­pro­gra­mu po­re­skog po­tra­ži­va­nja ko­jim se omo­gu­ća­va svim po­re­skim du­žni­ci­ma da na pet go­di­na u 60 ra­ta iz­mi­re po­re­ski dug za pret­hod­nih de­set go­di­na.
Ve­sko Bje­lić, pred­stav­nik pod­go­rič­kih tak­si­sta, je ka­zao da oni ne bje­že od pla­ća­nja du­ga ali da ne pri­sta­ju na pred­vi­đe­ne uslo­ve jer su ne­ral­ni.
- Upla­ti­će­mo po­re­ze i do­pri­no­se za pen­zij­sko i in­va­lid­sko osi­gu­ra­nje za pe­ri­od od pet a ne de­set go­di­na jer Za­kon o po­re­skoj ad­mi­ni­stra­ci­ji pred­vi­đa da dug za­sta­ri­je­va po­sle pet go­di­na. Tra­ži­mo i za­mr­za­va­nje oba­ve­za za pen­zij­sko i in­va­lid­sko osi­gu­ra­nje pre­ko pet go­di­na uz mo­guć­nost da tak­si pred­u­zet­ni­ci ko­ji to že­le mo­gu i da upla­te. Naš tre­ći za­htjev je da pla­ti­mo dug na 60 mje­seč­nih ra­ta uz uče­šće 10 od­sto, ali uz ot­pis po­sto­je­će ka­ma­te - ka­zao je Bje­lić.
On je po­zvao mi­ni­stre fi­nan­si­ja i unu­tra­šnjih po­slo­va da ih pri­me na raz­go­vor jer je­di­no ta­ko mo­gu do­ći do rje­še­nja ko­ja su do­bra za sve. Na­po­me­nuo je da uko­li­ko bu­de po­treb­no, ima­ju i ma­te­ri­ja­la za jav­nog tu­ži­o­ca.
Se­kre­tar Uni­je slo­bod­nih sin­di­ka­ta Cr­ne Go­re Sr­đa Ke­ko­vić je po­ja­snio da mo­ra­ju br­zo dje­lo­va­ti i da su tra­ži­li hi­tan pri­jem kod svih in­sti­tu­ci­ja jer je 30. mart rok ka­da se mo­že pod­ni­je­ti pri­ja­va za re­pro­gram po­re­skog du­ga, a 15. fe­bru­ar rok ka­da svi mo­ra­ju da pri­ja­ve po­re­ski dug da bi mo­gli da uđu u pri­ču o re­pro­gra­mu.
- U pi­ta­nju su tak­si­sti- njih 1500 sa­mo­stal­nih pred­u­zet­ni­ka ko­ji le­gal­no ra­de svoj po­sao i po­ku­ša­va­ju se iz­bo­ri­ti za do­sto­jan­stve­ni rad od­no­sno ži­vot- da do­bi­ju pra­vo na li­je­če­nje i da ostva­re pen­zij­ski staž. Jer, za sve ove go­di­ne oni ni­su ima­li osi­gu­ra­nje, ni­su mo­gli da ovje­ra­va­ju zdrav­stve­ne knji­ži­ce, ni­su upla­ći­va­li pen­zij­sko ni­ti im je išao staž i oni su ustva­ri naj­ve­ći gu­bit­ni­ci u ci­je­loj pri­či. Oni sa­mo tra­že da pre­sta­ne da po­sto­ji ne­lo­jal­na kon­ku­ren­ci­ja jer je­di­no na taj na­čin će tak­si­sti ko­ji le­gal­no oba­vlja­ju svoj po­sao mo­ći da oba­ve­ze pre­ma dr­ža­vi iz­mi­ru­ju re­dov­no - ka­zao je Ke­ko­vić.
Pred­stav­nik pri­mor­skih udru­že­nja tak­si­sta Bo­ri­slav Pa­vlo­vić ka­zao je da su 2004. go­di­ne for­mi­ra­li Sa­vez udru­že­nja tak­si­sta da se ba­vi pi­ta­nji­ma po­re­za i do­pri­no­sa, ima­li čak i dva ve­li­ka pro­te­sta za rje­ša­va­nje tih pro­ble­ma, ali da nad­le­žne in­sti­tu­ci­je ni­su ima­le slu­ha za njih što ih je do­ve­lo do li­ste du­žni­ka.
- Ta­da su to bi­lo ogrom­ni iz­no­si za nas, mi to ni­smo mo­gli da pla­ća­mo i za­to smo na sve na­či­ne po­ku­ša­va­li da im pre­do­či­mo da ne mo­že­mo is­pu­ni­ti ni­jed­nu oba­ve­zu dok god ima ne­le­gal­nih tak­si­sta, „di­vlja­ka”, ne­lo­jal­ne kon­ku­ren­ci­je isto ko­li­ko i nas le­gal­nih. Do 2009. go­di­ne ima­li smo sa­mo obe­ća­nja, ali se ni­šta ni­je ri­je­ši­lo pa ne ču­di što smo se sa­da na­šli u ova­kvoj si­tu­a­ci­ji. Ni­smo mo­gli da ovje­ri­mo knji­ži­cu, ni­smo mo­gli da se li­je­či­mo i mno­go to­ga još za­to što ni­smo po nji­ho­vom mi­šlje­nju bi­li u le­gal­ne to­ko­ve, bez ob­zi­ra što su nas du­ži­li sva­ki dan, pa su nas jed­no vri­je­me i po­is­to­vje­ći­va­li sa di­vljim tak­si­jem što je su­lu­do jer ti di­vlja­ci ni­su za­du­že­ni ni­je­dan dan, a mi smo du­žni po­rez sva­ki dan i sad je do­šlo do to­ga da Po­re­ska upra­va kre­će u na­pla­tu du­ga sa re­pro­gra­mom ko­ji je u jed­nom di­je­lu pri­hva­tljiv, a ne­ma na­či­na da se svi uslo­vi is­po­štu­ju - ka­zao je Pa­vlo­vić.
S.R.