Po­šao je iz ži­vo­ta u pam­će­nje ne­u­mor­ni ak­ti­vi­sta, čo­vjek ve­li­kog i hu­ma­nog sr­ca, dječ­je du­še, a u pam­će­nju osta­ju oda­bra­ni, ka­zao je Ra­di­vo­je Ra­šo­vić, član Glav­nog od­bo­ra SNP-a Cr­ne Go­re na ko­me­mo­ra­tiv­noj sjed­ni­ci po­vo­dom smr­ti is­tak­nu­tog dru­štve­no-po­li­tič­kog rad­ni­ka Mi­lo­ša Mi­li­ća.
Mi­loš Mi­lić dru­štve­ni an­ga­žman za­po­čeo je u Do­mu omla­di­ne „Bu­do To­mo­vić” u ko­jem je oba­vljao funk­ci­je se­kre­ta­ra i v.d. di­rek­to­ra, ali je naj­ve­će re­zul­ta­te ostva­rio kao ne­ka­da­šnji di­rek­tor Dječ­jeg sa­ve­za Pod­go­ri­ce i Cr­ne Go­re. Bio je i sa­ve­zni po­sla­nik i osni­vač NVO So­li­dar­nost. Pre­mi­nuo je u Pod­go­ri­ci pri­je ne­dje­lju da­na u 79. go­di­ni.
Opra­šta­ju­ći se od Mi­lo­ša Mi­li­ća, u pu­noj sa­li KIC-a „Bu­do To­mo­vić”, usta­no­ve u ko­joj je za­po­čeo rad­ni an­ga­žman, Ra­di­vo­je Ra­šo­vić je na­veo da se vr­li­ne ne ga­se smr­ću, već us­po­sta­vlja­ju ži­vu ve­zu sa mno­gim ge­ne­ra­ci­ja­ma ko­ji­ma se dao kao dru­štve­no pro­svjet­ni rad­nik i kao ne­u­mor­ni ak­tiv­i­sta.
- Sa mje­snim ak­ti­vi­sti­ma i uče­ni­ci­ma osmo­go­di­šnje ško­le „Đo­ko Pre­le­vić” or­ga­ni­zo­vao je smo­tru „Se­lo ve­se­lo” i za­slu­žan je za stva­ra­nje Kul­tur­no-umjet­nič­kog dru­štva „Mar­ko Mi­lja­nov” ko­je je osva­ja­lo na­gra­de na broj­nim tak­mi­če­nji­ma. Ba­ve­ći se dru­šte­nim ra­dom ne­se­bič­no je ula­gao u se­be, bio je iz­da­šan u di­je­lje­nju zna­nja i do­bro­te. Vje­ro­vao je u ono što ra­di i ži­vio je za svo­je ide­a­le. Na­kon mo­ga po­vrat­ka iz Be­o­gra­da imao sam pri­li­ke da se sa njim pu­no dru­žim i da bu­dem svje­dok sa ko­li­ko lju­ba­vi i vo­lje je pre­ko ne­vla­di­ne or­ga­ni­za­ci­je So­li­dar­nost po­ma­gao dje­cu sa se­la. Mi­loš Mi­lić je na­pu­stio ovo­ze­malj­ski ži­vot, na­pu­stio je po­ro­di­cu, su­pru­gu Ve­ru, kćer­ku Želj­ku i si­no­ve Vla­da i Aca ko­ji­ma je bio po­dr­ška i ve­li­ki oslo­nac. Kao po­no­san Kuč pre­se­lio se u svoj za­vi­čaj u vri­je­me u ko­jem se ple­me­ni­te du­še smi­ru­ju u vječ­nom pred­je­lu bez gra­ni­ca - re­kao je Ra­šo­vić.
Od Mi­lo­ša Mi­li­ća se opro­stio Sr­đan Mi­lić, pred­sjed­nik So­ci­ja­li­stič­ke na­rod­ne par­ti­je Cr­ne Go­re.
- Ka­da umre do­bar čo­vjek ne­ma ri­je­či utje­he, tu­žno je Ora­ho­vo ko­me se Mi­loš Sa­vov Mi­lić pri­je se­dam da­na za­u­vi­jek vra­tio da spo­koj­no po­či­va u ze­mlji pre­da­ka ko­ja ga je pri­mi­la i pre­po­zna­la kao iskre­nog ču­va­ra tra­di­ci­je, od­va­žno­sti i po­šte­nja. Ro­đen je u ve­li­kom i ugled­nom brat­stvu Mi­li­ća u Ku­či­ma 1938. go­di­ne, osnov­nu ško­lu za­vr­šio je u Ora­ho­vu, Gim­na­zi­ju u Ti­to­gra­du, a na Ce­ti­nju je vi­šu pe­da­go­šku ško­lu. Ra­dio je kao na­stav­nik u OŠ „Đo­ko Pre­le­vić” u Ku­či­ma. Ci­je­log ži­vo­ta je vo­lio dje­cu i ona su vo­lje­la nje­ga. Bri­nuo je i po­kla­njao pa­žnju svoj dje­ci go­to­vo jed­na­ko kao svo­joj i lju­bav je bi­la uza­jam­na. Bio je naj­ču­ve­ni­ji di­rek­tor Dječ­jeg sa­ve­za Pod­go­ri­ca, sa­ra­đi­vao je sa mno­gi­ma. Sa­rad­nja je do­pri­ni­je­la da se i od­no­si sa dr­ža­va­ma bo­lje or­ga­ni­zu­ju kao što je sa­rad­nja sa Jer­me­ni­jom, a Mi­loš Mi­lić je bio po­ča­sni gra­đa­nin Je­re­va­na - re­kao je Sr­đan Mi­lić.
On je na­veo da su broj­ne na­gra­de i pri­zna­nja sti­za­li na Mi­lo­še­vu adre­su.
- U svo­joj ka­ri­je­ri bio je i ostao pre­po­zna­tljiv kao je­dan od osni­va­ča So­ci­ja­li­stič­ke na­rod­ne par­ti­je ko­ju je pred­sta­vljao kao sa­ve­zni po­sla­nik u Skup­šti­ni dr­žav­ne za­jed­ni­ce Sr­bi­je i Cr­ne Go­re. Zna­čaj­no je do­pri­nio kre­i­ra­nju po­li­ti­ke SNP-a ko­joj je pri­pa­dao svim bi­ćem. U sva­koj pri­li­ci i kon­tak­tu sa gra­đa­ni­ma zra­čio je sna­gom op­ti­mi­zma. Na­ro­či­to uva­ža­va­nje i pri­ja­telj­stvo imao je me­đu svo­ji­m par­tij­skim dru­go­vi­ma sa ko­ji­ma je to­li­ko go­di­na di­je­lio zlo i do­bro, uvi­jek da­ju­ći ci­je­log se­be. Znao je če­sto da ka­že da je pri­je­pod­ne Kuč, a po­sli­je­pod­ne Crm­ni­ča­nin, a iako je imao 78 go­di­na u du­ši je bio dje­čak i uvi­jek spre­man na ša­lu. Ja sam ostao bez ve­li­kog pri­ja­te­lja, a SNP bez iskre­nog dru­ga i sa­bor­ca. Osta­je nam na­da da će se jed­nog da­na is­pu­ni­ti nje­gov ne­do­sa­nja­ni san da će se Pod­go­ri­ci vra­ti­ti sta­ri imidž Bri­je­ga od Mo­ra­če, Bri­je­ga Ću­ko­vi­ća, Dr­pa Man­di­ća, da ti­to­grad­ska dža­da opet bu­de mje­sto pu­no lju­ba­vi i to­pli­ne - re­kao je Sr­đan Mi­lić.
Di­rek­tor KIC-a „Bu­do To­mo­vić” Sne­ža­na Bur­zan sa­op­šti­la je da je put Mi­lo­ša Mi­li­ća, ne­po­pra­vlji­vog đe­ti­ća i ju­go­no­stal­gi­ča­ra po­čeo u KIC-u, ta­da­šnjem do­mu omla­di­ne, kra­jem 60-ih go­di­na pro­šlog vi­je­ka.
- U to vri­je­me bio je pre­po­znat kao od­li­čan or­ga­ni­za­tor pro­gra­ma, pi­sac sce­na­ri­ja, idej­ni tvo­rac broj­nih fe­sti­va­la i ma­ni­fe­sta­ci­ja, smo­tri i tak­mi­če­nja, ak­ti­vi­sta go­ra­na i pre­ka­lje­ni ak­ci­jaš. Kao je­da­n iz ple­ja­de po­zna­tih Ku­ča zva­li su ga mi­ni­star za obla­ke i ve­dri­nu. Bio je vje­či­ti Ti­tov pi­o­nir a po mom mi­šlje­nju naj­vi­še je se­be dao u Dječ­jem sa­ve­zu Pod­go­ri­ce i Cr­ne Go­re, u dječ­jim od­ma­ra­li­štim­a na Ve­ru­ši i Su­to­mo­ru gdje su nje­go­va pe­da­go­ška zna­nja i vr­li­ne do­la­zi­le do pu­nog iz­ra­ža­ja. Na vi­jest o nje­go­voj smrti oni ko­ji su ga zna­li ili ma­kar ču­li o nje­mu po­mi­sli­li su upra­vo na či­ka Mi­lo­ša Mi­li­ća iz Sa­ve­za pi­o­ni­ra a ne na po­li­ti­ča­ra ili sa­ve­znog po­sla­ni­ka ili na se­kre­ta­ra i di­rek­to­ra - re­kla je Bur­zan.
Ko­me­mo­ra­tiv­noj sjed­ni­ci su pri­su­stvo­a­li i Ivan Bra­jo­vić, pred­sjed­nik Skup­šti­ne Cr­ne Go­re, Đor­đe Su­hih, pred­sjed­nik Skup­šti­ne Glav­nog gra­da, funk­ci­o­ne­ri De­mo­kra­ta i broj­ni gra­đa­ni.
N..s.


Lju­bav pre­nio na in­struk­to­re

Po­sled­nji po­zdrav či­ka Mi­lo­šu, u ime ne­ka­da­šnjih dječ­jih i pi­o­nir­skih in­struk­to­ra, dao je An­drej Mi­ha­i­lo­vić. On je na­veo da je Mi­lić bio osni­vač mno­gih ma­ni­fe­sta­ci­ja za dje­cu po­put „Maj­ska smo­tra”, „Na­ša ra­dost, „Po­kret”, „Šta znaš o sa­o­bra­ća­ju”.
-Or­ga­ni­zo­vao je raz­mje­nu pi­o­ni­ra iz­me­đu gra­do­va Ti­to­grada i Je­re­va­na ko­ja je pre­ra­sla u mno­go vi­še od raz­mje­ne dje­ce. Svoj ta­le­nat i lju­bav pre­ma dje­ci je pre­nio i na i in­struk­to­re. Bi­li smo kao jed­na po­ro­di­ca za ko­ju su vra­ta či­ka Mi­lo­še­ve i te­ta Ve­ri­ne ku­će ši­rom bi­la otvo­re­na, a Želj­ka, Aco i Vla­do dio na­še po­ro­di­ce. Za­jed­no sa či­ka Mi­lo­šem i sa­da na­ža­lost po­koj­nim či­ka Da­ni­lom, Cvet­kom, Ve­selj­kom i Šu­bom vo­di­li smo dječ­ja od­ma­ra­li­šta u Su­to­mo­ru i na Ve­ru­ši. Kroz ta dva od­ma­ra­li­šta za­hva­lju­ju­ći ide­ja­ma ne­vje­ro­vat­ne ener­gi­je ko­ju je sa­mo či­ka Mi­loš imao pro­šle su hi­lja­de dje­ce iz Tito­gra­da i Cr­ne Go­re ali i iz Sko­plja, Be­o­gra­da -re­kao je Mi­ha­i­lo­vić.