Mje­šta­ni To­lo­ša, jed­nog od ve­ćih i na­se­lja u Pod­go­ri­ci, sva­ko­dnev­no vo­de bor­bu sa od­la­ga­njem sme­ća ob­zi­rom da kon­tej­ne­ra ima­ju ja­ko ma­lo i če­sto su ja­ko uda­lje­na od ku­ća, dok se oni ko­ji­ma su kon­tej­ne­ri is­pred ku­će ža­le na stva­ra­nje di­vljih de­po­ni­ja. U jed­nom su sa­gla­sni, naj­ve­ći kri­vac za ta­kvo sta­nje su oni sa­mi, jer ne vo­de ra­ču­na o pro­sto­ru u ko­me ži­ve, već mu sa­mi do­pri­no­se, ba­ca­njem osta­ta­ka ore­za­nih ba­šti ili vi­no­gra­da uz uli­cu, od­la­ga­njem ka­ba­stog ot­pa­da uz kon­tej­ne­re, sa­ni­ta­ri­ja, sta­rog na­mje­šta­ja, pla­sti­ke, gra­đe­vin­skog ma­te­ri­ja­la... Bi­lo je pri­mje­ra, na­vo­de mje­šta­ni i od­la­ga­nja ugi­nu­lih ži­vo­ti­nja, ma­ča­ka, pa­sa, čak i ko­za ka­da su bi­li pri­nu­đe­ni da se za po­moć obra­te ra­znim in­spek­ci­ja­ma. Da iz Či­sto­će re­dov­no od­no­se sme­će, ali da su mje­šta­ni ne­u­mor­ni u na­mje­ri da se po sva­ku ci­je­nu ota­ra­se su­vi­šnog ot­pa­da iz ku­će i dvo­ri­šta, ka­zao je i Ra­di­vo­je Bu­la­to­vić iz To­lo­ša. Ka­ko na­vo­di, ozbilj­ni­ji pro­ble­mi sa sme­ćem i di­vljim de­po­ni­ja­ma na­sta­li su on­da kad su mu pre­ko pu­ta ku­će sa­zi­da­li ni­šu i u njoj po­sta­vi­li ne­ko­li­ko kon­tej­ne­ra.
- De­po­ni­ja nam je bu­kval­no pred ku­ću ali šta da ra­di­mo, sa svih stra­na do­la­ze ov­dje da od­la­žu sme­će. Po­sta­vlja­li smo i ta­ble da je za­bra­nje­no od­la­ga­nje sme­ća mi­mo kon­tej­ne­ra ali uza­lud. Ne­da­le­ko odav­de u pa­ra­lel­noj uli­ci je i Dom zdra­vlja i ta­mo po­sto­ji pod­jed­na­ka di­vlja de­po­ni­ja kao i u na­šoj uli­ci. Me­đu­tim, ni­je to od­u­vi­jek bi­lo ta­ko, tra­je to od kad je ni­ša sa­zi­da­na. Bi­lo je kon­tej­ne­ra kroz uli­cu na par mje­sta, me­đu­tim svi su do­tje­ra­ni ov­dje. Tu do­đu ka­mi­o­ni­ma, pri­ko­li­ca­ma i is­to­va­ra­ju šta stig­nu. Pra­va je sre­ća što iz Či­sto­će do­đu sva­ki dru­gi dan i to od­no­se. Da to ne ra­de, ovu­da se po­ne­kad ne bi mo­glo pro­ći- pri­ča Bu­la­to­vić.
Ipak, ve­li­ki pro­blem je ka­že Ra­di­vo­je Bu­la­to­vić što se od­la­že i hra­na pa bu­de do­sta ži­vo­ti­nja ko­ji sve to raz­ne­su..
- Mač­ke i psi se tu ne sa­mo sku­plja­ju već i gi­nu, pa to bu­de pra­vi ha­os. Mo­ra to po­sle i da se či­sti, sve to po­vla­či jed­no dru­go. Jed­nom su i ugi­nu­lu ko­zu osta­vi­li po­red kon­tej­ne­ra, to je ta­ko smr­dje­lo da smo zva­li i in­spek­ci­je da se ne za­ra­zi­mo. A tu je i pre­hram­be­na pro­dav­ni­ca, tu­da sva­ko­dnev­no funk­ci­o­ni­še do­sta dje­ce, pje­ša­ka a nit tro­to­a­ra nit iče­ga. Pa bar da su nam uli­ce ured­ne pa sve pro­sto ali iz­gle­da da se to­me ne mo­že sta­ti na kraj- iskren je Bu­la­to­vić.
Da je ne­kon­tro­li­sa­no od­la­ga­nje naj­ra­zno­vr­sni­jeg ot­pa­da u uli­ci ve­li­ki pro­blem, sa­gla­sni su i Raj­ko Jan­ko­vić i Slav­ko Ca­ko­vić.
Ka­ko su na­ve­li, ro­đe­ni su u To­lo­ši­ma i zna­ju sva­ku do­bru i lo­šu stra­nu ne sa­mo uli­ce u ko­joj sta­nu­ju već i ci­je­log na­se­lja.
- Du­go sam ži­vio u ino­stran­stvu, u Nje­mač­koj i sme­će na sve stra­ne se ne mo­že vi­dje­ti. To tre­ba da se ure­di na ni­vou gra­da- dr­ža­ve da bi se mo­glo pri­mje­nji­va­ti i na ma­nje dje­lo­ve. Ova­ko, kad svi mo­gu da lo­zo­vi­nu, tra­vu, gra­nje, teh­ni­ku i dru­gi ot­pad mo­gu od­lo­ži­ti gdje im je mi­lo, tu ne­ma po­mo­ći. Evo i mi ima­mo lo­zu pa kad do­đe vri­je­me za ore­zi­va­nje pla­ti­mo ne­kog da do­đe ka­mi­o­nom da to po­ku­pi i od­ve­ze na mje­sto pred­vi­đe­no za to, ne za­tr­pa­va­mo uli­ce. Ima lju­di ko­ji na­pu­ne ka­mi­on pun šu­ta i is­to­va­re ga uz kon­tej­ner ne trep­nu. Zna­či da ni­je pro­blem ni do ko­ga do nas sa­mih. Kad se mi pro­mje­ni­mo sve će bi­ti dru­ga­či­je. Bi­lo je si­tu­a­ci­ja i kad smo opo­mi­nja­li lju­de da to ne ra­de, ali uza­lud. Oni za­vr­še svo­je i odu - pri­ča­ju Jan­ko­vić i Ca­ko­vi.
S.R.


Neo­p­hod­ni „le­že­ći”

Da u Uli­ci Mi­la­na Ra­ič­ko­vi­ća ni­je pro­blem sa­mo ne­kon­tro­li­sa­no od­la­ga­nje sme­ća, već i ne­ma­nje tro­to­a­ra i pre­br­za vo­žnja, uka­zao nam je i Dra­go­slav Jan­ko­vić. Ka­ko je na­veo, po­zi­va­ju Pu­ta­re da im po­sta­ve bar dva „le­že­ća po­li­caj­ca” ka­ko ne bi bi­li pri­mo­ra­ni da to sa­mi uči­ne.
- Uli­com se pre­br­zo vo­zi, kao da se tr­ke od­vi­ja­ju ne sa­mo da­nju već i no­ću. To po­sta­je ne­iz­dr­ži­vo pa po­zi­va­mo nad­le­žne da nas obi­đu i da se sa­mi uvje­re u ono na šta im uka­zu­je­mo ina­če će­mo mi sa­mi iz­be­to­ni­ra­ti uspo­ri­va­če br­zi­ne, ne­ma­mo ka­ko dru­ga­či­je da se za­šti­ti­mo ne sa­mo već pre­vas­hod­no na­šu dje­cu - po­ru­čio je Jan­ko­vić.