Stan še­sto­čla­ne po­ro­di­ce Ćet­ko­vić u stam­be­noj zgra­di na tre­ćem spra­tu u Uli­ci kra­lja Ni­ko­le, pre­ko pu­ta Sat ku­le, iz­go­rio je u pot­pu­no­sti u no­ći iz­me­đu 7. i 8. ja­nu­a­ra. Po­vri­je­đe­nih, na svu sre­ću ni­je bi­lo, a i po­ro­di­ca i vje­šta­ci sum­nja­ju da su in­sta­la­ci­je uzrok po­ža­ra.
Sve se iz­de­ša­va­lo oko šest uju­tru, ka­da su u sta­nu spa­va­li Da­li­bor Ćet­ko­vić sa dvi­je kćer­ke, dok je su­pru­ga bi­la na po­slu, a dvo­je sta­ri­je dje­ce bi­lo kod rod­bi­ne. Dra­gan Ćet­ko­vić, vla­snik sta­na ko­ji ko­ri­sti nje­gov sin Da­li­bor, ka­že da je pra­va je sre­ća što u no­ći ne­sre­će u sta­nu ni­su bi­le i dvi­je sta­ri­je dje­voj­či­ce či­ja je spa­va­ća so­ba tik uz dnev­nu so­bu gdje je po­žar i iz­bio.
– Sin je spa­vao u so­bi sa dvi­je mla­đe kćer­ki­ce, od go­di­nu i po i tri go­di­ne, i ne­gdje oko šest sa­ti uju­tru pro­bu­dio ga je dim ko­ji je pro­bi­jao kroz vra­ta. Kad je ustao da ih otvo­ri pri­ti­sak ga je ba­cio na­zad ka bal­kon­skim vra­ti­ma. Bu­kval­no su se u to­me u če­mu su spa­va­li pre­ba­ci­li pre­ko te­ra­se u stan po­red, i uspje­li da se spa­su. U sta­nu ni­je osta­lo go­to­vo ni­šta zdra­vo. Sva je sre­ća, što se ka­že sre­ća u ne­sre­ći, što dvo­je sta­ri­je dje­ce ni­su bi­li u sta­nu, jer je nji­ho­va so­ba tik uz dnev­nu so­bu, ko­ja je u pot­pu­no­sti iz­go­re­la. Ne smi­jem o to­me ni da mi­slim. Bog nas je po­gle­dao tu – pri­ča Ćet­ko­vić.
Ka­ko na­vo­di, va­tra je buk­nu­la u dnev­noj so­bi.
– Na li­ce mje­sta su osim va­tro­ga­sa­ca od­mah iza­šli i vje­šta­ci, sud­ski i vje­štak elek­tro­stru­ke, do­la­zi­li su i iz MUP-a oba­vi­li uvi­đaj i ka­ko su mi re­kli sum­nja­ju na pro­du­žni ka­bal ko­ji je na­pa­jao te­le­vi­zor u dnev­noj so­bi. Pret­hod­ni dan su svi bi­li kod me­ne u Daj­ba­ba­ma i do­šli su ka­sno uve­če pa ni­su ni lo­ži­li špo­ret na dr­va da bi se gri­ja­li, već su di­rekt­no oti­šli na spa­va­nje. Pret­po­sta­vlja­mo da se taj pro­du­žni kabl za­pa­lio, pa sa njim i ko­mo­da i te­le­vi­zor. Sve je to pu­klo, do­hva­tio se i pro­zor od ku­hi­nje i on je po­pu­cao. Sve je bu­kval­no uni­šte­no. Ne­ma tu vi­še šta. Ne­će ni­ko bi­ti ni gla­dan ni že­dan, ima­ju gdje da ži­ve, ne­će na uli­cu, ali to je šok za sve njih, po­go­to­vo dje­cu. To je sve ti­nja­lo dok su oni spa­va­li, stvo­ri se pri­ti­sak kad je sve za­tvo­re­no i za­to je to ta­ko i pu­klo kad je sin po­ku­šao da otvo­ri vra­ta od so­be. Ne daj bo­že da je iko bio u dru­gom di­je­lu sta­na, do njih se ne bi mo­glo do­ći. Za­to sva mu­ka na stan. Treba da sla­ve ovaj dan – pri­ča Ćet­ko­vić .
Ka­ko je na­veo, nje­gov sin će se si­gur­no obra­ti­ti Glav­nom gra­du i nad­le­žnim slu­žba­ma pa mo­žda i us­pi­ju da do­bi­ju ne­ku po­moć. Ćet­ko­vi­ći is­ti­ču da su kom­ši­je iz ula­za po­ka­za­le so­li­dar­nost i na to­me će im uvi­jek bi­ti za­hva­lan jer je to pra­va ri­jet­kost.S.R.


Do­ja­va sti­gla u od­ma­kloj fazi požara

Do­ja­va da se vi­di dim iz sta­na u Uli­ci kra­lja Ni­ko­le Slu­žba za­šti­te je pri­mi­la u 6.07, a na li­ce mje­sta su upu­će­na tri vo­zi­la sa osam va­tro­ga­sa­ca.
– Do­la­skom na li­ce mje­sta za­te­čen je po­žar u po­od­ma­kloj fa­zi ko­ji je za­hva­tio ku­hi­nju i dnev­ni bo­ra­vak. Po­žar je lo­ka­li­zo­van u 6.37. U po­ža­ru je na­sta­la ve­ća šte­ta na dvi­je pro­sto­ri­je, a osta­tak sta­na stra­dao je od di­ma i ga­re­ži. U sta­nu je pre­ma in­for­ma­ci­ja­ma sta­na­ra, u tre­nut­ku na­stan­ka po­ža­ra, bio otac sa dvo­je dje­ce ali su bla­go­vre­me­no na­pu­sti­li stan bez po­vre­da– ka­zao je An­dri­ja Ča­đe­no­vić, ko­man­dir Slu­žbe za­šti­te.N.S.


Stijepović obećao stanarinu

Glavni grad će porodici Ćetković obezbijediti troškove stanarine sve dok se njihova stambena jedinica ponovo ne osposobi, obećao je Slavoljub Stijepović, gradonačelnik, u razgovoru sa Draganom Ćetkovićem. Gradonačelnik Stijepović je takođe istakao da će radnici Agencije za stanovanje i preduzeća Čistoća već danas ući u stan kako bi prvo obezbijedili uslove za sanaciju a potom pristupiti saniranju posledica teškog požara.


Spa­sio va­tro­ga­sca

Čim mi je sin ja­vio šta se do­go­di­lo, do­šao sam iz Daj­ba­ba, pri­ča Dra­gan Ćet­ko­vić i za­te­kao dvo­ji­cu va­tro­ga­sa­ca ko­ji su kre­nu­li da ula­ze u stan.
– Tek su sta­vlja­li ma­ske kad su ušli u stan, a ka­ko je vak­tra buk­ta­la, pri­mje­tio sam da je­dan ni­je or­jen­ti­san. Pret­po­sta­vljam da je to bi­lo zbog ve­li­ke ko­li­či­ne di­ma jer se ni­je na vri­je­me obez­bi­je­dio. Kad je htio da iza­đe na te­ra­su, re­kao sam mu da ne ide ta­mo da ima vra­ta sa dru­ge stra­ne i ne­ko­li­ko pu­ta me je pi­tao gdje su i pri­mje­tio sam po to­nu da se gu­bi i sa­mo se one­svje­stio. Utr­čao sam i iz­vu­kao ga u hod­nik, i bu­kval­no ga od­vu­kao niz ste­pe­ni­ce sta­na kod kom­ši­je gdje smo zva­li po­moć, pa je pre­ve­zen u bol­ni­cu. Is­po­sta­vi­lo se da mi je to sin od bra­ta od stri­ca, ma­da i da je bi­lo ko dru­gi bio isto bih po­stu­pio. Eto, i to se de­si­lo –pri­ča Ćet­ko­vić.