Ne­pri­mje­ren rječ­nik me­đu po­sla­ni­ci­ma po­sle­di­ca je, iz­me­đu osta­log, i ne­a­de­kvat­nog iz­bor­nog si­ste­ma u ko­jem po­sla­ni­ke ne bi­ra­ju gra­đa­ni već par­ti­je, oci­je­nio je u raz­go­vo­ru za „Dan“ pro­fe­sor Zo­ran Sto­jilj­ko­vić. To je sa­op­štio ko­men­ta­ri­šu­ći ne­pri­mje­re­no obra­ća­nje jav­no­sti li­de­ra Li­be­ral­ne par­ti­je An­dri­je Po­po­vi­ća, ko­ji je to­kom ple­nar­ne ras­pra­ve ka­zao „mi bi­smo da se tu­ca­mo a da nam ne ula­zi“.
Sto­jilj­ko­vić is­ti­če da ne­pri­mje­re­ni rječ­nik po­sla­ni­ka ka­rak­te­ri­še sve par­la­men­te u re­gi­o­nu, ali da je za­ču­đu­ju­će što se ova­ko ne­što de­ša­va u Cr­noj Go­ri.
– Uvi­jek sam do sa­da go­vo­rio da je taj po­li­tič­ki sen­ti­ment i kul­tu­ra u cr­no­gor­skom par­la­men­tu na vi­šem ni­vou ne­go kod osta­lih u re­gi­o­nu. Ovo što se de­si­lo je lo­gi­ka po­li­tič­ke kul­tu­re u ko­joj se sma­tra da ta­kvo po­na­ša­nje mo­že osta­vi­ti uti­sak na je­dan dio bi­rač­kog ti­je­la, ko­ji bi ta­kav rječ­nik tre­ba­lo da do­če­ka sa sim­pa­ti­ja­ma. Ova­ko ne­što se on­da ura­di čak i u si­tu­a­ci­ja­ma ka­da čo­vjek pri­vat­no ima sa­svim dru­ga­či­ju kul­tu­ru – is­ti­če Stojlj­ko­vić.
Po­po­vi­će­va opa­ska iza­zva­la je smi­jeh u ple­nar­noj sa­li, a po­seb­no me­đu po­sla­ni­ci­ma ko­ji su sje­dje­li bli­zu nje­ga. Po­sla­nik Ob­rad Goj­ko­vić te­škom mu­kom je uspio da ob­u­zda smi­jeh, dok se Ljer­ka Dra­gi­če­vić ni­je us­te­za­la da od­re­a­gu­je, sa­mo je uspje­la da ru­kom pre­kri­je usne. Li­der LP-a je na­knad­no po­ku­šao da se iz­vi­ni, ali je i do­dao da u to­me što je re­kao ni­je bi­lo ni­čeg vul­gar­nog.
Pra­ve­ći pa­ra­le­lu ko­mu­ni­ka­ci­je u cr­no­gor­skom par­la­men­tu sa si­tu­a­ci­jom u Sr­bi­ji, pro­fe­sor Sto­jilj­ko­vić je ka­zao da su za ova­kvu po­ja­vu ra­di­ka­li bi­li pri­mjer, jer se ra­di o obra­zo­va­nim lju­di­ma ko­ji no­se znač­ke i be­dže­ve i po­na­ša­ju se ona­ko ka­ko pro­jek­tu­ju da že­li dio bi­rač­kog ti­je­la. Na­vo­di da je pro­blem što se etič­ki ko­dek­si i pra­vi­la po­na­ša­nja u par­la­men­tu ne po­štu­ju, iako smo se na pu­tu ka Evro­pi „di­sci­pli­no­va­li“.
– Ne po­štu­je se ko­deks u di­je­lu ko­jim je pro­pi­sa­no šta mo­že­te da ka­že­te u par­la­men­tu i ka­ko tre­ba, od­no­sno ne tre­ba da se po­na­ša­te – na­gla­sio je on.
Is­ti­če da je ključ­ni pro­blem ne­a­de­kva­tan iz­bor­ni si­stem u ko­jem par­ti­je od­lu­ču­ju ko će pred­sta­vlja­ti gra­đa­ne u par­la­men­tu.
– Ka­da bi­smo ima­li per­so­na­li­zo­va­ni pro­por­ci­o­nal­ni iz­bor­ni si­stem u ko­jem bi se po­sla­ni­ci ili od­bor­ni­ci bi­ra­li ime­nom i pre­zi­me­nom, od­no­sno svo­jim ka­pa­ci­te­tom i in­te­gri­te­tom, ova­kve po­ja­ve bi si­gur­no bi­le mno­go rje­đe. Ov­dje po­sla­ni­ke i od­bor­ni­ke bi­ra­ju par­tij­ske oli­gar­hi­je i oni nji­ma od­go­va­ra­ju – ka­že Sto­jilj­ko­vić.
Ne­pri­mje­re­ni rječ­nik u cr­no­gor­skom par­la­men­tu mo­gao bi se oka­rak­te­ri­sa­ti kao po­vre­me­ni, ali, na­ža­lost, sve če­šći in­ci­dent. Iz­li­vi ne­kul­tu­re de­ša­va­ju se ne­kad pred ka­me­ra­ma, ali ne­ri­jet­ko i u skup­štin­skom ho­lu. U jed­nom od in­ci­de­na­ta biv­ši po­sla­nik Zo­ran Vuk­če­vić obra­tio se Bran­ku Ra­du­lo­vi­ću sa „čet­ni­če“, a ovaj br­že bo­lje uz­vra­tio sa „fu­ka­ro“. U ne­ko­li­ko na­vra­ta me­đu po­sla­ni­ci­ma je do­la­zi­lo i do po­zi­va na fi­zič­ki ob­ra­čun, ali se sve, na sre­ću za­vr­ša­va­lo bez te­žih in­ci­de­na­ta. De­ša­va­lo se i da ne­kul­tu­ru go­vo­ra u par­la­ment „une­se“ ne­ko iz „spo­lja­šnjeg svi­je­ta. Ta­ko je svo­je­vre­me­no pre­mi­jer Mi­lo Đu­ka­no­vić opo­zi­ci­o­na­re na­zi­vao „ša­ka­li­ma”, a ne ta­ko dav­no se po­sla­ni­ku Dri­ta­nu Aba­zo­vi­ću obra­tio sa „bi­tan­go“, po­zi­va­ju­ći ga na fi­zič­ki ob­ra­čun.
Pro­fe­sor Li­di­ja Vu­ja­čić, an­tro­po­log, ka­za­la je da se jav­ni dis­kurs, na­ro­či­to u po­sled­nje vri­je­me, spu­stio na naj­ni­ži ni­vo.
– Kao da se sru­ši­la gra­ni­ca iz­me­đu pri­vat­nog, sva­ka­ko ma­nje oba­ve­zu­ju­ćeg, i jav­nog go­vo­ra ko­ji se mo­ra dr­ža­ti vi­so­kih sta­nar­da, i u stil­skom i, na­da­sve, u mo­ral­nom smi­slu. Eti­ka jav­ne ri­je­či ne­sta­je, a zna­ča­jan dio jav­ne sce­ne po­sta­je ,,kon­ta­mi­ni­ran“, kao pr­vo, zbog (ne)kva­li­te­ta in­for­ma­ci­ja ko­je se sva­ko­dnev­no ser­vi­ra­ju u jav­no­sti, od­no­sno u me­di­ji­ma, jer osim bit­nih pla­si­ra­ju se i mno­ge bez­vri­jed­ne, sen­za­ci­o­na­li­stič­ke kva­zi­in­for­ma­ci­je. Dru­go, mno­ge in­for­ma­ci­je se pr­vo pla­si­ra­ju u jav­nu sfe­ru pa tek na­knad­no se utvr­đu­je nji­ho­va ,,isti­ni­tost“. I tre­će, na­čin go­vo­ra to­li­ko po­sta­je ,,ras­te­re­ćen“ da se čak i ne­ki jav­ni dje­lat­ni­ci, kon­kret­no po­sla­ni­ci, ne li­be da upo­tri­je­be pri­mi­tiv­ni, uli­čar­ski rječ­nik. Na taj na­čin ne po­štu­ju ni­ti pro­stor u ko­jem dje­lu­ju, ni­ti one ko­je, na­vod­no, pred­sta­vlja­ju, kao ni one, a to je cje­lo­kup­no cr­no­gor­sko dru­štvo, ko­ji­ma se obra­ća­ju – ka­za­la je ona.
V.R.


Uvre­de i flo­sku­le

Po ocje­ni an­tro­po­lo­ga Li­di­je Vu­ja­čić, što se ti­če po­li­ti­ča­ra, nji­hov je­zik, uz ri­jet­ke iz­u­zet­ke i in­te­lek­tu­al­ne ,,is­pa­de“, pre­tvo­rio se u op­šta mje­sta, pra­zne flo­sku­le, neo­ba­ve­zu­ju­će ne­do­re­če­no­sti ili pak si­ro­vo kle­ve­ta­nje i vri­je­đa­nje.
– Ima­ju­ći u vi­du i dru­ge aspek­te ko­mu­ni­ka­ci­je i jav­nog i pri­vat­nog dje­lo­va­nja u na­šem dru­štvu, to je, iz­gle­da, kul­tu­ro­lo­ški pre­sjek ak­tu­el­nog sta­nja. Uti­sak je, ge­ne­ral­no, da je kul­tu­ra jav­nog go­vo­ra, ali i no­vi­nar­ske i dru­ge eti­ke ne­sta­la sa na­ših pro­sto­ra – ka­za­la je Vu­ja­čić.