Pre­mi­jer Mi­lo Đu­ka­no­vić iz lič­nog in­te­re­sa gu­ra Cr­nu Go­ru u NA­TO, ka­ko bi i da­lje op­stao na vla­sti i ta­ko sa­ču­vao ve­li­ko bo­gat­stvo ste­če­no na sum­njiv na­čin, oci­je­nio je ju­če Mir­ko Kne­že­vić, otac Mi­ro­sla­va Kne­že­vi­ća, dje­ča­ka ko­ji je 1999. go­di­ne po­gi­nuo u Mu­ri­nu to­kom NA­TO bom­bar­do­va­nja SRJ. On je na tri­bi­ni u Mu­ri­nu ko­ju je or­ga­ni­zo­vao Po­kret za ne­u­tral­nost ka­zao da su „od ka­da je kra­jem 90-ih go­di­na Mi­lo Đu­ka­no­vić, od ame­rič­ke ad­mi­ni­stra­ci­je po­sta­vljen za ʼde­mo­krat­skiʼ iza­bra­nog pred­sjed­ni­ka Cr­ne Go­re od re­gi­o­nal­nog zna­ča­ja, na­sta­li cr­ni da­ni za srp­ski, od­no­sno cr­no­gor­ski na­rod u Cr­noj Go­ri”.
– Upra­vo od ta­da, Ame­ri­ka, to jest Za­pad, od­no­sno Bri­sel i Va­šing­ton, Cr­noj Go­ri kro­je cr­nu sud­bi­nu ili ka­ko to ka­že knji­žev­nik Ili­ja La­ku­šić: „Ka­ko to da ni­kad ni­je­smo bi­li to­li­ko za­vi­sni kao da­nas kad smo ne­za­vi­sni”. Bez ob­zi­ra na sve upreg­nu­te ka­pa­ci­te­te i pla­će­ne lo­bi­ste, u pro­šloj go­di­ni od po­ziv­ni­ce u NA­TO ne bi ni­šta, a za utje­hu obe­ća­še mu (Mi­lu) rok do kra­ja ove go­di­ne, ali!? Ipak, ne da kri­mi­nal, ko­rup­ci­ja, vla­da­vi­na pra­va – ka­zao je Kne­že­vić.
On je na­veo da se ide do­tle – da su oni ko­ji ni­je­su za NA­TO pro­tiv Cr­ne Go­re i sma­tra­ju se dr­žav­nim ne­pri­ja­te­ljem. Ističe i da nam se spo­či­ta­va ka­ko nam ne­ma spa­sa ako ne uđe­mo u NA­TO te da je Ali­jan­sa naj­bo­lji okvir bez­bjed­no­sti za ma­le ze­mlje.
– Naj­bo­lji od­go­vor to­me je u iz­ja­vi ne­ka­da­šnjeg ge­ne­ral­nog se­kre­ta­ra Par­la­men­tar­ne skup­šti­ne NA­TO Saj­mon Pa­na, „da NA­TO ni­kad ni­je obez­bje­đi­vao ni­ti obe­ća­vao ap­so­lut­ne ga­ran­ci­je za bez­bjed­nost bi­lo ko­me”, pa si­gur­no ne­će ni Cr­noj Go­ri – istakao je Kne­že­vić, na­gla­ša­va­ju­ći da su žr­tve NA­TO bom­bar­do­va­nja ši­rom SRJ za na­šu vlast ko­la­te­ral­na šte­ta, a zlo­čin­ci oslo­bo­di­o­ci.
Og­njen Jo­vo­vić u ime Po­kre­ta za ne­u­tral­nost ka­zao je da je nji­ho­va oba­ve­za da bu­du u Mu­ri­nu.
– Pro­blem voj­ne ne­u­tral­no­sti ana­li­zi­rao sam is­klju­či­vo s na­uč­ne tač­ke gle­di­šta, uzi­mao sam po­li­tič­ke, film­ske, voj­ne pa­ra­me­tre. Me­đu­tim, evo da­nas sam po pr­vi put ov­dje, i kad sam stao pred li­ca Mi­ro­sla­va, Oli­ve­re, Ju­li­je, ko­ji su se upo­ko­ji­li ne svo­jom ne­go vo­ljom te­ro­ri­sta, auto­mat­ski su se pre­ki­nu­li svi mo­ji na­uč­ni ra­do­vi, sve be­ne­fi­ci­je voj­ne ne­u­tral­no­sti i sve osta­lo – is­ta­kao je Jo­vo­vić.
Lju­bo Ko­ma­ti­na je na­gla­sio da se sa­ma od se­be na­me­će pre­po­ru­ka, sje­ća­ju­ći se tog do­ga­đa­ja pri­je 16 go­di­na ka­da je „mi­lo­srd­ni an­đeo” sru­šio Mu­ri­no i zli­ko­vač­ki ubio šest ne­du­žnih ži­vo­ta, a i svih ru­še­vi­na i uni­šte­nih ži­vo­ta ši­rom SRJ, kao i dru­gih ze­ma­lja svi­je­ta ko­je su ima­lu ova­kvu zlu sud­bi­nu.
– To je po­ru­ka svi­ma ko­ji su u di­le­mi ili za­ve­de­ni ne­kim su­lu­dim ide­ja­ma i obe­ća­nji­ma, da se sa­mo sje­te tih stra­ho­ta, vo­đe­ni svo­jim i sr­cem i ra­zu­mom ne do­zvo­le ta­kvu avan­tu­ru vla­sti, već da ka­žu – ne­u­tral­nost je je­di­na je­di­na is­pra­v­na op­ci­ja za Cr­nu Go­ru – ka­zao je Ko­ma­ti­na.
Na sku­pu su go­vo­ri­li pro­fe­so­ri Bra­ni­slav Ota­še­vić, pred­sjed­nik MZ Mu­ri­no i Mi­lan Mir­ko­vić, pred­sjed­nik NVO „Udru­že­nje žr­ta­va NA­TO bom­bar­do­va­nja Mu­ri­na 1999”, kao i Mar­ko Kne­že­vić, Mi­loš Pa­u­no­vić, Bra­ni­slav Da­šić i Dra­gi­ša Ko­ma­ti­na.
Upri­li­če­na je i iz­lo­žba fo­to­gra­fi­ja bom­bar­do­va­nog Mu­ri­na, po­zna­tog gor­njo­po­lim­skog umjet­ni­ka Vu­ka Mar­se­ni­ća.N.V.

Mi­nut ću­ta­nja za Sa­šu Mar­ko­vi­ća

Iz­vr­šni di­rek­tor Po­kre­ta za ne­u­tral­nost Cr­ne Go­re Mar­ko Mi­la­čić je na po­čet­ku tri­bi­ne po­zvao pri­sut­ne da mi­nu­tom ću­ta­nja oda­ju po­štu pri­je sve­ga ovim žr­tva­ma na Mu­ri­nu, ali ta­ko­đe i „na­šem ve­li­kom pri­ja­te­lju i pri­ja­te­lju na­še or­ga­ni­za­ci­je, ve­li­kom in­te­lek­tu­al­cu Sa­ši Mar­ko­vi­ću, ko­ji je u pe­tak muč­ki ubi­jen u sa­če­ku­ši is­pred svo­je ku­će gdje su ga če­ka­li nje­go­va su­pru­ga, dje­ca i pri­ja­te­lji”.
– Ni­ma­lo slu­čaj­no dr­žim u ru­ci knji­gu Sa­še Mar­ko­vi­ća ko­ja ima, či­ni mi se, mo­žda i naj­bo­lji na­slov od svih mo­gu­ćih po­ru­ka ko­je odav­de mo­že­mo i tre­ba da po­ša­lje­mo, a to je „Ma­ni­fest pro­tiv im­pe­ri­je”. Ona nam po­ru­ču­je da ne smi­je­mo da za­bo­ra­vi­mo, da tre­ba da se po­bu­ni­mo, da pru­ži­mo ot­por pre­ma ovoj ho­bot­ni­ci ko­ja nas me­lje i iz­nu­tra i spo­lja, a ako to ne uči­ni­mo on­da ni­je­smo za­slu­ži­li da bu­de­mo lju­di. Od 1999. go­di­ne, ali i mno­go pri­je to­ga jed­na or­ga­ni­zo­va­na kri­mi­nal­na gru­pa u vr­hu na­še vla­sti po­ku­ša­va da nam po­nu­di or­ga­ni­zo­va­ni za­bo­rav, a sa­da sve vi­še u ci­lju jed­ne no­ve i sve ve­će i or­ga­ni­zo­va­ne pre­va­re ko­ja se zo­ve učla­nje­nje u NA­TO sa­vez. Cilj vla­sti je u prav­cu da se za­bo­ra­vi ova va­ro­ši­ca jer je ona jed­na ve­li­ka pre­pre­ka na pu­tu od­re­đe­nih kon­kret­nih lič­no­sti sa svo­jim pri­vat­nim in­te­re­si­ma i pri­vi­le­gi­ja­ma – to je Mi­lo Đu­ka­no­vić, to je Bra­no Mi­ću­no­vić, to je či­ta­va kri­mi­nal­na jed­na eli­ta pro­tiv ko­je po­ku­ša­va­mo da se bo­ri­mo da ne us­pi­ju u svom na­u­mu da Cr­na Go­ra uđe u ovaj zlo­či­nač­ki sa­vez – po­ru­čio je Mi­la­čić.