Pred­sjed­nik Cr­ne Go­re Fi­lip Vu­ja­no­vić na­kon od­bi­ja­nja da ode na pro­sla­vu 70 go­di­na po­bje­de nad fa­ši­zmom u Mo­skvi, na­pra­vio je no­vi di­plo­mat­ski skan­dal od­la­skom na pro­sla­vu bit­ke u ko­joj su po­ra­že­ni cr­no­gor­ski sa­ve­zni­ci u Pr­vom svjet­skom ra­tu, oci­je­nje­no je iz De­mo­krat­skog fron­ta. U pi­ta­nju je Vu­ja­no­vi­će­va od­lu­ka da sju­tra i prek­sju­tra u Tur­skoj uče­stvu­je na pro­sla­vi 100 go­di­na od bit­ke kod Ča­na­ka­le, to jest bit­ke kod Ga­li­po­lja, u ko­joj je Tur­ska 1915. go­di­ne po­tu­kla sna­ge oku­plje­ne oko bri­tan­ske i fran­cu­ske voj­ske.
Pre­ma zva­nič­nom sa­op­šte­nju iz ka­bi­ne­ta pred­sjed­ni­ka Cr­ne Go­re, Fi­lip Vu­ja­no­vić će na po­ziv pred­sjed­ni­ka Re­pu­bli­ke Tur­ske Re­dže­pa Ta­ji­pa Er­do­ga­na bo­ra­vi­ti 24. i 25. apri­la 2015. go­di­ne u Is­tan­bu­lu.
– Pred­sjed­nik će pri­su­stvo­va­će ce­re­mo­ni­ji obi­lje­ža­va­nja sto­go­di­šnji­ce bit­ke kod Ča­na­ka­le.
Sve­ča­noj ce­re­mo­ni­ji pri­su­stvo­va­će vi­še od 20 pred­sjed­ni­ka dr­ža­va i vi­še od 30 pred­sjed­ni­ka par­la­me­na­ta i pre­mi­je­ra, kao i broj­ne vi­so­ke dr­žav­ne zva­ni­ce – na­ve­de­no je u sa­op­šte­nju, bez kon­sta­ta­ci­je ko će još bi­ti na sku­pu.
Agen­ci­ja Ana­do­li­ja u uto­rak je pre­ni­je­la da će osim Fi­li­pa Vu­ja­no­vi­ća pro­sla­vi pri­su­stvo­va­ti pred­sjed­ni­ci Ča­da, Dži­bu­ti­ja, Ira­ka, Turk­me­ni­sta­na, So­ma­li­je i Ju­žnog Su­da­na. Iz re­gi­o­na će bi­ti sa­mo još pred­sjed­nik Slo­ve­ni­je Bo­rut Pa­hor, pred­sje­dik Ma­ke­do­ni­je Đor­đe Iva­nov, a pre­ma na­vo­di­ma agen­ci­je Ana­do­li­ja, i pred­sjed­nik Ir­ske Majkl Hi­gins. Zva­nič­no, jer­men­ski dr­žav­ni vrh od­ba­cio je Er­do­ga­nov po­ziv da ne­ko od nje­go­vih čla­no­va pri­su­stvu­je pro­sla­vi. Ne­ma na­ja­ve da će na pro­sla­vi bi­ti fran­cu­ski pred­sjed­nik Fra­no­sa Oland.
Pred­sjed­nik skup­štin­skog Od­bo­ra za evrop­ske in­te­gra­ci­je Sla­ven Ra­du­no­vić (DF) sa­op­štio je za „Dan” da kao ne­ko ko je iz­u­zet­no po­no­san na isto­ri­ju svog na­ro­da i svo­je dr­ža­ve pot­pu­no po­štu­je pra­vo dru­gih dr­ža­va i na­ro­da da sla­ve svo­je po­bje­de.
– Na­rav­no, po­štu­jem i pra­vo dr­ža­ve Tur­ske da sla­vi po­bje­du na Ga­li­po­lju. Me­đu­tim, za­i­sta ne mo­gu da raz­mi­jem da je go­spo­din Vu­ja­no­vić u ulo­zi pred­sjed­ni­ka Cr­ne Go­re, ko­ji je sa­mo pri­je ne­ko­li­ko da­na iz­bje­gao po­ziv da ode na pro­sla­vu ve­li­ke po­bje­de nad fa­ši­zmom i da uka­že po­čast mi­li­o­ni­ma po­gi­nu­lih sa­ve­ze­ni­ka iz re­do­va ru­ske ar­mi­je, prak­tič­no po­sli­je ne­ko­li­ko da­na pri­hva­tio po­ziv da ode na pro­sla­vu po­ra­za sa­ve­znič­kih ar­mi­ja iz Pr­vog svjet­skog ra­ta – oci­je­nio je Ra­du­no­vić.
Po­ja­snio je i da je po­zna­to da je Cr­na Go­ra bi­la jed­na od ze­ma­lja ko­ja je pru­ži­la ot­por u naj­ve­ćoj mo­guć­noj mje­ri u Pr­vom svjet­skom ra­tu si­la­ma oso­vi­ne, ko­je su uče­stvo­va­le, iz­me­đu osta­log, u or­ga­ni­za­ci­o­nom smi­slu uz tur­sku ar­mi­ju u od­bra­ni Ga­li­po­lja.
– Ve­li­ki gu­bi­ci ar­mi­ja ko­je su bi­le sa­ve­zni­ce Cr­ne Go­re za­slu­žu­ju ma­kar to­li­ko obi­ra od cr­no­gor­skog ru­ko­vod­stva da se ne oda­je na ta­kav na­čin po­čast oni­ma ko­ji su ih po­ra­zi­li. Po­seb­no u mo­men­tu, ka­da se na kraj­nje li­ce­mje­ran i ne­ča­stan na­čin iz­bje­ga­va pri­su­stvo ve­li­koj pa­ra­di ko­jom se sla­vi 70 go­di­na po­bje­de nad fa­ši­zmom – ka­zao je Ra­du­no­vić.  
Ra­ni­je je Kkor­di­na­ci­o­ni od­bor za obi­lje­ža­va­nje 70 go­di­na po­bje­de nad fa­ši­zmom od­lu­čio je da se cen­tral­na sve­ča­nost u Cr­noj Go­ri odr­ži 9. ma­ja u Pod­go­ri­ci i da na njoj go­vo­ri pred­sjed­nik Fi­lip Vu­ja­no­vić. Ta­ko je Vu­ja­no­vić, ko­ji je pr­vo ru­skim vla­sti­ma po­tvr­dio da će do­ći 9. ma­ja, pre­i­na­čio od­lu­ku i ot­ka­zao uče­šće.
Pod­sje­ti­mo, Ga­li­polj­ska bit­ka jed­na je od naj­kr­va­vi­jih bi­ta­ka Pr­vog svjet­skog ra­ta, vo­di­la se od 25. apri­la 1915. go­di­ne do 6. ma­ja 1916. go­di­ne. Od­lu­ku da se de­san­tom osvo­ji Ga­li­polj­sko po­lu­o­str­vo sa­ve­znič­ke vo­đe su do­ni­je­le na­kon ni­za uza­lud­nih po­ku­ša­ja bom­bar­do­va­nja s mo­ra po spolj­nim utvr­da­ma. Je­dan od ci­lje­va sa­ve­znič­kog na­pa­da bi­la je i po­moć Ru­si­ji. M.V.


Ata­turk ko­man­do­vao tu­skom voj­skom

Pre­ma pi­sa­nju agen­ci­je Ana­do­li­ja, po­bje­da pro­tiv sa­ve­znič­kih sna­ga u Dar­da­ne­la mo­re­u­zu da­la je Tur­skoj ogro­man mo­ral­ni pod­sti­caj ko­ji je omo­gu­ćio da se vo­di rat za ne­za­vi­snost i na kra­ju, 1923. go­di­ne, da for­mi­ra re­pu­bli­ku iz te­me­lja Oto­man­skog car­stva. Tur­sku voj­sku je 1915. go­di­ne pred­vo­dio Mu­sta­fa Ke­mal Ata­turk.