De­mos je, uva­ža­va­ju­ći raz­li­ke, otvo­ren za sa­rad­nju sa svim opo­zi­ci­o­nim stran­ka­ma, po­je­din­ci­ma, ne­vla­di­nim or­ga­ni­za­ci­ja­ma, sin­di­ka­ti­ma i svi­ma ko­ji ne re­to­rič­ki ne­go dje­lo­va­njem po­ka­zu­ju da im je cilj isti – iz­grad­nja de­mo­krat­skog i pra­ved­nog dru­štva, ka­zao je funk­ci­o­ner tog po­li­tič­kog su­bjek­ta Go­ran Ra­do­njić. On je u in­te­r­vjuu za „Dan” re­kao da De­mos na­sta­vlja po­li­tič­ko dje­lo­va­nje mir­no, ohra­bre­ni re­ak­ci­jom gra­đa­na i broj­no­šću po­dr­ške.
–U pri­log to­me go­vo­re i pr­va is­tra­ži­va­nja jav­nog mnje­nja – ka­zao je Ra­do­njić.
Ka­ko tu­ma­či­te ak­tu­el­ne pro­ce­se na po­li­tič­koj sce­ni u Cr­noj Go­ri?
–Sa­da­šnji pro­ce­si na po­li­tič­koj sce­ni, u ko­ji­ma po­je­di­ni, le­gi­tim­no, vi­de i ne­ke ne­ga­tiv­ne aspek­te, ima­će, po mom mi­šlje­nju, do­mi­nant­no po­zi­tiv­ne is­ho­de. Na­zvao bih to pro­fi­li­sa­njem po­li­tič­kih op­ci­ja. Već du­go su u raz­li­či­tim gru­pa­ci­ja­ma, ka­ko u opo­zi­ci­o­nim, ta­ko i vla­da­ju­ćim, pri­mjet­na ne­sla­ga­nja i u po­gle­du naj­va­žni­jih ci­lje­va i u po­gle­du na­či­na do­la­ska do njih. Oči­gled­ne raz­li­ke me­đu vla­da­ju­ćim stran­ka­ma, a i unu­tar njih, če­sto su bi­le is­ka­za­ne u ve­o­ma oštrom to­nu, što bi u stvar­nom de­mo­krat­skom dru­štvu do­ve­lo do pa­da Vla­de ili ba­rem do ostav­ki vi­so­kih funk­ci­o­ne­ra. Umje­sto to­ga, pre­vla­da­vao je opor­tu­ni­zam i, re­klo bi se, te­žnja za oču­va­njem pri­vi­le­gi­ja.
U opo­zi­ci­ji je za­jed­nič­ko dje­lo­va­nje ne­ri­jet­ko bi­lo pri­li­ka da se vi­škom po­ja­ča­ne re­to­ri­ke po­ku­ša­ju pri­kri­ti oči­gled­ni ne­do­sta­ci, ne­kad, mo­ra se pri­zna­ti, i ne­rad, pa i ne­do­sled­nost. Na dru­goj stra­ni, ima­li smo na­po­re da se na­stu­pa od­go­vor­no, kul­tur­no i za­sno­va­no na de­mo­krat­skim na­če­li­ma, sa ci­ljem da se dje­lo­va­nje uskla­di, da se po­nu­de rje­še­nja za te­ške pro­ble­me u go­to­vo svim seg­men­ti­ma dru­štva. For­mi­ra­nje stra­na­ka, me­đu ko­ji­ma je i De­mos, vje­ru­jem, uči­ni­će po­li­tič­ku po­nu­du ja­sni­jom, pre­ci­zni­jom. Mi­slim da će vi­še gra­đa­na mo­ći da se opre­dje­lju­je ta­ko što će po­dr­ža­ti ne­ke ide­je i lju­de ko­ji te ide­je za­stu­pa­ju, a ne da bu­du pro­tiv ne­če­ga, zna­ju­ći da im op­ci­ja ko­joj da­ju po­vje­re­nje ne od­go­va­ra u pot­pu­no­sti. Da ne po­mi­njem ka­ko je za ne­ke bi­ra­če bi­lo i ne­pri­jat­nih iz­ne­na­đe­nja, pa i otvo­re­ne pre­va­re, po­put one na­kon pro­šlo­go­di­šnjih iz­bo­ra u Pod­go­ri­ci.
Ko od opo­zi­ci­o­nih i dru­gih su­bje­ka­ta mo­že bi­ti part­ner De­mo­su u pro­ce­su smje­ne vla­sti?
– Smje­na vla­sti je cilj sva­ke opo­zi­ci­o­ne stran­ke na svi­je­tu. U Cr­noj Go­ri, sa­svim je ja­sno, to je osnov­ni pred­u­slov da se za­poč­ne sa gra­đe­njem de­mo­krat­skog dru­štva. Neo­p­hod­no je da po­sta­ne­mo dru­štvo u ko­me gra­đa­ni ne­će bi­ti iz­lo­že­ni pri­ti­sku, u ko­me će se vlast for­mi­ra­ti na osno­vu le­gal­nih i le­gi­tim­nih iz­bo­ra, a ne na na­čin do­ka­zan u slu­ča­ju „Sni­mak“, dru­štvo ko­je će se za­sni­va­ti na od­go­vor­no­sti, gdje će se afir­mi­sa­ti raz­li­ke i po­li­ti­ka for­mu­li­sa­ti kao nji­ho­va re­zul­tan­ta i, naj­zad, da si­stem gra­đa­ni­ma stva­ra si­gur­nost, sta­bil­nost i pri­li­ku za ostva­re­nje pro­spe­ri­te­ta. Kao sa­vez ko­ji svoj za­da­tak vi­di na taj na­čin, De­mos je, uva­ža­va­ju­ći raz­li­ke, otvo­ren za sa­rad­nju sa svim sna­ga­ma, opo­zi­ci­o­nim stran­ka­ma, po­je­din­ci­ma, ne­vla­di­nim or­ga­ni­za­ci­ja­ma i sin­di­ka­ti­ma, da­kle sa svi­ma ko­ji ne re­to­rič­ki ne­go dje­lo­va­njem po­ka­zu­ju da im je cilj isti – iz­grad­nja de­mo­krat­skog i pra­ved­nog dru­štva. Mi na­sta­vlja­mo po­li­tič­ko dje­lo­va­nje mir­no, ohra­bre­ni re­ak­ci­jom gra­đa­na i broj­no­šću po­dr­ške. U pri­log to­me go­vo­re i pr­va is­tra­ži­va­nja jav­nog mnje­nja. Za­to je De­mos spre­man i na sa­mo­sta­lan na­stup, jer vje­ru­je­mo da po­nu­da u ko­joj afir­mi­še­mo po­li­tič­ku kul­tu­ru, to­le­ran­ci­ju, struč­nost i po­sve­će­nost ima po­dr­šku gra­đa­na i da će je ima­ti sve vi­še i vi­še.
Ima­ju­ći u vi­du da će na­red­na go­di­na bi­ti iz­bor­na, mi­sli­te li da po­sto­je uslo­vi za odr­ža­va­nje fer i slo­bod­nih iz­bo­ra?
– Sa­mo to pi­ta­nje, ko­je vje­či­to po­sto­ji u svim ozbilj­nim ana­li­za­ma po­li­tič­kih pro­ce­sa, go­vo­ri o to­me da mno­go to­ga ni­je u re­du u na­šem dru­štvu. Jed­na smo od ri­jet­kih ze­ma­lja sa vi­še­stra­nač­kim si­ste­mom gdje se to pi­ta­nje po­sta­vlja, a si­stem je na­pra­vljen ta­ko da slu­ča­je­vi po­put „Snim­ka“ ne sa­mo da ni­su iz­u­ze­tak, ne­go pra­vi­lo. Od ču­ve­nog po­što­lo­ga, pre­ko iz­bo­ra u Nik­ši­ću i Be­ra­na­ma, si­ste­ma „je­dan za­po­sle­ni, če­ti­ri gla­sa“, do ne­dav­no ot­kri­ve­nih do­ku­me­na­ta o zlo­u­po­tre­ba­ma u Pod­go­ri­ci, stal­no se na­sta­vlja prak­sa ko­ja ni­ka­ko da do­bi­je sud­ski epi­log. To je i jed­na od ključ­nih pre­pre­ka u evrop­skim in­te­gra­ci­ja­ma i pi­ta­nje ko­je po­ten­ci­ra i Evrop­ska uni­ja. Uči­nje­ni su ne­ki na­po­ri na pla­nu za­ko­no­dav­stva, ali oni još če­ka­ju na pri­mje­nu, uz ci­nič­no ob­ja­šnje­nje da pri­mje­na ka­sni zbog ne­do­stat­ka nov­ca. Za­to će­mo pa­žlji­vo pra­ti­ti ka­ko se taj pro­ces od­vi­ja i u skla­du s tim i do­no­si­ti od­lu­ke, pri če­mu ni­jed­na mo­guć­nost ni­je is­klju­če­na, na­rav­no, uzev­ši u ob­zir i sta­vo­ve osta­lih dru­štve­nih či­ni­la­ca.
M.VE­ŠO­VIĆ


Režim opanjkava sopstvene građane

Kako komentarišete navode iz depeša o susretima Lukšića u SAD i Njemačkoj, posebno dio o optužbama na račun SPC, opozicije i NVO?
- Ima mnogo degutantnog u tome kako predstavnici vlasti idu po svijetu i nastupaju na krajnje inferioran način, opanjkavajući sopstvene građane i tumačeći našu situaciju nekakvim zavjerama, a sve sa ciljem da sakriju svoju odgovornost za stanje u društvu i da sebe prikažu kao nekakve faktore na koje se može računati. Možemo samo da zamislimo kako ih posmatraju strani predstavnici, i koliko ih cijene. Zanimljiv je i taj momenat sa pominjanjem opozicije, NVO sektora, pa i Crkve. Vlastodršci ne mogu ni da zamisle da pojedinci, udruženja, a pogotovo Crkva, mogu sami da formulišu svoje stavove. Sasvim projektujući sopstveni način ponašanja, vlastodršci misle da je samo moguće nekoga slušati, i sprovoditi nečije naloge.