Pre­ma po­da­ci­ma do ko­jih je pre­ko vi­so­ko­po­zi­ci­o­ni­ra­nog iz­vo­ra iz DPS-a do­šao Po­kre­t za ne­u­tral­nost Cr­ne Go­re, po­dr­ška NA­TO in­te­gra­ci­ja­ma tre­nut­no se kre­će od 33 do 35 pro­ce­na­ta, sa­op­šte­no je iz te or­ga­ni­za­ci­je. Ka­ko is­ti­ču, to de­man­tu­je iz­ja­vu ko­ju je pre­mi­jer Mi­lo Đu­ka­no­vić dao to­kom po­sje­te ge­ne­ral­nog se­kre­ta­ra NA­TO-a Jen­sa Stol­ten­ber­ga, ka­da je jav­no­sti pre­zen­to­vao po­da­tak da po­dr­ška in­te­gra­ci­ja­ma ra­ste.
–Ovaj po­da­tak de­man­tu­je i po­li­tič­kog di­rek­to­ra DPS-a Tar­za­na Mi­lo­še­vi­ća, ko­ji je pri­je ne­ko­li­ko da­na sa­op­štio da je po­dr­ška NA­TO in­te­gra­ci­ja­ma na ni­vou od 40 pro­ce­na­ta. Pod­sje­ti­mo, Po­kret za ne­u­tral­nost je u okvi­ru afe­re „De­pe­ša” pre­zen­to­vao in­ter­ni do­ku­ment ra­đen za Vla­du – is­tra­ži­va­nje jav­nog mnje­nja o NA­TO in­te­gra­ci­ja­ma ko­je je u no­vem­bru pro­šle go­di­ne oba­vi­la agen­ci­ja IP­SOS, na osno­vu ko­jeg se vi­di da je Vla­da fri­zi­ra­la pro­ce­nat pro­tiv­ni­ka NA­TO in­te­gra­ci­ja. U tom do­ku­men­tu je no­ti­ra­no da je pro­tiv NA­TO 57 od­sto gra­đa­na, dok je za ula­zak u NA­TO 35 pro­ce­na­ta. Vla­da je na­kon to­ga jav­nost oba­vi­je­sti­la da je pro­ce­nat onih ko­ji su „za” 35 od­sto, dok je pro­ce­nat onih ko­ji su pro­tiv fa­bri­ko­van i sma­njen za 11 pro­ce­na­ta, na 46 od­sto – sa­op­šte­no je iz Po­kre­ta za ne­u­tral­nost.
Ka­ko su do­da­li, ima­ju­ći u vi­du sve na­ve­de­no, ja­sno je da je ste­pen po­dr­ške atlant­skim in­te­gra­ci­ja­ma da­le­ko od to­ga da ra­ste, čak i pre­ma po­da­ci­ma ak­tu­el­nog re­ži­ma. Iz Po­kre­ta za ne­u­tral­nost is­ti­ču da su ohra­bre­ni naj­no­vi­jim po­da­ci­ma do ko­jih je su do­šli pre­ko iz­vo­ra iz DPS-a, „ima­ju­ći u vi­du da oni na naj­bo­lji mo­gu­ći na­čin po­ka­zu­ju da gra­đa­ni ne na­sije­da­ju na ma­ni­pu­la­ci­je iz vr­ha vla­sti i sva­ko­dnev­nu pro­pa­gan­du ko­ja se fi­nan­si­ra od nov­ca po­re­skih ob­ve­zni­ka”.
Pre­mi­jer Mi­lo Đu­ka­no­vić je ju­če us­tvr­dio da bi op­ci­ja za član­stvo u NA­TO-u po­bi­je­di­la uko­li­ko bi­smo te­o­rij­ski sju­tra ima­li re­fe­ren­dum o to­me.
–Mi u ovom tre­nut­ku ne raz­mi­šlja­mo o or­ga­ni­zo­va­nju re­fe­ren­du­ma. Naš Ustav je ta­kav da obez­bje­đu­je do­no­še­nje od­lu­ke u par­la­men­tu, ali ni­je­smo još fi­nal­no pro­fi­li­sa­li ka­ko će se Cr­na Go­ra od­lu­či­ti na­kon upu­će­nog po­zi­va – ka­zao je Đu­ka­no­vić na glo­bal­nom bez­bjed­no­snom fo­ru­mu GLOB­SEC u Bra­ti­sla­vi.
On je pod­sje­tio da je uoči sa­mi­ta NA­TO-a u Kar­di­fu po­dr­ška cr­no­gor­ske jav­no­sti član­stvu iz­no­si­la oko 46 od­sto.
–Po­što je ta­da po­ziv­ni­ca iz­o­sta­la, usli­je­dio je bla­gi pad po­dr­ške, ali i in­ten­ziv­na kam­pa­nja Vla­de. Rast po­dr­ške za po­sled­njih mje­sec da­na iz­no­si pet od­sto. Re­a­li­zo­va­li smo dva is­tra­ži­va­nja jav­nog mnje­nja. Pre­ma is­tra­ži­va­nju jed­ne be­o­grad­ske agen­ci­je, po­dr­ška jav­no­sti je po­ra­sla na 41 od­sto, a pre­ma is­tra­ži­va­nju jed­ne cr­no­gor­ske agen­ci­je, to je već 42 od­sto. Jed­na­ko ta­ko do­la­zi do pro­cen­tu­al­nog pa­da onih ko­ji su pro­tiv NA­TO-a – na­veo je Đu­ka­no­vić.
On je do­dao da pro­blem ot­po­ra član­stvu Cr­ne Go­re u NA­TO-u ni­je ne­po­znat.
–To je pro­blem zlo­u­po­tr­be emo­ci­je jed­nog di­je­la jav­no­sti ko­ja je bi­la pro­tiv cr­no­gor­ske ne­za­vi­sno­sti 2006. go­di­ne. Oni su pred­stav­ni­ci osta­ja­nja ne sa­mo Cr­ne Go­re, ne­go Bal­ka­na, u onoj sta­roj isto­rij­skoj ma­tri­ci ide­o­lo­ških za­blu­da. Oni ni­je­su bi­li sa­mo pro­tiv cr­no­gor­ske ne­za­vi­snost, ni­je­su bi­li sa­mo za­go­vor­ni­ci da osta­ne­mo u za­jed­ni­ci sa Sr­bi­jom, oni su za­go­vor­ni­ci „Ve­li­ke Sr­bi­je”, ve­li­ko­dr­žav­nih pro­je­ka­ta u re­gi­o­nu. Taj dio jav­no­sti je još živ – za­klju­čio je Đu­ka­no­vić.
V.R.


Bri­ne za pre­stiž Ali­jan­se

Pre­mi­jer Mi­lo Đu­ka­no­vić po­ru­čio je da Cr­na Go­ra že­li da bu­de dio NA­TO-a jer ho­će da na­sta­vi sa im­ple­men­ta­ci­jom si­ste­ma vri­jed­no­sti ko­je oli­ča­va­ju Ali­jan­su i Evrop­sku uni­ju, pr­ven­stve­no zbog re­gi­o­nal­ne si­gur­no­sti, ali i da bi pod­sta­kla put ka EU.
–Mi­slim da je va­žno za NA­TO da na­sta­vi sa pre­sti­žom na glo­bal­noj sce­ni. Mi­slim da je do­bro za sva­ku or­ga­ni­za­ci­ju da ima no­ve čla­ni­ce, ve­li­ke i ma­le, ko­je di­je­le iste vri­jed­no­sti. Po­seb­no mi­slim da je za NA­TO va­žno da do­bi­je jed­nu ta­kvu čla­ni­cu ko­ja će bi­ti pod­sti­caj­na i za dru­ge ze­mlje u re­gi­o­nu ka­kav je Za­pad­ni Bal­kan – is­ta­kao je Đu­ka­no­vić.
On je do­dao da Bal­kan ni­je pod­ruč­je ko­je je sa­mo pod uti­ca­jem Ali­jan­se, ne­go i pod uti­ca­jem dru­gih, ko­ji su iz­ra­zi­to an­ti-NA­TO ori­jen­ti­sa­ni.
–Da sam u po­zi­ci­ji da od­lu­ču­jem u ime NA­TO-a, za me­ne bi bi­lo ve­o­ma va­žno da Ali­jan­sa ostva­ri pre­stiž svog si­ste­ma vri­jed­no­sti u jed­nom evrop­skom re­gi­o­nu –ka­zao je Đu­ka­no­vić.


Ka­me­ron: Tre­ba vam gra­đanski kon­sen­zus

Po­sto­ji jak raz­log da Cr­na Go­ra po­sta­ne sle­de­ća čla­ni­ca NA­TO-a, iz­ja­vio je pre­mi­jer Ve­li­ke Bri­ta­ni­je Dej­vid Ka­me­ron na glo­bal­nom bez­bjed­no­snom fo­ru­mu u Bra­ti­sla­vi.
–Mi smo to po­dr­ža­li na ve­o­ma uspje­šnom NA­TO sa­mi­tu u Vel­su – ka­zao je Ka­me­ron.
On vje­ru­je da će to bi­ti u fo­ku­su svih sle­de­ćih di­sku­si­ja u okvi­ru NA­TO-a.
–Za vas je va­žno da po­red po­li­tič­kog do­đe­te i do gra­đan­skog kon­sen­zu­sa oko pi­ta­nja NA­TO-a – is­ta­kao je Ka­me­ron.