Dr­žav­na du­me Fe­de­ral­ne skup­šti­ne Ru­ske Fe­de­ra­ci­je usvo­ji­la je na ju­če­ra­šnjoj sjed­ni­ci, ko­joj je pred­sje­da­vao Ser­gej Na­ri­škin, po­li­tič­ku iz­ja­vu ko­jom se obra­ća čla­no­vi­ma par­la­me­na­ta čla­ni­ca Or­ga­ni­za­ci­je sje­ver­no­a­tlant­skog ugo­vo­ra, Par­la­men­tar­noj skup­šti­ni Or­ga­ni­za­ci­je za evrop­sku bez­bjed­nost i sa­rad­nju (OEBS) i Skup­šti­ni Cr­ne Go­re, tra­že­ći da se uz­dr­že od pro­ši­re­nja NA­TO-a. U usvo­je­noj iz­ja­vi na­vo­di se da re­žim pre­mi­je­ra Mi­la Đu­ka­no­vi­ća na­sta­vlja da ig­no­ri­še ve­ćin­sku vo­lju gra­đa­na Cr­ne Go­re, ko­ji ne že­le član­stvo u NA­TO-u.
Po mi­šlje­nju po­sla­ni­ka Dr­žav­ne du­me, pe­ri­od vla­sti Mi­la Đu­ka­no­vi­ća osta­će cr­na mr­lja u isto­ri­ji od­no­sa iz­me­đu Ru­si­je i Cr­ne Go­re, ko­ja je, ka­ko se na­vo­di, Ru­si­ma brat­ska ze­mlja, kao i njen na­rod.
Pred­sjed­nik ko­mi­te­ta Du­me za spolj­ne po­slo­ve Ale­ksej Pu­škov re­kao je na ju­če­ra­šnjoj sjed­ni­ci da NA­TO po­ku­ša­va da pro­ši­ri svo­ju or­ga­ni­za­ci­ju i uvu­če sve vi­še ze­ma­lja, po­čev­ši od Cr­ne Go­re i za­ključ­no sa Ukra­ji­nom i Gru­zi­jom, što vi­še ni za ko­ga ni­je taj­na. On je na­veo da te pla­no­ve po­dr­ža­va­ju sve čla­ni­ce Ali­jan­se, a da SAD i dru­ge uti­caj­ne ze­mlje ra­de u tom smje­ru.
–Po­sta­vlja se pi­ta­nje pred­sta­vlja li NA­TO bez­bjed­no­snu or­ga­ni­za­ci­ju spo­sob­nu da obez­bi­je­di neo­p­ho­dan ni­vo bez­bjed­no­sti i za­šti­te ze­mlji čla­ni­ci. Ka­ko po­ka­zu­ju na­pa­di u Pa­ri­zu, ne pred­sta­vlja, i to ne za­to što NA­TO ni­je mo­gao pred­u­pri­je­di­ti ta­kve na­pa­de, već za­to što se NA­TO pro­sto ne ba­vi stva­ri­ma kao što je obez­bje­đi­va­nje si­gur­no­sti od te­ro­ri­stič­kih pri­jet­nji. Šta­vi­še, sa­da ka­da bi bi­lo lo­gič­no ak­ti­vi­ra­ti član pet Va­šing­ton­skog ugo­vo­ra, ko­ji na­pad na jed­nu NA­TO čla­ni­cu pred­sta­vlja kao na­pad na sve njih, to­ga, na­rav­no, ne­ma. Obra­ti­te pa­žnju ka­ko se NA­TO de­mon­stra­tiv­no dr­ži po stra­ni od za­dat­ka bor­be sa te­ro­ri­stič­kom pri­jet­njom – is­ta­kao je Pu­škov.
Ka­ko je do­dao, sto­ga se sa pra­vom na­me­će pi­ta­nje pred­sta­vlja li NA­TO sa­mo pu­ki in­stru­ment na­me­ta­nja spolj­nih in­te­re­sa i obez­bje­đi­va­nja bez­bjed­no­sti, pr­ven­stve­no SAD.
–Či­me se uop­šte ba­vio NA­TO u pe­ri­o­du ka­da je stva­ra­na „Islam­ska dr­ža­va”? NA­TO se ta­da ba­vio bor­bom sa iz­mi­šlje­nom ru­skom pri­jet­njom. Slu­ša­li ste stal­ne op­tu­žbe na ra­čun Ru­si­je o agre­si­ji, ko­je ni­je bi­lo. NA­TO se stal­no ba­vio raz­vi­ja­njem pla­no­va za us­po­sta­vlja­nje ba­za za br­zo re­a­gov­nje u Polj­skoj i po­dr­ža­vao ame­rič­ke ide­je o raz­mje­šta­nju pro­tiv ra­ket­nog šti­ta u ze­mlja­ma is­toč­ne Evro­pe, ne­da­le­ko od ru­ske gra­ni­ce – pod­sje­tio je Pu­škov.
On je na­po­me­nuo da se ne smi­je za­o­bi­ći ni to da se oni ko­ji pro­kla­mu­ju ši­re­nje Ali­jan­se po­zi­va­ju na de­mo­krat­ski vo­lju na­ro­da.
–To­ga ne­ma na pri­mje­ru Cr­ne Go­re. Čak i an­ke­te ko­je spro­vo­di cr­no­gor­ska vlast po­ka­zu­ju da u Cr­noj Go­ri ne po­sto­ji ja­sna po­dr­ška za ula­zak ze­mlje u NA­TO. Na­kon gra­đan­skih pro­te­sta 17. i 24. ok­to­bra, cr­no­gor­ska po­li­ci­ja je pri­mi­je­ni­la si­lu, ko­ri­ste­ći su­za­vac i šok-bom­be, a vi­še gra­đa­na bi­lo je bru­tal­no pre­tu­če­no. To ni­je bi­la vi­jest u za­pad­nim me­di­ji­ma, ni­je bi­lo zva­nič­ne osu­de po­li­cij­ske re­pre­si­je, pro­tiv Đu­ka­no­vi­ća ni­je­su uve­de­ne sank­ci­je, ni­ti je obra­zo­va­na kon­takt gru­pa „Pri­ja­te­lji Cr­ne Go­re –uka­zao je Pu­škov.
Pred­stav­ni­ci opo­zi­ci­o­nih po­li­tič­kih par­ti­ja u ru­skoj Dr­žav­noj du­mi da­li su pu­nu po­dr­šku pred­lo­že­nom do­ku­men­tu. De­pu­tat Va­si­lij Li­ha­čev iz Ko­mu­ni­stič­ke par­ti­je re­kao je da je cilj NA­TO-a odva­ja­nje Cr­ne Go­re od Ru­si­je.
–Ma­ri­o­net­ski re­žim Cr­ne Go­re ni­je po­dr­žao ru­sku re­zo­lu­ci­ju o osu­di fa­ši­zma u Ge­ne­ral­noj skup­šti­ni UN, pri­znao je Ko­so­vo i Me­to­hi­ju i is­pu­nio sva­ki za­htjev ko­ji su mu is­po­sta­vi­le SAD – pod­vu­kao je Li­ha­čev.
Po­li­tič­ku iz­ja­vu je po­dr­žao i Mi­ha­il Deg­tjar­jov, de­pu­tat iz Li­be­ral­no-de­mo­krat­ske par­ti­je.
–U Cr­noj Go­ri vi­di­mo pro­gon Srp­ske pra­vo­slav­ne cr­kve i pri­ti­ske na mi­tro­po­li­ta Am­fi­lo­hi­ja od stra­ne cr­no­gor­skog re­ži­ma – ka­zao je Deg­tjar­jov.
Pred­stav­nik Pra­ved­ne Ru­si­je Alek­san­dar Ro­ma­no­vič ta­ko­đe je po­dr­žao pred­lo­že­ni do­ku­ment, na­vo­de­ći da se tek­stu mo­že ma­lo šta do­da­ti.
M.V.


Đu­ka­no­vić: Ne po­vla­čim po­te­ze pro­tiv bi­lo ko­ga

Ubi­je­đen sam da ni­je­su u pra­vu oni ko­ji tvr­de da Ru­si­ja vo­di stra­te­ški, po­li­tič­ki ili bi­lo ka­kav rat pro­tiv Cr­ne Go­re. Ru­si­ja ima pra­vo da bu­de pro­tiv NA­TO-a, i to je njen po­li­tič­ki in­te­res, ali mi smo oda­bra­li put ka Ali­jan­si, ka­zao je pre­mi­jer Mi­lo Đu­ka­no­vić.
–Mi taj put vi­di­mo kao put u evrop­ske i evro­a­tlant­ske in­te­gra­ci­je. Vi­še pu­ta sam re­kao da to ni­je is­hi­tre­no. Otvo­re­no smo go­vo­ri­li da je ula­zak u NA­TO je­di­ni put ka di­na­mič­ni­jem raz­vo­ju i sta­bil­no­sti i ne znam ko mo­že da bu­de iz­ne­na­đen zbog sko­rog do­bi­ja­nja po­ziv­ni­ce za član­stvo – re­kao je Đu­ka­no­vić.
On tvr­di da ne po­vla­či po­te­ze ko­ji su usmje­re­ni pro­tiv bi­lo ko­ga.
–To uop­šte ni­je ima­nent­no dr­žav­noj po­li­ti­ci Cr­ne Go­re. Sje­ti­te se da je pred re­fe­ren­dum uka­zi­va­no da vo­di­mo an­ti­srp­sku po­li­ti­ku, pa evo da­nas vi­di­mo, sko­ro de­set go­di­na ka­sni­je, da ne­ma ni­šta od to­ga. Cr­na Go­ra i Sr­bi­ja da­nas ima­ju ve­o­ma do­bre od­no­se. Da­nas je to Ru­si­ja, ali na­rav­no da su to ne­ute­me­lje­ne kon­stat­aci­je – tvr­di Đu­ka­no­vić.


Vlast vo­di po­gub­nu po­li­ti­ku

No­va srp­ska de­mo­kra­ti­ja po­zdra­vlja re­zo­lu­ci­ju ru­ske Dr­žav­ne du­me ve­za­nu za učla­nje­nje Cr­ne Go­re u NA­TO. Iz No­ve su pod­sje­ti­li da je ta stran­ka u svom do­sa­da­šnjem po­li­tič­kom dje­lo­va­nju upor­no uka­zi­va­la na svu po­gub­nost po­li­ti­ke vla­sti u Cr­noj Go­ri, ko­ja nas sa­da, ka­ko su oci­je­ni­li, vra­ća u vri­je­me Hlad­nog ra­ta i blo­kov­ske po­dje­le. Ka­ko su na­ve­li, Vla­da je u svo­joj krat­ko­vi­doj i ma­ri­o­net­skoj po­li­ti­ci, bez bi­lo ka­kve vi­zi­je, ogra­đe­na lič­nim in­te­re­si­ma ma­log bro­ja lju­di i li­še­na spo­sob­no­sti da sa­gle­da čak i ele­men­tar­ne od­no­se ko­je no­si sva­ko­dne­vi­ca, iz­ba­ci­la Cr­nu Go­ru iz isto­ri­je pra­ve­ći „epo­hal­no ka­ta­stro­fal­ne” po­li­tič­ke pro­cje­ne i gre­ške.
–Na ovu ma­lu ze­mlju i njen na­rod Vla­da je po­ku­ša­la da na­vu­če stra­ho­vit te­ret ci­vi­li­za­cij­ske iz­da­je, mo­ral­nog i du­hov­nog pu­sto­še­nja, ali, sre­ćom, De­mo­krat­ska par­ti­ja so­ci­ja­li­sta i Mi­lo Đu­ka­no­vić ni­je­su Cr­na Go­ra, a nji­ho­vi sta­vo­vi, na­ro­či­to po pi­ta­nju NA­TO-a, u ubje­dlji­voj su ma­nji­ni me­đu gra­đa­ni­ma – is­ti­ču iz No­ve.


Ulazak u NATO duhovno samoubistvo

Upo­zo­re­nje Ru­ske du­me o ne­prin­ci­pi­jel­nom ši­re­nju NA­TO-a po­tvr­đu­je is­pra­van kurs po­li­ti­ke De­mo­krat­ske stran­ke je­din­stva, ko­ja is­tra­ja­va na us­po­sta­vlja­nju bli­skih po­li­tič­kih i svih osta­lih ve­za Cr­ne Go­re i Ru­ske Fe­de­ra­ci­je, sa­op­šte­no je iz DSJ.
–Uve­sti na­šu ze­mlju u zlo­či­nač­ku or­ga­ni­za­ci­ju ko­ja si­je smrt ši­rom pla­ne­te je­ste put du­hov­nog sa­mo­u­bi­stva Cr­ne Go­re, ali i cr­ta­nje me­te eks­tre­mi­sti­ma ra­znih bo­ja, vje­ra i na­ci­ja na ze­mlji ko­ja je kroz vje­ko­ve po­sto­ja­la sa­mo za­hva­lju­ju­ći Ru­si­ji – pi­še u sa­op­šte­nju DSJ.


Da­ni­lo­vić: Lo­ša spolj­na po­li­ti­ka

Funk­ci­o­ner De­mo­sa i čla­na par­la­men­tar­nog od­bo­ra za me­đu­na­rod­ne od­no­se Go­ran Da­ni­lo­vić re­kao je da je za si­tu­a­ci­ju u ko­joj se Cr­na Go­ra tre­nut­no na­la­zi kri­va vla­di­na spolj­na po­li­ti­ka.
–Ka­da svo­jom spolj­nom po­li­ti­kom do­pu­sti­te da se vi­še ne pi­ta­te sa so­bom i svo­jom sud­bi­nom, to je ka­ta­stro­fal­no. Ni­ko ne zna, iz­u­zev mo­žda dvi­je ili tri ve­li­ke i vo­de­će ze­mlje, šta će se do­go­di­ti. Ne zna ni Vla­da, ko­ja se hva­li mno­go čim. Ne zna jer vi­še ni­je­smo svo­ji vla­sni­ci. Sa­da smo već, re­kao bih, mo­ne­ta za pot­ku­su­ri­va­nje, sa­da o na­ma od­lu­ču­ju dru­gi i bi­lo bi ne­za­hval­no da ka­žem bi­lo šta. U sva­kom slu­ča­ju, ubi­je­đen sam da po­u­zda­no i si­gur­no ne zna ni­ko – re­kao je Da­ni­lo­vić za RFE.


SDP: Ne­pri­hva­tlji­va od­lu­ka Du­me

Iz SDP-a je sa­op­šte­no da, ci­je­ne­ći tra­di­ci­o­nal­no do­bre i pri­ja­telj­ske me­đu­dr­žav­ne od­no­se Cr­ne Go­re i Ru­si­je, sma­tra­ju ne­pri­hva­tlji­vim od­lu­ku ru­skog par­la­men­ta, ko­jom se, ka­ko su oci­je­ni­li, za­di­re u su­ve­re­na pra­va cr­no­gor­ske dr­ža­ve da sa­ma, na osno­vu Usta­va, od­re­đu­je u ko­je će po­li­tič­ke aso­ci­ja­ci­je stu­pa­ti kao rav­no­prav­ni part­ner.
–Na­kon ob­no­ve dr­žav­ne ne­za­vi­sno­sti, Cr­na Go­ra je kao pri­mar­ni spolj­no­po­li­tič­ki cilj is­ta­kla učla­nje­nje u EU i NA­TO, i na tom pu­tu je u pro­te­klih de­se­tak go­di­na ura­đen ogrom­ni po­sao, ko­ji će re­zul­ti­ra­ti sko­rom po­ziv­ni­com za pu­no­prav­no član­stvo u NA­TO-u. Cr­na Go­ra osta­je pri­vr­že­na sa­rad­nji sa svim pri­ja­telj­skim dr­ža­va­ma, po­seb­no sa oni­ma za ko­je nas ve­žu du­go­traj­ni pri­ja­telj­ski od­no­si, ali ne­će do­zvo­li­ti da iko, pa ni Ru­si­ja, se­bi od­re­đu­je pra­vo da u na­še ime od­lu­ču­je o na­šim spolj­no­po­li­tič­kim od­lu­ka­ma – na­veo je port­pa­rol SDP-a Mir­ko Sta­nić.


Stol­ten­berg: Ni­ko ne­ma pra­vo da se mi­je­ša

Ge­ne­ral­ni se­kre­tar NA­TO-a Jens Stol­ten­berg iz­ja­vio je to­kom po­sje­te Be­o­gra­du da mi­je­ša­nje Ru­si­je mo­že sa­mo da po­ja­ča sprem­nost da se Cr­ne Go­ra po­zo­ve u NA­TO.
–Te­žnja Cr­ne Go­re da po­sta­ne čla­ni­ca NA­TO-a ti­če se sa­mo Cr­ne Go­re i NA­TO-a. Ni­ko dru­gi ne­ma pra­vo da se mi­je­ša. Na­rav­no, Cr­na Go­ra je ne­za­vi­sna dr­ža­va i kao ta­kva ima pra­vo da od­lu­či o svom sop­stve­nom pu­tu, uklju­ču­ju­ći i to u ka­kve bez­bjed­no­sne aran­žma­ne že­li da se uklju­či – na­veo je Stol­te­nberg.M.Nj.


Šti­ti­mo naš in­te­res

Funk­ci­o­ner So­ci­jal­de­mo­kra­ta Cr­ne Go­re Mi­ćo Or­lan­dić re­kao je da ta stran­ka upu­ću­je oštro ne­sla­ga­nje sa iz­ja­va­ma pred­sjed­ni­ka Dr­žav­ne du­me Fe­de­ral­ne skup­šti­ne Ru­ske Fe­de­ra­ci­je ko­ji­ma je po­zvao na „uz­dr­ža­va­nje od pro­ši­re­nja NA­TO-a”.
So­ci­jal­de­mo­kra­te pod­sje­ća­ju da je Ru­si­ja či­nom pri­zna­nja Cr­ne Go­re kao ne­za­vi­sne dr­ža­ve pri­zna­la i nje­no pra­vo da su­ve­re­no od­lu­ču­je s kim će i ka­ko gra­di­ti svo­je me­đu­na­rod­ne od­no­se, či­me je Cr­na Go­ra na se­be pre­u­ze­la od­go­vor­nost da to vr­ši bez po­kro­vi­te­lja sa stra­ne, svo­jom vo­ljom i u svom in­te­re­su.
–S tim u ve­zi, kao što Ru­si­ja s pra­vom is­ti­če svo­je pra­vo da u vanj­skim po­li­tič­kim aran­žma­ni­ma za­stu­pa svo­je dr­žav­ne ci­lje­ve i in­te­re­se, ta­ko i Cr­na Go­ra po­la­že isto­vjet­no pra­vo, od­no­sno da su­ve­re­no i bez pri­si­le osi­gu­ra bez­bjed­nost svo­jih gra­đa­na – re­kao je Or­lan­dić


MVPEI: Pri­stu­pa­nje je lo­gi­čan epi­log

In­te­gra­ci­ja Cr­ne Go­re u NA­TO ni­je usmje­re­na pro­tiv bi­lo ko­ga, a po­ziv za član­stvo bio bi re­zul­tat do­sled­ne pri­mje­ne spolj­no­po­li­tič­kih pri­o­ri­te­ta ko­ji su utvr­đe­ni na­kon ob­na­vlja­nja ne­za­vi­sno­sti i ni­je­su neo­če­ki­va­ni, sa­op­šte­no je iz Mi­ni­star­stva vanj­skih po­slo­va i evrop­skih in­te­gra­ci­ja. Po­vo­dom po­ru­ka iz Ru­si­je ve­za­no za pri­stup NA­TO-u, iz tog re­so­ra su na­ve­li da se Cr­na Go­ra od ob­na­vlja­nja dr­žav­ne ne­za­vi­sno­sti opre­di­je­li­la za član­stvo u Evrop­skoj uni­ji i NA­TO-u kao za stra­te­ške spolj­no­po­li­tič­ke pri­o­ri­te­te.
–Opre­dje­lje­nje za član­stvo u NA­TO-u, ute­me­lje­no na Usta­vu, ima za cilj da do­pri­ne­se ja­ča­nju sta­bil­no­sti i bez­bjed­no­sti, te da­ljem eko­nom­skom raz­vo­ju Cr­ne Go­re, ali i re­gi­o­na. Upra­vo za­to na­še opre­dje­lje­nje uži­va po­dr­šku svih na­ših su­sje­da i part­ne­ra u re­gi­o­nu – na­ve­de­no je u sa­op­šte­nju mi­ni­star­stva.