U pro­ce­du­ri pred­la­ga­nja iz­mje­na Za­ko­na o Glav­nom gra­du, o te­ri­to­ri­jal­noj or­ga­ni­za­ci­ji Cr­ne Go­re i o lo­kal­noj sa­mo­u­pra­vi bi­lo je pro­pu­sta, zbog če­ga bi bi­lo cje­lis­hod­no nji­ho­vo po­vla­če­nje iz pro­ce­du­re, ka­zao je za „Dan” ne­za­vi­sni po­sla­nik i funk­ci­o­ner De­mo­kra­ta Ne­ven Go­šo­vić uoči da­na­šnje skup­štin­ske ras­pra­ve o do­ku­men­ti­ma ko­ji­ma se pred­vi­đa pro­mje­na sta­tu­sa sa­da­šnjih grad­skih op­šti­na Go­lu­bov­ci i Tu­zi u op­šti­ne u sa­sta­vu Glav­nog gra­da. Pod­sje­ća da se pred­lo­že­nim se­tom za­ko­na uvo­di op­šti­na u okvi­ru Glav­nog gra­da kao po­se­ban ob­lik lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve.
– Ako bu­du usvo­je­na pred­lo­že­na rje­še­nja, Go­lu­bov­ci i Tu­zi bi do­bi­li sta­tus op­šti­ne u okvi­ru Glav­nog gra­da. Ri­ječ je o pred­lo­zi­ma za­ko­na ko­je je gru­pa po­sla­ni­ka DPS-a i Bo­šnjač­ke stran­ke pod­ni­je­la još 27. mar­ta 2014. go­di­ne. Pod­no­še­nje ovih aka­ta bi­lo je ta­da po­li­tič­ki mo­ti­vi­sa­no u su­sret lo­kal­nim iz­bo­ri­ma u Pod­go­ri­ci. Zna­ča­jan pro­pust ka­da je u pi­ta­nju pro­ce­du­ra utvr­đi­va­nja pred­lo­že­nih za­ko­na je što ni­je is­po­što­va­na od­red­ba čla­na 13 Za­ko­na o lo­kal­noj sa­mo­u­pra­vi. Tom od­red­bom je pro­pi­sa­no da se u pri­pre­mi za­ko­na i dru­gih aka­ta ko­ji­ma se ure­đu­ju pra­va i oba­ve­ze lo­kal­nih sa­mo­u­pra­va mo­ra obez­bi­je­di­ti iz­ja­šnja­va­nje op­šti­na. O pred­lo­že­nim iz­mje­na­ma i do­pu­na­ma ovih za­ko­na ni­je obez­bi­je­đe­no iz­ja­šnja­va­nje skup­šti­na grad­skih op­šti­na Go­lu­bov­ci i Tu­zi ni­ti par­la­men­ta Glav­nog gra­da – na­veo je Go­šo­vić.
Usva­ja­njem pred­lo­že­nih za­kon­skih rje­še­nja, is­ti­če Go­šo­vić, gra­đa­ni Ze­te i Tu­zi bi­li bi us­kra­će­ni za pra­vo na lo­kal­nu sa­mo­u­pra­vu ko­je uži­va­ju ži­te­lji pu­no­prav­nih op­šti­na. Po­red to­ga, ka­ko je do­dao, bi­la bi im us­kra­će­na mo­guć­nost da se na kon­sul­ta­tiv­nom re­fe­ren­du­mu iz­ja­sne da li že­le da ži­ve u pu­no­prav­noj op­šti­ni, kao što su ima­li pri­li­ke da uči­ne mje­šta­ni Gu­si­nja i Pet­nji­ce.
– Bi­lo bi za­i­sta naj­cje­lis­hod­ni­je da se pred­lo­že­ni za­kon­ski tek­sto­vi po­vu­ku iz pro­ce­du­re. Oči­gled­no ne­ma sprem­no­sti za to, već se ide ka nji­ho­vom usva­ja­nju – za­klju­čio je Go­šo­vić.
Go­šo­vić ka­že da su po­slo­vi op­šti­ne u okvi­ru Glav­nog gra­da da­le­ko pri­mje­re­ni­ji po­tre­ba­ma gra­đa­na u od­no­su na one ko­ji su de­fi­ni­sa­ni u po­sto­je­ćem sta­tu­su grad­ske op­šti­ne.
– Obez­bi­je­đen je zna­čaj­no ve­ći ste­pen fi­nan­sij­ske auto­no­mi­je op­šti­ne u sa­sta­vu Glav­nog gra­da. Ova­kva or­ga­ni­za­ci­ja, u ko­joj sa­mo po­je­di­na pod­ruč­ja do­bi­ja­ju sta­tus op­šti­ne u sa­sta­vu Glav­nog gra­da ni­je po­zna­ta u prak­si. Njo­me se do­vo­di u pi­ta­nje rav­no­prav­nost ostva­ri­va­nja pra­va na lo­kal­nu sa­mo­u­pra­vu gra­đa­na Glav­nog gra­da. Pri­mje­ra ra­di, Be­o­grad je po­di­je­ljen na 14 op­šti­na, či­me su obez­bi­je­đe­na jed­na­ka pra­va i oba­ve­ze svih gra­đa­na. Po­sta­vlja se pi­ta­nje za­što i dru­ga pod­ruč­ja Pod­go­ri­ce ne bi bi­la ob­u­hva­će­na sta­tu­som op­šti­na u sa­sta­vu Glav­nog gra­da – na­veo je on.
Po­vla­če­nje pred­lo­že­nih za­ko­na iz skup­štin­ske pro­ce­du­re tra­ži i li­der De­mo­krat­skog sa­ve­za Meh­met Bard­hi. Za tu par­ti­ju sta­tus op­šti­ne Ma­le­si­ja u sa­sta­vu Glav­nog gra­da je, ka­ko is­ti­če, ne­pri­hva­tljiv iz vi­še raz­lo­ga.
– Gra­đa­ni Ma­le­si­je ima­ju pra­vo kao i svi iz dru­gih op­šti­na. Ne­ma ni­ko pra­vo da im us­kra­ću­je ta pra­va. Al­ban­ci, gra­đa­ni Ma­le­si­je ni­ti nji­ho­vi po­li­tič­ki pred­stav­ni­ci ne za­slu­žu­ju ova­kvo „žon­gli­ra­nje”. Pred­la­žem da po­vu­ku pred­lo­ge sa dev­nog re­da ko god da ih je uvr­stio u skup­štin­sku pro­ce­du­ru. Ako u to­me bude uče­stvo­vao i ako bu­de gla­sao za pred­lo­že­na rje­še­nja i pred­stav­nik na­še ko­a­li­ci­je, ko­ji je uzur­pi­rao po­sla­nič­ko mje­sto De­mo­krat­skom sa­ve­zu – ja­sno ka­že­mo da će­mo sve što na taj na­čin bu­de usvo­je­no sma­tra­ti ni­štav­nim – is­ti­če Bard­hi.
Pod­vla­či da po­i­gra­va­nje sa sa­ta­tu­som Ma­le­si­je ima po­li­tič­ku po­za­di­nu i da to vi­še ne­ma ve­ze sa pi­ta­njem eko­nom­ske odr­ži­vo­sti. Tvr­di da Ma­le­si­ja ima sve pred­u­slo­ve da bu­de jed­na od naj­bo­ljih op­šti­na u Cr­noj Go­ri.
– Vlast ne mo­že gra­đa­ni­ma da se­lek­tiv­no da­je pra­va, svi mo­ra­ju bi­ti jed­na­ki pred za­ko­nom – za­klju­čio je li­der DS-a.
V.R.


Bez javne rasprave o Golubovcima

Ne­za­vi­sni po­sla­nik Ne­ven Go­šo­vić na­po­mi­nje da ni­je spro­ve­de­na ni jav­na ras­pra­va o ovim do­ku­men­ti­ma, iako je za ta­ko ne­što bi­lo i po­tre­be i vre­me­na.
– Na pod­ruč­ju Ze­te ni­je vo­đe­na ni­ka­kva jav­na ras­pra­va o pred­lo­že­nim za­ko­ni­ma. Ta­kvu ak­tiv­nost ni­je­su vo­di­le ni par­ti­je ko­je su za­stu­plje­ne u Skup­šti­ni GO Go­lu­bov­ci. Usva­ja­njem pred­lo­že­nih za­ko­na Ze­ta bi do­bi­la sta­tus op­šti­ne u okvi­ru Glav­nog gra­da a da o tom pi­ta­nju sta­nov­ni­ke po­me­nu­tog pod­ruč­ja ni­ko ni­je kon­sul­to­vao – upo­zo­ra­va Go­šo­vić.
Pod­sje­ća da su gra­đa­ni Ze­te i u po­stup­ku for­mi­ra­nja Grad­ske op­šti­ne Go­lu­bov­ci ima­li zna­čaj­ne pri­mjed­be, po­seb­no ka­da je u pi­ta­nju te­ri­to­ri­ja.