R
e­fe­ren­dum o član­stvu u NA­TO je neo­p­ho­dan zbog bu­duć­no­sti Cr­ne Go­re, ali re­fe­ren­dum či­ji bi re­zul­ta­ti bi­li od­raz slo­bod­ne vo­lje gra­đa­na a ne da još jed­nom bu­de­mo iz­lo­že­ni kra­đi u re­ži­ji pred­sjed­ni­ka DPS-a. Od­lu­ka ko­ja bi bi­la do­ni­je­ta u Skup­šti­ni no­si mno­go ri­zi­ka, ko­ji Cr­nu Go­ru mo­gu do­ve­sti na ivi­cu su­ko­ba, oci­je­nio je u in­ter­vjuu za „Dan” li­der No­ve srp­ske de­mo­kra­ti­je An­dri­ja Man­dić. On je uoči sju­tra­šnjeg pro­te­sta pro­tiv član­stva u NA­TO, ko­ji će bi­ti odr­žan u Pod­go­ri­ci, sa­op­štio da su gra­đa­ni Cr­ne Go­re u ogrom­nom pro­cen­tu pro­tiv ula­ska dr­ža­ve u ovaj agre­siv­ni voj­ni sa­vez.
– Na­ša bu­duć­nost, u slu­ča­ju da nas ugu­ra­ju u NA­TO, pod­ra­zu­mi­je­va da na­ši ofi­ci­ri i voj­ni­ci za­jed­no sa ko­le­ga­ma iz Al­ba­ni­je i Tur­ske bu­du tre­ni­ra­ni i sprem­ni da ne­pri­ja­telj­ski na­sr­nu na Sr­bi­ju i Ru­si­ju. Tek na­kon ta­kvog po­re­đe­nja na­še slav­ne pro­šlo­sti sa sra­mot­nom bu­duć­no­šću ko­ju nam pla­ni­ra ino­stra­na agen­tu­ra, ko­ja se la­žno pred­sta­vlja kao Vla­da Cr­ne Go­re, mo­že­mo sa­gle­da­ti du­bi­nu po­no­ra u ko­ji će­mo za­vr­ši­ti ako bu­de po nji­ho­vom – na­gla­sio je Man­dić.
• Po­ziv­ni­ca za NA­TO je upu­će­na Cr­noj Go­ri. Ko­ji su va­žni re­zul­ta­ti ostva­re­ni u obla­sti vla­da­vi­ne pra­va i ra­svje­tlja­va­nju afe­ra ko­ji bi Cr­nu Go­ru kva­li­fi­ko­va­li za taj po­ziv, jer je evi­dent­no da Evrop­ska ko­mi­si­ja, s dru­ge stra­ne, upo­zo­ra­va da  ta­kvih re­zul­ta­ta ne­ma?
– Pri­je sve­ga, po­ziv­ni­ca ap­so­lut­no ne zna­či i učla­nje­nje u NA­TO, iako su to ta­ko po­ku­ša­li da pred­sta­ve pro­mo­te­ri ovo­ga voj­nog sa­ve­za. NA­TO ova­kve po­te­ze po­vla­či naj­vi­še zbog od­re­đe­nih ge­o­stra­te­ških od­no­sa, a u ovom slu­ča­ju su oti­šli i ko­rak da­lje u že­lji da na ne­ki na­čin do­dat­no is­pro­vo­ci­ra­ju i po­ni­ze Ru­si­ju. Za taj na­um su na­šli sa­ve­zni­ka u cr­no­gor­skom ma­ri­o­net­skom re­ži­mu či­ji su vo­de­ći pred­stav­ni­ci, zbog te­ških kri­mi­nal­nih rad­nji ko­je su do­ku­men­to­va­le bez­bjed­no­sne slu­žbe za­pad­nih ze­ma­lja, u su­šti­ni do­ve­de­ni u po­zi­ci­ju naj­o­bič­ni­je agen­tu­re ko­ja mo­ra sli­je­po da sli­je­di sva­ko uput­stvo ko­je do­la­zi sa te stra­ne. Za­to cr­no­gor­ske re­ži­mli­je ne tre­ba po­sma­tra­ti kao po­li­ti­ča­re či­ji le­gi­ti­mi­tet po­či­va na vo­lji na­ro­da Cr­ne Go­re već pr­ven­stve­no kao stra­nu eks­po­zi­tu­ru ko­ja ra­di po pre­ci­znim na­lo­zi­ma.
• Do če­ga kon­kret­no to vo­di?
– Zbog svih tih okol­no­sti i kon­kret­nih in­te­re­sa ko­je je raz­ot­kri­la ova po­ziv­ni­ca, dr­ža­ve NA­TO-a ne po­dr­ža­va­ju pro­mje­ne, kao što to ra­de ili su ra­di­li u ne­kim dru­gim ze­mlja­ma gdje su po­sto­ja­li slič­ni re­ži­mi. Za­pra­vo, one ne že­le čak i da pri­mi­je­te da vlast kra­de iz­bo­re, pljač­ka gra­đa­ne i zlo­u­po­tr­blja­va re­pre­siv­ni apa­rat i dr­žav­ne re­sur­se. Na dru­goj stra­ni, zbog tih istih in­te­re­sa, te­ško je oče­ki­va­ti da ze­mlje EU, ko­je su ve­ćin­ske i čla­ni­ce NA­TO-a, u od­no­su na cr­no­gor­sku vlast odu da­lje od jav­nih kri­ti­ka ko­je, u kraj­njem, ne ugro­ža­va­ju za­cr­ta­ne ci­lje­ve NA­TO-a za ovaj pro­stor.
• Za sju­tra je na­ja­vljen pro­test pro­tiv pri­stu­pa Cr­ne Go­re NA­TO-u. Či­je pri­su­stvo oče­ku­je­te?
– Or­ga­ni­za­to­ri zna­ju ono što zna­ju i re­žim i NA­TO – da su gra­đa­ni Cr­ne Go­re u ogrom­nom pro­cen­tu pro­tiv ula­ska dr­ža­ve u ovaj agre­siv­ni voj­ni sa­vez. Svi pro­tiv­ni­ci učla­nje­nja Cr­ne Go­re u NA­TO su po­zva­ni da do­đu i jav­no is­ka­žu svoj od­nos pre­ma ovom pro­ble­mu. Ve­ći broj oku­plje­nih ša­lje sna­žni­ju po­ru­ku, ka­ko me­đu­na­rod­noj za­jed­ni­ci ta­ko i ma­ri­o­net­skom re­ži­mu ko­ji ima plan da uz po­moć za­pad­nih sa­ve­zni­ka na brz i pre­va­ran na­čin upa­ku­ju Cr­nu Go­ru u NA­TO. Sku­pu će pri­su­stvo­va­ti lju­di ko­ji su iz ra­znih raz­lo­ga pro­tiv učla­nje­nja jer na­rod ne za­bo­ra­vlja bru­tal­nu agre­si­ju na SRJ, bom­bar­do­va­nje Re­pu­bli­ke Srp­ske, ko­ma­da­nje Sr­bi­je i ne­pri­ja­telj­ski stav NA­TO-a pre­ma Ru­si­ji.
Te­ško bi ne­ko od gra­đa­na Cr­ne Go­re mo­gao za­mi­sli­ti svo­je pret­ke ka­ko ra­tu­ju pro­tiv brat­ske Sr­bi­je ili na­še isto­rij­ske sa­ve­zni­ce i za­štit­ni­ce Ru­si­je. Na­ša bu­duć­nost, u slu­ča­ju da nas ugu­ra­ju u NA­TO, pod­ra­zu­mi­je­va da na­ši ofi­ci­ri i voj­ni­ci za­jed­no sa ko­le­ga­ma iz Al­ba­ni­je i Tur­ske bu­du tre­ni­ra­ni i sprem­ni da ne­pri­ja­telj­ski na­sr­nu na Sr­bi­ju i Ru­si­ju. Tek na­kon ta­kvog po­re­đe­nja na­še slav­ne pro­šlo­sti sa sra­mot­nom bu­duć­no­šću ko­ju nam pla­ni­ra ino­stra­na agen­tu­ra, ko­ja se la­žno pred­sta­vlja kao Vla­da Cr­ne Go­re, mo­že­mo sa­gle­da­ti du­bi­nu po­no­ra u ko­ji će­mo za­vr­ši­ti ako bu­de po nji­ho­vom.
• Po Va­šem su­du, šta je glav­ni raz­log što De­mos i De­mo­kra­te ni­je­su pri­hva­ti­li da uče­stvu­ju u or­ga­ni­za­ci­ji sju­tra­šnjeg pro­te­sta?
– Te stran­ke su po­pu­nje­ne član­stvom ko­je ima raz­li­čit od­nos po pi­ta­nju NA­TO in­te­gra­ci­ja Cr­ne Go­re. Zbog po­tre­be je­din­stve­nog par­tij­skog na­stu­pa i že­lje­nog po­zi­ci­o­ni­ra­nja u od­no­su na ne­ke za­pad­ne cen­tre mo­ći, ne­ki od is­tak­nu­tih funk­ci­o­ne­ra su mo­ra­li da pro­mi­je­ne od­nos pre­ma NA­TO-u. Ka­da go­vo­rim o oni­ma ko­ji su pr­o­mi­je­ni­li stav ne mi­slim tu na one mla­đe po­li­ti­ča­re ko­je po­vr­šno po­zna­jem, pa ne znam nji­hov ra­ni­ji od­nos pre­ma ovom voj­nom sa­ve­zu ili onim dru­gim par­tij­skim ru­ko­vo­di­o­ci­ma ko­ji su ovim stran­ka­ma pri­stu­pi­li na­kon na­pu­šta­nja or­ga­ni­za­ci­ja ko­je su sna­žno za­stu­pa­le NA­TO, po­put Po­zi­tiv­ne Cr­ne Go­re. Če­sto raz­mi­šljam o onim po­sla­ni­ci­ma ovih stra­na­ka ko­ji su u jav­nim na­stu­pi­ma u vri­je­me agre­si­je NA­TO-a na SRJ, pred­nja­či­li u osu­da­ma te or­ga­ni­za­ci­je ili di­rekt­no uče­stvo­va­li u od­bra­ni otadž­bi­ne. Te jav­ne na­stu­pe i do­pri­nos ko­ji su ne­ki od njih da­li je­di­ni­ca­ma Voj­ske Ju­go­sla­vi­je u tom vre­me­nu sam iz­u­zet­no po­što­vao i ci­je­nio.
Ra­ni­je sam sma­trao da su to ra­di­li za­to što su lič­no vje­ro­va­li da ra­de is­prav­nu stvar, sa­gla­sno vla­sti­tom uvje­re­nju a sa­da sam ubi­je­đen da se ra­di­lo o či­nov­ni­ci­ma ko­ji su sa­mo sli­je­di­li uput­stva pret­po­sta­vlje­nih. Pro­blem je na­stao i ja­sno je uočen ka­da su tim či­nov­ni­ci­ma sa­op­šte­ne naj­no­vi­je di­rek­ti­ve ali ovog pu­ta iz no­vog cen­tra od­lu­či­va­nja ko­je su u di­rekt­noj su­prot­no­sti sa oni­ma ra­ni­jim iz vre­me­na agre­si­je. Bi­lo ka­kvo ote­ža­va­nje pri­stu­pa­nja Cr­ne Go­re NA­TO-u ti no­vi cen­tri ne do­zvo­lja­va­ju a naš pro­test­ni skup je i vi­še od to­ga.
• Vje­ru­je­te li u re­zul­ta­te po­sled­njih an­ke­ta po ko­ji­ma ve­ći­na gra­đa­na po­dr­ža­va član­stvo u NA­TO?
– Te DPS an­ke­te, na­mje­šte­ne i la­žne, ko­je nam sti­žu ma­kar tri pu­ta mje­seč­no, ima­ju ne­ko­li­ko ci­lje­va – da DPS pri­ka­žu pre­ko 40 od­sto ka­ko bi se na­pra­vi­la pri­pre­ma i le­gi­ti­mi­sa­la iz­bor­na kra­đa, a cilj je i da se pri­ka­že ka­ko je pro­ce­nat pri­sta­li­ca NA­TO-a u stal­nom po­ra­stu či­me se ho­će na­pra­vi­ti pred­u­slov za even­tu­al­no gla­sa­nje za pri­stu­pa­nje ovom voj­nom sa­ve­zu u par­la­men­tu. Mi ne na­si­je­da­mo na ta­kve ma­ni­pu­la­ci­je i la­žne an­ke­te ras­krin­ka­va­mo na svakom mje­stu.
• Sve stran­ke vla­da­ju­će ko­a­li­ci­je tra­že da se od­lu­ka o mo­gu­ćem član­stvu u NA­TO do­ne­se u Skup­šti­ni. Ako i da­lje bu­du ig­no­ri­sa­li po­zi­ve da se or­ga­ni­zu­je de­mo­krat­ski re­fe­ren­dum, ka­kav će bi­ti vaš od­go­vor?
– Re­fe­ren­dum je neo­p­ho­dan zbog bu­duć­no­sti Cr­ne Go­re, ali re­fe­ren­dum či­ji bi re­zul­ta­ti bi­li od­raz slo­bod­ne vo­lje gra­đa­na, a ne da još jed­nom bu­de­mo iz­lo­že­ni kra­đi u re­ži­ji pred­sjed­ni­ka DPS-a. Od­lu­ka ko­ja bi bi­la do­ni­je­ta u Skup­šti­ni no­si mno­go ri­zi­ka, ko­ji Cr­nu Go­ru mo­gu do­ve­sti na ivi­cu su­ko­ba.
M.VE­ŠO­VIĆ

Ru­si­ja da nam da ga­ran­ci­je za ne­u­tral­nost

Va­še vi­đe­nje ne­dav­ne po­li­tič­ke iz­ja­ve ko­ju je ru­ska Dr­žav­na du­ma usvo­ji­la o pro­ši­re­nju NA­TO-a i pri­klju­či­va­nju Cr­ne Go­re?
– Ta iz­ja­va se po­ja­vi­la u pra­vo vri­je­me raz­ja­šnja­va­ju­ći ne­ke ne­do­u­mi­ce ve­za­no za bu­duć­nost Cr­ne Go­re. Ona pre­ci­zno opi­su­je pri­ro­du na­ših od­no­sa u pro­šlo­sti i ja­sno ski­ci­ra mo­gu­će sce­na­ri­je bu­du­ćih od­no­sa. Cr­na Go­ra se na­la­zi na isto­rij­skoj ras­kr­sni­ci. Ru­si­ja je vje­kov­na za­štit­ni­ca Cr­ne Go­re i si­gur­no zna pra­vi raz­log zbog ko­jeg NA­TO zo­ve Cr­nu Go­ru da joj se pri­dru­ži. Ta po­ru­ka je po­seb­no va­žna po­što je pre­ci­zno sa­op­šte­no da Cr­na Go­ra even­tu­al­nim ula­skom u NA­TO ki­da pro­vje­re­no i do­ka­za­no sa­ve­zni­štvo sa Ru­si­jom svr­sta­vaju­ći se na stra­nu ru­skih pro­tiv­ni­ka. Oni sa­mo po­zi­va­ju da se even­tu­al­no ta­kva od­lu­ka do­ne­se na re­fe­ren­du­mu zna­ju­ći da se ne mo­že pre­va­ri­ti na­rod ko­ji po­štu­je 300 go­di­na sa­ve­zni­štva ko­ji je ve­ćin­ski pra­vo­slav­ne vje­re, slič­nog je­zi­ka i slo­ven­ske pri­pad­no­sti. Ako Cr­na Go­ra kre­ne po­gre­šnim pu­tem i okre­ne le­đa Ru­si­ji, svr­sta­va­ju­ći se na stra­nu nje­nih pro­tiv­ni­ka, to će pred­sta­vlja­ti tra­gi­čan iz­bor ko­ji mo­že ima­ti ne­sa­gle­di­ve po­sle­di­ce po sa­mu Cr­nu Go­ru.
Šta Vi pred­la­že­te u da­toj si­tu­a­ci­ji?
– Mje­ra ko­ju tre­ba da pro­na­đe­mo naj­bo­lje se mo­že uklo­pi­ti u pro­gla­ša­va­nju voj­ne ne­u­tral­no­sti ko­ju bi ga­ran­to­va­le ve­li­ke si­le. Za pra­vo­slav­ni na­rod Cr­ne Go­re od po­seb­nog zna­ča­ja bi bi­le one ga­ran­ci­je ko­je bi do­bi­li od stra­ne brat­ske Ru­si­je. Pri­hva­ta­mo i po­zdra­vlja­mo ga­ran­ci­je ne­ke dru­ge ve­li­ke si­le ko­je bi mo­žda vi­še ne­kim dru­gi­ma u Cr­noj Go­ri zna­či­le, jer do­dat­ni si­stem ga­ran­ci­ja mo­že Cr­nu Go­ru uči­ni­ti sa­mo si­gur­ni­jom.

Za­hva­lan Mo­mi­ru Bu­la­to­vi­ću jer će go­vo­ri­ti na sku­pu
Na sku­pu pro­tiv učla­nje­nja go­vo­ri­će i prof. dr Mo­mir Bu­la­to­vić. On je pri­hva­tio po­ziv pred­sjed­ni­ka No­ve srp­ske de­mo­kra­ti­je An­dri­je Man­di­ća da se kao ne­ka­da­šnji pred­sjed­nik rat­ne vla­de Sa­ve­zne Re­pu­bli­ke Ju­go­sla­vi­je i pr­vi iza­bra­ni pred­sjed­nik Cr­ne Go­re obra­ti, pod­sje­ti na bru­tal­no bom­bar­do­va­nje SRJ 1999. go­di­ne i upo­zo­ri na po­gub­nost even­tu­al­nog učla­nje­nja u ovaj voj­ni sa­vez. Ovo je nje­go­vo pr­vo jav­no po­ja­vlji­va­nje i obra­ća­nje na ne­kom sku­pu od tre­nut­ka kad se pre­stao ba­vi­ti po­li­ti­kom. Je­di­no je po­ziv 28 dr­ža­va čla­ni­ca NA­TO-a Cr­noj Go­ri bio to­li­ko alar­man­tan da ne­ka­da­šnjeg cr­no­gor­skog pred­sjed­ni­ka pod­stak­ne na ovaj ko­rak.
Man­dić je re­kao da že­li da se za­hva­li ko­le­ga­ma iz DF-a „ko­ji su za­jed­no sa na­ma osmi­sli­li ovaj skup i svi­ma ko­ji su pri­sta­li da sa­ra­đu­ju sa na­ma u or­ga­ni­za­ci­ji ovo­ga pro­te­sta”.
– Za­hva­lju­jem se svim stran­ka­ma i dru­gim or­ga­ni­za­ci­ja­ma – Mre­ži NVO ,,Ne u NA­TO’’, Po­kre­tu ,,Slo­bo­da na­ro­du’’ i Gru­pi gra­đa­na ,,Ak­ci­ja – re­ak­ci­ja’’, Udru­že­nju bo­ra­ca ra­to­va od 1990. go­di­ne, či­me su po­ka­za­li ozbilj­nost i to da u sva­koj an­ti­re­žim­skoj ak­ci­ji po­sto­ji pro­stor za dje­lo­va­nje svih ko­ji to iskre­no že­le a da je naj­va­žni­je ima­ti str­plje­nje i že­lju za do­go­vo­rom bez uslo­vlja­va­nja sa bi­lo či­je stra­ne. Po­seb­no že­lim da se za­hva­lim mom pri­ja­te­lju, pred­sjed­ni­ku rat­ne vla­de SRJ Mo­mi­ru Bu­la­to­vi­ću, ko­ji će go­vo­ri­ti na na­šem pro­test­nom sku­pu – re­kao je Man­dić.