Dio po­sla­ni­ka Evrop­skog par­la­men­ta (EP) za­tra­žio je ju­če od iz­vje­sti­o­ca za Cr­nu Go­ru Čar­lsa Te­no­ka da iz­bri­še iz re­zo­lu­ci­je o cr­no­gor­skim in­te­gra­ci­ja­ma ocje­nu da po­ziv za član­stvo u NA­TO-u ub­zra­va put ka EU, is­ti­ču­ći da se ta­kvom po­ru­kom u re­zo­lu­ci­ji ja­ča­ju po­dje­le ka­ko u Cr­noj Go­ri, ta­ko i u Evro­pi. Te­nok je to­kom ju­če­ra­šnje ras­pra­ve na sjed­ni­ci spolj­no­po­li­tič­kog od­bo­ra Evrop­skog par­la­men­ta ka­zao da na to lič­no ni­je spre­man, jer, ka­ko je re­kao, pri­stup NA­TO je u mno­gim dje­lo­vi­ma kom­ple­men­ta­ran sa EU. Te­nok je pod­sje­tio da je Cr­na Go­ra na­sta­vi­la pu­tem pri­hva­ta­nja pra­va EU, da je otvo­ri­la 20 po­gla­vlja u pre­go­vo­ri­ma, gdje po­gla­vlja 23 i 24 osta­ju naj­za­htjev­ni­ja. On je re­kao da je po­sto­jao pro­gres u raz­vo­ju za­ko­no­dav­stva i in­sti­tu­ci­ja.
– Bi­će po­treb­no pu­no vre­me­na, mo­ra­mo bi­ti pa­žlji­vi ako oče­ku­je­mo br­ze re­zul­ta­te. Ne­ke par­ti­je su u boj­ko­tu par­la­men­ta, što je raz­log za po­seb­nu za­bri­nu­tost i ja ih po­zi­vam da se uklju­če u de­mo­krat­sku de­ba­tu u par­la­men­tu, da ne iz­la­ze na uli­cu – re­kao je Te­nok.
On je na­veo da Cr­na Go­ra ima ma­li ali vr­lo va­žan pro­blem ra­di­ka­li­za­ci­je, jer se je­dan broj cr­no­gor­skih dr­ža­vlja­na pri­klju­čio ISIL-u.
– Ali vla­da je svje­sna to­ga i pra­ti si­tu­a­ci­ju pa­žlji­vo – tvr­di Te­nok.
U ime Ana­li­ze Dods, ko­ja pred­sje­da­va od­bo­ru cr­no­gor­skog i Evrop­skog par­la­men­ta, go­vo­rio je Af­zal Kan, is­ti­ču­ći da je vri­je­me da se svi po­li­tič­ki su­bjek­ti vra­te di­ja­lo­gu u par­la­men­tu. On je re­kao da svi na­vo­di o na­si­lju na ne­dav­nim pro­te­sti­ma, uklju­ču­ju­ći i one o pre­ko­mjer­noj upo­tre­bi po­li­cij­ske si­le, mo­ra­ju bi­ti is­pi­ta­ni.
– Ako bu­de van­red­nih iz­bo­ra bi­će va­žna pot­pu­na pri­mje­na iz­bor­nih za­ko­na, da bi se oja­ča­lo po­vje­re­nje u iz­bor­ni pro­ces. Po­li­ti­ča­ri mo­ra­ju ra­di­ti za­jed­no da bi iz­bor­ni re­zul­tat bio čist. Si­stem elek­tron­ske iden­ti­fi­ka­ci­je tre­ba da bu­de pot­pu­no ope­ra­ti­van – ka­zao je Kan.
On je na­veo da tri go­di­ne od iz­bi­ja­nja afe­re „Sni­mak” ni­je bi­lo po­li­tič­kog epi­lo­ga tog slu­ča­ja.
– Fi­nal­no, broj pre­su­da po pi­ta­nju ko­rup­ci­je na vi­so­kom ni­vou osta­je ogra­ni­čen, ka­ko u po­gle­du bro­ja, ta­ko i u po­gle­du va­žnih slu­ča­je­va – ka­že Kan.
Po­sla­nik An­drej Ko­va­čev re­kao je da po­sto­je ozbilj­ni iza­zo­vi, jer se mo­ra­ju pri­mi­je­ni­ti iz­bor­ni za­ko­ni a svi EU kri­te­ri­ju­mi ko­ji se ti­ču eko­no­mi­je mo­ra­ju bi­ti pri­hva­će­ni. On sma­tra da osta­je za­bri­nu­tost­tost i zbog na­si­lja i na­pa­da na me­di­je, od ko­jih ne­ki i da­lje ni­je­su ri­je­še­ni.
Iz ugla par­la­men­tar­ca Ni­ko­sa An­dru­la­ki­sa, do­šlo je do od­re­đe­nog pro­gre­sa, ma­kar u če­ti­ri po­gla­vlja a ne­ka su vr­lo bli­zu oni­ma ko­ja su već pri­vre­me­no za­tvo­re­na. Na pu­tu ka EU, ka­ko je na­veo, osta­je još pu­no to­ga što tre­ba da se ura­di.
– Po­seb­no po pi­ta­nju or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la i ko­rup­ci­je i us­po­sta­vlja­nja vla­da­vi­ne pra­va. Ipak, ne­ke par­ti­je iz opo­zi­ci­je su na­pu­sti­le par­la­ment i sto­ga je va­žno da se vra­te. Cr­na Go­ra je dr­ža­va kan­di­dat či­ja je spolj­na po­li­ti­ka 100 od­sto u skla­du sa spolj­nom po­li­ti­kom EU – re­kao je An­dru­la­kis.
Ka­ko je re­kao Žan-Luk Šaf­ha­u­sen, u Cr­noj Go­ri se do­sad ni­je do­bro ra­di­lo po pi­ta­nju spre­ča­va­nja ko­rup­ci­je i po pi­ta­nju ja­ča­nja me­dij­skih slo­bo­da.
– Što se ti­če NA­TO-a, Evrop­ska uni­ja tre­ba da pra­vi mo­sto­ve, a ne po­dje­le. Di­je­li­ti Evro­pu na po­la ni­je do­bro, kao ni ze­mlju ko­ja pri­stu­pa. Ta­ko da di­je­li­ti Evro­pu je­ste po­li­tič­ka gre­ška, po­ma­že sa­mo SAD i ne slu­ži in­te­re­si­ma EU – tvr­di Šaf­ha­u­sen.
Po ocje­ni po­sla­ni­ka EP-a Ul­ri­ke Lu­na­ček va­žno je što re­zo­lu­ci­ja po­ten­ci­ra pi­ta­nje vla­da­vi­ne pra­va, jer tu ima do­sta pro­ble­ma. Na­ve­la je da bi kao po­se­ban pa­ra­graf tre­ba­lo ugra­di­ti i oba­ve­zu pro­vje­re pri­va­ti­za­ci­o­nih ugo­vo­ra. Lu­na­ček je oci­je­ni­la da u re­zo­lu­ci­ji te­ma NA­TO-a ne bi tre­ba­lo da ima ulo­gu.
Te­nok je na to od­go­vo­rio da ni­je na nje­mu da od­re­đu­je ho­će li Cr­na Go­ra or­ga­ni­zo­va­ti re­fe­ren­dum ili ne, jer je to nje­no unu­tra­šnje pi­ta­nje.
M.V.