Dr­žav­na iz­bor­na ko­mi­si­ja uve­la je ogra­ni­če­nje za po­sma­tra­če iz­bo­ra, pre­ma ko­jem bi oni mo­gli da pra­te is­klju­či­vo nji­ho­ve sjed­ni­ce, ali ne i osta­le rad­nje ve­za­ne za spro­vo­đe­nje iz­bor­nog pro­ce­sa. Na tu či­nje­ni­cu upo­zo­ri­li su ju­če iz Cen­tra za de­mo­krat­sku tran­zi­ci­ju (CDT) u otvo­re­nom pi­smu pred­sjed­ni­ku DIK-a Budimiru Šaranoviću i čla­no­vi­ma te komisije. Iz­vr­šni di­rek­tor CDT-a Dra­gan Ko­pri­vi­ca sa­op­štio je da je ta ne­vla­di­na or­ga­ni­za­ci­ja pri­je ne­ko­li­ko da­na do­bi­la od DIK-a slu­žbe­no ovla­šće­nje za po­sma­tra­nje par­la­men­tar­nih iz­bo­ra za pr­vu gru­pu po­sma­tra­ča.
– Na na­še iz­ne­na­đe­nje, DIK je od­lu­či­la da od­stu­pi od prak­se ko­ju pri­mje­nju­je 15 go­di­na, i da u for­mi slu­žbe­nog ovla­šće­nja uve­de ogra­ni­če­nje za po­sma­tra­če iz­bo­ra, ko­ja su su­prot­na za­ko­nu i uni­ver­zal­no pri­hva­će­nim stan­dar­di­ma za fer i de­mo­krat­ske iz­bo­re. Ko­mi­si­ja uvo­di ogra­ni­če­nje za po­sma­tra­če iz­bo­ra, ko­je ni­je za­bi­lje­že­no u do­sa­da­šnjoj prak­si. Na­i­me, li­ce ko­je pra­ti rad iz­bor­nih ko­mi­si­ja, mo­že pri­su­stvo­va­ti sa­mo nji­ho­vim sjed­ni­ca­ma. U re­al­no­sti, ovo zna­či za­bra­nu pri­stu­pa bit­nim rad­nja­ma u iz­bor­nom pro­ce­su, pro­vje­ri pot­pi­sa i po­tvr­đi­va­nju iz­bor­nih li­sta, štam­pa­nju, pre­u­zi­ma­nju i di­stri­bu­ci­ji iz­bor­nog ma­te­ri­ja­la, obu­ka­ma za iz­bor­nu ad­mi­ni­stra­ci­ju, nad­gle­da­nju va­žnih iz­bor­nih rad­nji u op­štin­skim iz­bor­nim ko­mi­si­ja­ma, na­ro­či­to u iz­bor­noj no­ći – upo­zo­rio je Ko­pri­vi­ca.
Pod­sje­ća da Za­kon o iz­bo­ru od­bor­ni­ka i po­sla­ni­ka pro­pi­su­je da ovla­šće­ni pred­stav­ni­ci do­ma­ćih ne­vla­di­nih or­ga­ni­za­ci­ja mo­gu pra­ti­ti kom­ple­tan tok iz­bo­ra i rad or­ga­na za nji­ho­vo spro­vo­đe­nje. Na­po­mi­nje da je ova za­kon­ska od­red­ba u skla­du sa me­đu­na­rod­nim stan­dar­di­ma za fer iz­bo­re, Ko­pen­ha­škim do­ku­men­tom, i stan­dar­di­ma i pre­po­ru­ka­ma OEBS-a i Ve­ne­ci­jan­ske ko­mi­si­je, ko­ji ja­sno pred­vi­đa­ju da „po­sma­tra­či­ma me­đu­na­rod­nih i do­ma­ćih or­ga­ni­za­ci­ja tre­ba bi­ti do­zvo­ljen efek­ti­van pri­stup svim iz­bor­nim po­stu­pa­nji­ma“.
– Ova od­lu­ka nas je još vi­še iz­ne­na­di­la ako ima­mo na umu či­nje­ni­cu da DIK ni­je sma­tra­la da je ovo ogra­ni­če­nje po­treb­no na lo­kal­nim iz­bo­ri­ma u Tiv­tu ko­ji su spro­ve­de­ni po pot­pu­no istim za­ko­ni­ma. Ima­ju­ći na umu sve na­ve­de­no, sma­tra­mo da je DIK na­pra­vi­la ili ozbi­ljan pre­vid ili je že­lje­la da us­kra­ti ste­če­na i za­ko­nom za­ga­ran­to­va­na pra­va po­sma­tra­či­ma iz­bo­ra. Pod­sje­ća­mo da je pra­vo na po­sma­tra­nje iz­bo­ra po­sljed­nji put ogra­ni­či­la Sa­ve­zna iz­bor­na ko­mi­si­ja Slo­bo­da­na Mi­lo­še­vi­ća, 2000. go­di­ne. Dje­lu­je ne­vje­ro­vat­no da se ove prak­se oži­vlja­va­ju 2016. go­di­ne, u iz­bo­ri­ma či­ji će de­mo­krat­ski kva­li­tet bi­ti pre­su­dan za na­sta­vak in­te­gra­ci­o­nih pro­ce­sa Cr­ne Go­re – ka­že Ko­pri­vi­ca.
Iz CDT-a ape­lu­ju na sva­kog čla­na DIK-a po­je­di­nač­no, da ini­ci­ra­ju iz­mi­je­ne ove od­lu­ke u prav­cu omo­gu­ća­va­nja po­sma­tra­či­ma naj­ši­reg i neo­me­ta­nog pri­stu­pa svim ele­men­ti­ma iz­bor­nog pro­ce­sa. Po­zi­va­ju i sve čla­no­ve pri­vre­me­nog rad­nog ti­je­la za pra­će­nje iz­bo­ra da, u od­go­va­ra­ju­ćem po­stup­ku, hit­no re­a­gu­ju i spri­je­če po­ku­šaj us­kra­ći­va­nja pra­va po­sma­tra­či­ma iz­bo­ra.
I član DIK-a Vla­do De­do­vić oci­je­nio je da je sa­dr­žaj ovla­šće­nja ko­jim se akre­di­tu­ju pred­stav­ni­ci or­ga­ni­za­ci­ja ci­vil­nog dru­štva za pra­će­nje iz­bo­ra ko­rak una­zad ka­da je ri­ječ o de­mo­kra­ti­za­ci­ji iz­bor­nih pro­ce­sa.
– Sa­gla­san sam sa sta­vo­vi­ma ko­le­ga iz CDT-a i ci­je­nim da bi DIK mo­ra­la hit­no da iz­mi­je­ni sa­dr­žaj ovla­šće­nja za pra­će­nje ra­da or­ga­na za spro­vo­đe­nje iz­bo­ra – ka­že se u re­a­go­va­nju De­do­vi­ća.
On je ka­zao da je na sjed­ni­ci DIK-a iz­nio pro­ti­vlje­nje ogra­ni­ča­va­nju pra­va po­sma­tra­ča iz­bo­ra, uvo­đe­njem ne­po­zna­tih stan­dar­da.
– Shod­no ko­ji­ma po­sma­trač akre­di­to­van za pra­će­nje ra­da or­ga­na za spro­vo­đe­nje iz­bo­ra mo­že pri­su­stvo­va­ti sa­mo sjed­ni­ca­ma iz­bor­nih ko­mi­si­ja, ili da na bi­rač­kom mje­stu mo­že bi­ti sa­mo je­dan po­sma­trač ne­vla­di­ne or­ga­ni­za­ci­je ovla­šće­ne za pra­će­nje iz­bor­nih pro­ce­sa – ka­že De­do­vić. V.R.


Ne­za­ko­nit i po­ziv za iz­bor tre­ne­ra

Cen­tar za gra­đan­sko obra­zo­va­nje (CGO) upo­zo­rio je da je jav­ni po­ziv za iz­bor tre­ne­ra za obu­ku edu­ka­to­ra i čla­no­va bi­rač­kih od­bo­ra ko­ji je ras­pi­sa­la Dr­žav­na iz­bor­na ko­mi­si­ja ne­za­ko­nit.
– U jav­nom po­zi­vu DIK-a, iz­me­đu osta­log, od za­in­te­re­so­va­nih kan­di­da­ta se kao uslov tra­ži „vi­so­ka struč­na spre­ma (naj­ma­nje VI-2 ni­vo obra­zo­va­nja)”. Za­kon o na­ci­o­nal­nom okvi­ru kva­li­fi­ka­ci­ja, u čla­nu de­set, pro­pi­su­je ni­voe i pod­ni­voe obra­zo­va­nja. Me­đu­tim, „VI-2 ni­vo obra­zo­va­nja” u Za­ko­nu o na­ci­o­nal­nom okvi­ru kva­li­fi­ka­ci­ja ne po­sto­ji. Re­gu­li­san je sa­mo VI ni­vo kao struč­na kva­li­fi­ka­ci­ja (no­si 180 kre­di­ta CSPK-a) ili dio struč­ne kva­li­fi­ka­ci­je vi­so­kog obra­zo­va­nja sa mi­ni­mum jed­nim kre­di­tom CSPK-a. Do­dat­no, po­sto­je pod­ni­voi na VII ste­pe­nu – VII1 i VII2, ali oni ni­je­su na­ve­de­ni u ovom jav­nom po­zi­vu. CGO ci­je­ni da je ja­ko va­žno da sve iz­bo­r­ne rad­nje bu­du spro­ve­de­ne u za­kon­skim okvi­ri­ma, a tu po­seb­nu od­go­vor­nost no­si upra­vo DIK. Sto­ga je za­bri­nja­va­ju­će da DIK na ovaj na­čin obe­smi­šlja­va jav­ni po­ziv ili da otva­ra pro­stor za ma­ni­pu­la­ci­je pri­li­kom oda­bi­ra kan­di­da­ta. Po­zi­va­mo DIK da hit­no uskla­di ovaj jav­ni po­ziv sa Za­ko­nom o na­ci­o­nal­nom okvi­ru kva­li­fi­ka­ci­ja i da u na­stu­pa­ju­ćim rad­nja­ma pri­stu­pa sa mno­go vi­še du­žne pa­žnje – na­ve­la je Želj­ka Ćet­ko­vić, sa­rad­ni­ca na pro­gra­mi­ma u CGO-u.