Boj­kot par­la­men­ta je iz­nu­đen po­tez. On je u in­te­re­su ze­mlje ka­ko bi se po­sti­gao de­mo­krat­ski do­go­vor ko­jim bi se pre­ki­nu­lo ne­re­gu­lar­no sta­nje u ze­mlji ko­je tra­je od 16. ok­to­bra do da­na­šnjeg da­na, oci­je­nio je u in­ter­vjuu za „Dan” pred­sjed­nik De­mo­sa Mi­o­drag Le­kić. On je re­kao da De­mos osta­je pri sta­vu da opo­zi­ci­o­ne od­no­se tre­ba gra­di­ti na osno­va­ma uza­jam­nog po­što­va­nja svih opo­zi­ci­o­nih su­bje­ka­ta.
– Pro­sto je ne­vje­ro­vat­no, sa­svim si­gur­no neo­d­go­vor­no, da vlast si­mu­li­ra po­li­tič­ko- in­sti­tu­ci­o­nal­nu nor­mal­nost na­kon iz­bo­ra odr­ža­nih na dan ob­ja­vlje­nog `državnog udara` i po­ku­ša­ja te­ro­ri­stič­kih na­pa­da – na­gla­sio je Le­kić.
● Da li će, i even­tu­al­no ka­ko, De­mos na­stu­pi­ti na iz­bo­ri­ma u Her­ceg No­vom? Ka­da će od­lu­ka o to­me bi­ti do­ni­je­ta?
– Mi smo iz De­mo­sa vi­še pu­ta jav­no is­ti­ca­li da oprav­da­na po­li­ti­ka boj­ko­ta ne­le­gi­tim­nog par­la­men­ta pod­ra­zu­mi­je­va do­sled­nost, zna­či boj­kot iz­bo­ra i u Her­ceg No­vom. Da­kle, iz istih raz­lo­ga zbog ko­jih su boj­ko­to­va­ni iz­bo­ri u Nik­ši­ću.
Vi­di­te, upr­kos ovom na­šem sta­vu, mi smo is­po­što­va­li naš od­bor u Her­ceg No­vom da sa­gle­da ras­po­lo­že­nje gra­đa­na i lo­kal­nu si­tu­a­ci­ju u svim seg­men­ti­ma i da za­tim pred­lo­ži rje­še­nje, bez pre­ju­di­ci­ra­nja na­šeg ko­nač­nog sta­va. U me­đu­vre­me­nu ni­je bi­lo ni­ka­kvih do­go­vo­ra o even­tu­al­nim ko­a­li­ci­ja­ma.
U na­red­nim da­ni­ma mi će­mo za­jed­nič­ki do­ni­je­ti ko­nač­nu od­lu­ku.
● Ka­ko ob­ja­šnja­va­te sa­vez sa DF ko­ji je bio do­go­vo­ren u Nik­ši­ću za mar­tov­ske iz­bo­re, ima­ju­ći u vi­du broj­ne uvre­de i kri­ti­ke iz tog su­bjek­ta na Vaš i ra­čun De­mo­sa?
– Iz­re­če­ne, ka­ko ka­že­te, uvre­de i kri­ti­ke, ili dru­ga­či­je re­če­no la­ži i glu­po­sti, vi­še go­vo­re o po­je­din­ci­ma ko­ji su sklo­ni da to iz­go­va­ra­ju. Ho­ću re­ći, pri­mi­tiv­ne i la­žne op­tu­žbe o iz­daj­stvu, ne­ka­kvom pla­nu B, stra­nim am­ba­sa­da­ma i slič­no su po be­smi­sle­no­sti bi­le je­di­no rav­ne pro­pa­gan­di DPS-a ko­ji nas je u svom pla­će­nom ta­blo­id­nom bla­tu ta­ko­đe op­tu­ži­vao da smo ne­ko­ga iz­da­li. Sve je to ta­da i sa­da za­slu­ži­va­lo sa­mo pre­zir. I tu se, bar što se me­ne ti­če, ni­je ni­šta pro­mi­je­ni­lo.
U De­mo­su smo u va­ri­jan­ti iz­la­ska opo­zi­ci­je na iz­bo­re u Nik­ši­ću bi­li za za­jed­nič­ku opo­zi­ci­o­nu li­stu ko­ju bi pred­vo­di­la ne­stra­nač­ka lič­nost. To su po­red De­mo­sa bi­li DF i SNP. U De­mo­su sma­tra­mo da po­li­ti­ka pod­va­la, krup­nih ili sit­nih pod­va­la sve­jed­no, a sa bi­lo ko­je stra­ne do­la­zi­le, ne sa­mo da ni­je u za­jed­nič­kom in­te­re­su već da to obi­la­to ko­ri­sti vlast.
De­mos osta­je pri sta­vu da opo­zi­ci­o­ne od­no­se tre­ba gra­di­ti na osno­va­ma uza­jam­nog po­što­va­nja svih opo­zi­ci­o­nih su­bje­ka­ta.
● Da li boj­kot par­la­men­ta da­je re­zul­ta­te? Ho­će li se De­mos po­ja­vi­ti u par­la­men­tu ka­da se bu­de gla­sa­lo o pro­to­ko­lu za pri­stu­pa­nje NA­TO?
– Boj­kot par­la­men­ta je iz­nu­đen po­tez. On je u in­te­re­su ze­mlje ka­ko bi se po­sti­gao de­mo­krat­ski do­go­vor ko­jim bi se pre­ki­nu­lo ne­re­gu­lar­no sta­nje u ze­mlji ko­je tra­je od 16. ok­to­bra do da­na­šnjeg da­na. Pro­sto je ne­vje­ro­vat­no, sa­svim si­gur­no neo­d­go­vor­no, da vlast si­mu­li­ra po­li­tič­ko- in­sti­tu­ci­o­nal­nu nor­mal­nost na­kon iz­bo­ra odr­ža­nih na dan ob­ja­vlje­nog `državnog udara` i po­ku­ša­ja te­ro­ri­stič­kih na­pa­da.
Sa­svim iz­vje­sno, De­mos se ne­će po­ja­vi­ti u par­la­men­tu ako se ta­mo bu­de gla­sa­lo o pri­stu­pa­nju u NA­TO. Uosta­lom još i ne po­sto­je uslo­vi da se uop­šte od­lu­ču­je o tom pi­ta­nju u Cr­noj Go­ri.
● Ka­ko to mi­sli­te?
– Mi­slim na vi­še ele­me­na­ta, i to ne sa­mo na dvi­je ze­mlje ko­je ni­su ra­ti­fi­ko­va­le pro­to­kol i na ne­do­sta­ju­ći pot­pis ame­rič­kog pred­sjed­ni­ka. Na­i­me, i na maj­skom NA­TO sa­mi­tu, a iza ku­li­sa i pri­je to­ga, bi­će još ri­je­či o ko­nač­nom sta­vu za­pad­nih sa­ve­zni­ka, sve to u kon­tek­stu ve­li­kih pro­mje­na na me­đu­na­rod­nom pla­nu. Po­red in­ten­ziv­nih pre­vi­ra­nja na me­đu­na­rod­noj sce­ni, NA­TO sa­ve­zni­ci osta­ju i u pro­ble­mu da pri­me ze­mlju ko­ja po­red hro­nič­nih pro­ble­ma sa ko­rup­ci­jom i kri­mi­na­lom u struk­tu­ra­ma vla­sti još iz­bje­ga­va do­no­še­nje de­mo­krat­ske od­lu­ke o NA­TO pri­stu­pa­nju. Na­i­me, upr­kos stra­te­škim in­te­re­si­ma, za­pad­nim sa­ve­zni­ci­ma do­đe ne­pri­jat­no, pa i kom­pro­mi­tu­ju­će da za ta­ko va­žne part­ne­re ima­ju ze­mlju u ko­joj vla­da ne­ma pu­ni le­gi­ti­mi­tet a ko­ju po­dr­ža­va kr­nji od­no­sno po­lu­pra­zan par­la­ment.
● Po Va­šem su­du, ka­kve ak­tiv­no­sti opo­zi­ci­ja tre­ba da po­kre­ne da bi se iz­bo­ri­la za de­mo­krat­ski re­fe­ren­dum o član­stvu Cr­ne Go­re u NA­TO?
– Tre­ba da po­kre­ne sve ak­tiv­no­sti za­ko­nom do­zvo­lje­ne za od­bra­nu naj­vi­šeg ob­li­ka de­mo­krat­skog od­lu­či­va­nja ko­je bi do­ni­je­lo ne sa­mo le­gi­tim­nu već sta­bil­nu od­lu­ku, ko­ju za­tim ni­ko ne bi ospo­ra­vao.
● Vaš ko­men­tar po­li­ti­ke stal­nog za­du­ži­va­nja, ko­ju spro­vo­di Vla­da?
– Ima­ju­ći u vi­du vi­si­nu du­ga i in­ten­ziv­nost za­du­ži­va­nja u do­ma­ćim i stra­nim ban­ka­ma i fi­nan­sij­skim in­sti­tu­ci­ja­ma, sa­da je već te­ško go­vo­ri­ti sa­mo u ka­te­go­ri­ja­ma eko­nom­ske ne­ra­ci­o­nal­no­sti za­du­ži­va­nja.
Sa­da je iz­vje­sno po­bije­di­la lo­gi­ka i prak­sa bez­um­nog sr­lja­nja, od­no­sno bje­so­muč­nog za­du­ži­va­nja sa te­škim po­sle­di­ca­ma. Isti­na, Đu­ka­no­vi­će­vo na­sle­đe eko­nom­ske ne­ra­ci­o­nal­no­sti, ra­sip­ni­štva, kli­jen­te­li­zma, vo­lun­ta­ri­za­ma ra­znih vr­sta, sve to prav­no ne­kon­tro­li­sa­no i u psi­ho­lo­gi­ji pri­vat­ne dr­ža­ve je pri­mar­no do­ve­lo do ovog sta­nja fi­nan­sij­skog slo­ma.
Vi­di­mo da pre­mi­jer Mar­ko­vi­ća ne ula­zi u su­šti­nu pro­ble­ma, ne ob­ja­vlju­je re­al­no sta­nje, pri­kri­va­ju­ći ka­ko uzro­ke ta­ko i po­sle­di­ce no­vog za­du­ži­va­nja. Po­sle­di­ca ko­je, na­ža­lost, ne­u­mit­no do­la­ze.
M.VE­ŠO­VIĆ


Jef­ti­na pro­pa­gan­da mi­ni­stra od­bra­ne

● U Po­d­go­ri­ci je mi­ni­star od­bra­ne pro­gla­sio dan NA­TO-a, po­di­žu­ći za­sta­vu Ali­jan­se u pro­sto­ru tog mi­ni­star­stva. Ka­ko to ko­men­ta­ri­še­te?
– Oči­gled­no se ra­di­lo o ne­kom ob­li­ku per­for­man­sa nad­le­žnog mi­ni­stra. Za­pra­vo, ovo je bi­la pro­vo­ka­tiv­na kom­bi­na­ci­ja ne­le­gi­tim­no­sti, neo­zbilj­no­sti i jef­ti­ne pro­pa­gan­de.
Ova pa­tri­ot­ska bud­nost Mi­ni­star­stva od­bra­ne do­bi­ja gro­tesk­ne raz­mje­re ka­da se pod­sje­ti­mo da isto mi­ni­star­stvo, pre­ma jav­nim ri­je­či­ma pret­hod­ne mi­ni­star­ke, ni­je ni­šta zna­lo 16. ok­to­bra o po­ku­ša­ju dr­žav­nog uda­ra i te­ro­ri­stič­kog na­pa­da na ze­mlju.
Gra­đa­ni od Mi­ni­star­stva od­bra­ne oče­ku­ju od­bra­nu ze­mlje ka­da su dr­ža­va i nje­ne in­sti­tu­ci­je ugro­že­ne, a ne da mi­ni­star uni­la­te­ral­no po­di­že za­sta­ve ne­kog sa­ve­za u ko­jem na­ša dr­ža­va ni­je član.