Usva­ja­njem Usta­va Cr­ne Go­re na ju­če­ra­šnji dan 2007. go­di­ne Sr­bi su iz­gu­bi­li sta­tus kon­sti­tu­tiv­nog na­ro­da, srp­ski je­zik od ta­da vi­še ni­je slu­žbe­ni, a Srp­ska pra­vo­slav­na cr­kva sve­de­na je na po­zi­ci­ju vjer­ske za­jed­ni­ce. Na iz­gla­sa­va­nje ta­kvog Usta­va, či­je su pro­mje­ne prak­tič­no one­mo­gu­će­ne pro­pi­si­va­njem oba­ve­ze re­fe­ren­du­ma i tro­pe­tin­ske po­dr­ške gra­đa­na, pre­sud­no su uti­ca­li gla­so­vi Po­kre­ta za pro­mje­ne. Ka­ko ta­da, ta­ko i da­nas, Sr­bi u Cr­noj Go­ri,u do­broj mje­ri i zbog ta­ko usvo­je­nih ustav­nih rje­še­nja, iz­lo­že­ni su dis­kri­mi­na­ci­ji po svim osno­va­ma.
Pri­li­kom do­no­še­nja Usta­va Cr­ne Go­re 2007. go­di­ne, cr­no­gor­ska par­la­men­tar­na opo­zi­ci­ja, uklju­ču­ju­ći i Bo­šnjač­ku stran­ku i dvi­je al­ban­ske ma­njin­ske par­ti­je, de­fi­ni­sa­la je plat­for­mu za pre­go­vo­re sa vla­šću. Ta­da je na­gla­še­no da od usa­gla­še­ne plat­for­me ne­ma od­stu­pa­nja. Ta­da­šnja par­la­men­tar­na opo­zi­ci­ja za­klju­či­la je da DPS mo­ra pri­sta­ti na kom­pro­mi­se jer bez pot­pi­sni­ka plat­for­me ni­je bi­lo mo­gu­će do­ni­je­ti Ustav.
Pot­pi­sni­ci plat­for­me oba­ve­za­li su se ta­da da ne­će gla­sa­ti za usva­ja­nje Usta­va uko­li­ko ne bu­du pri­hva­će­ni za­jed­nič­ki pred­lo­zi opo­zi­ci­je.
– Sve čla­ni­ce par­la­men­tar­ne opo­zi­ci­je se oba­ve­zu­ju da ne­će gla­sa­ti za usva­ja­nje Usta­va Cr­ne Go­re ako na­kon di­ja­lo­ga sa pred­stav­ni­ci­ma par­la­men­tar­ne ve­ći­ne ne bu­du pri­hva­će­ni za­jed­nič­ki pred­lo­zi par­la­men­tar­ne opo­zi­ci­je za pro­mje­nu pred­lo­ga Usta­va. Ako par­la­men­tar­na ve­ći­na pri­hva­ti sve usa­gla­še­ne pred­lo­ge par­la­men­tar­ne opo­zi­ci­je, sva­ka stran­ka će se auto­nom­no od­re­di­ti pre­ma po­dr­šci pred­lo­gu Usta­va u par­la­men­tu –na­ve­de­no je u toj plat­for­mi.
Taj do­ku­ment su usa­gla­si­li i pot­pi­sa­li Srp­ska li­sta, Po­kret za pro­mje­ne, So­ci­ja­li­stič­ka na­rod­na par­ti­ja, Na­rod­na stran­ka, De­mo­krat­ska srp­ska stran­ka, Bo­šnjač­ka stran­ka, Al­ban­ska al­ter­na­ti­va i De­mo­krat­ski sa­vez u Cr­noj Go­ri. Po­kret za pro­mje­ne, su­prot­no pot­pi­sa­nim oba­ve­za­ma iz opo­zi­ci­o­ne plat­for­me, gla­sao je za Ustav za­jed­no sa vla­da­ju­ćim par­ti­ja­ma. Osta­le opo­zi­ci­o­ne par­ti­je – Srp­ska li­sta, So­ci­ja­li­stič­ka na­rod­na par­ti­ja, Na­rod­na stran­ka i De­mo­krat­ska srp­ska stran­ka – osta­le su do­sled­ne prin­ci­pi­ma iz usa­gla­še­ne plat­for­me, ali je Ustav 19. ok­to­bra 2007. go­di­ne iz­gla­san gla­so­vi­ma PzP-a i po­sla­ni­ka vla­sti
Pred­sjed­nik Srp­skog na­ci­o­nal­nog sa­vje­ta Mom­či­lo Vuk­sa­no­vić ka­zao je za „Dan“ da je po­lo­žaj Sr­ba u Cr­noj Go­ri na­kon do­no­še­nja Usta­va pri­je de­set go­di­na ostao ne­ri­je­šen.
– Mi smo se kao pred­stav­ni­ci Sr­ba na­da­li da će se Usta­vom iz 2007.go­di­ne na ade­kva­tan na­čin de­fi­ni­sa­ti sta­tus srp­skog na­ro­da u Cr­noj Go­ri. Na­ža­lost, to se ni­je de­si­lo. Do­šli smo u po­zi­ci­ju da Sr­bi u Cr­noj Go­ri ne­ma­ju ri­je­šen ustav­no­prav­ni sta­tus. Ne­ma­mo ni sta­tus ma­njin­skog ni kon­sti­tu­tiv­nog na­ro­da, ko­ji smo za­go­va­ra­li i tra­ži­li u pro­ce­su do­no­še­nja no­vog usta­va. To je bi­la smi­šlje­na kon­cep­ci­ja ta­da­šnje i sa­da­šnje vla­sti da se Cr­na Go­ra kon­sti­tu­i­še kao gra­đan­ska dr­ža­va.To je zna­či­lo da svi na­ro­di u Cr­noj Go­ri mo­gu da bu­du na­ci­o­nal­no or­ga­ni­zo­va­ni – osim Sr­ba. Ta gra­đan­ska dr­ža­va tre­ba da po­slu­ži da se broj na­ci­o­nal­nih Cr­no­go­ra­ca po­dig­ne iz­nad 50 pro­ce­na­ta na šte­tu srp­skog na­ro­da – ka­zao je Vuk­sa­no­vić.
Ka­ko je do­dao, to, na­ža­lost, ni­je­su shva­ti­le gra­đan­ske par­ti­je u Cr­noj Go­ri.
– Sr­bi, na­ža­lost, još ni­je­su do­volj­no svje­sni da vi­de u ko­jem prav­cu ih vo­di ta­kva po­li­ti­ka ak­tu­el­ne vla­sti. Sma­tra­mo da tre­ba ići na to da se sta­tus Sr­ba u Cr­noj Go­ri ri­je­ši na naj­bo­lji mo­gu­ći na­čin, u skla­du sa po­zna­tim stan­dar­di­ma u Evro­pi i svi­je­tu – is­ta­kao je Vuk­sa­no­vić.
On sma­tra da se po­lo­žaj srp­skog na­ro­da u Cr­noj Go­ri, ko­ji je iz­lo­žen dis­kri­mi­na­ci­ji, od do­no­še­nja Usta­va pri­je de­set go­di­na po­gor­ša­va ve­li­kom br­zi­nom.
– Po­sta­vlja se pi­ta­nje u ka­kvoj će po­zi­ci­ji Sr­bi u Cr­noj Go­ri bi­ti u bu­duć­no­sti. Srp­ski na­ci­o­nal­ni sa­vjet po­ku­ša­va da ar­ti­ku­li­še in­te­re­se i po­tre­be Sr­ba kroz in­sti­tu­ci­je si­ste­ma u Cr­noj Go­ri. Srp­ski na­rod mo­ra­mo or­ga­ni­zo­va­ti ta­ko da vo­di ra­ču­na o sop­stve­nim in­te­re­si­ma, a ne o in­te­re­si­ma ru­še­nja bi­lo ko­je vla­sti –za­klju­čio je Vuk­sa­no­vić.V.R.


Sve­ča­na sjed­ni­ca Skup­šti­ne

Po­vo­dom de­set go­di­na od do­no­še­nja Usta­va Cr­ne Go­re, da­nas će na Ce­ti­nju bi­ti odr­ža­na po­seb­na sjed­ni­ca par­la­men­ta.Ka­ko je sa­op­šte­no iz par­la­men­ta, na sjed­ni­ci će go­vo­ri­ti Mla­den Vuk­če­vić, pred­sjed­nik Sud­skog sa­vje­ta Cr­ne Go­re i pred­sjed­nik Ustav­nog su­da Cr­ne Go­re od 2005. do 2007, Mi­o­drag Vu­ko­vić, po­sla­nik, pred­sjed­nik Ustav­nog od­bo­ra i član Ustav­nog od­bo­ra Usta­vo­tvor­ne skup­šti­ne Cr­ne Go­re 2006. go­di­ne, i Ivan Bra­jo­vić, pred­sjed­nik Skup­šti­ne.
– U Vla­di­nom do­mu će bi­ti sta­vlje­ni na uvid pri­mjer­ci vi­še usta­va Cr­ne Go­re, od pr­vog do­ni­je­tog u ne­za­vi­snoj dr­ža­vi 1905.go­di­ne do ak­tu­el­nog iz 2007.go­di­ne –sa­op­šte­no je iz Bra­jo­vi­će­vog ka­bi­ne­ta.


HRA: Pra­vo­su­đe osta­lo pod par­tij­skom kon­tro­lom

Po­vo­dom de­set go­di­na od usva­ja­nja Usta­va Cr­ne Go­re kao ne­za­vi­sne dr­ža­ve, Ak­ci­ja za ljud­ska pra­va (HRA) sa­op­šti­la je da su naj­vi­šim prav­nim ak­tom, po­sli­je amand­ma­na usvo­je­nih 2013. go­di­ne, una­pri­je­đe­ni uslo­vi za de­po­li­ti­za­ci­ju sud­stva i tu­ži­la­štva, ali ne­do­volj­no, jer je do­zvo­lje­no da čla­no­vi Sud­skog sa­vje­ta i Tu­ži­lač­kog sa­vje­ta, is­tak­nu­ti prav­ni­ci, bu­du i čla­no­vi po­li­tič­kih stra­na­ka i biv­ši funk­ci­o­ne­ri po­li­tič­kih stra­na­ka. U HRA sma­tra­ju da je u in­te­re­su oslo­ba­đa­nja sud­stva i tu­ži­la­štva od po­li­tič­kog uti­ca­ja neo­p­hod­no obez­bi­je­di­ti da u tim ti­je­li­ma ne bu­du oso­be sa ja­kim po­li­tič­kim ve­za­ma.
– Ovaj pro­pust tre­ba po­sma­tra­ti i u svje­tlu ogra­ni­če­nih do­me­ta re­for­me pra­vo­su­đa, ko­ja u Cr­noj Go­ri tra­je od 2000. go­di­ne, i či­nje­ni­ce da za­da­ti cilj – ne­za­vi­sno, pro­fe­si­o­nal­no, od­go­vor­no i efi­ka­sno pra­vo­su­đe, ko­je pri­hva­ta evrop­ske stan­dar­de – još ni­je po­stig­nut. Sa­da bi, pri­je ne­go što Tu­ži­lač­kom sa­vje­tu is­tek­ne man­dat u ja­nu­a­ru, a Sud­skom sa­vje­tu u ju­lu 2018. go­di­ne, iz­mje­nom za­ko­na tre­ba­lo pro­pi­sa­ti do­dat­ni uslov po­li­tič­ke ne­za­vi­sno­sti čla­no­va iz re­da is­tak­nu­tih prav­ni­ka i spri­je­či­ti da čla­no­vi i funk­ci­o­ne­ri po­li­tič­kih stra­na­ka na­sta­vlja­ju ka­ri­je­re u vr­hu pra­vo­su­đa ko­je tre­ba da bu­de ne­za­vi­sno od po­li­tič­kog uti­ca­ja. Tre­ba­lo bi obez­bi­je­di­ti da bar po je­dan član Sud­skog sa­vje­ta, od­no­sno Tu­ži­lač­kog sa­vje­ta, bu­de pred­stav­nik NVO, u ci­lju od­go­vor­ni­jeg i otvo­re­ni­jeg ra­da –na­vo­di se u sa­op­šte­nju
Što se ti­če ustav­nih ga­ran­ci­ja ljud­skih pra­va, HRA je, ka­ko pod­sje­ća­ju, od­mah po usva­ja­nju Usta­va u no­vem­bru 2007. uka­za­la da naj­vi­ši prav­ni akt ni­je obez­bi­je­dio te ga­ran­ci­je na ni­vou pret­hod­no va­že­će Po­ve­lje o ljud­skim i ma­njin­skim pra­vi­ma i gra­đan­skim slo­bo­da­ma Sr­bi­je i Cr­ne Go­re (Ma­la po­ve­lja). Ka­ko po­ja­šnja­va­ju, pri­je sve­ga, iz­o­sta­lo je jem­stvo ste­če­nih pra­va, tj. ga­ran­ci­ja da se do­stig­nu­ti ni­vo ljud­skih i ma­njin­skih pra­va ne­će sma­nji­va­ti.