Na­rod je iz­gu­bio sva­ku vje­ru u in­sti­tu­ci­je i shva­ta da s na­šom dje­com ra­stu ne­ka no­va pra­vi­la pre­sli­ka­na sa mek­sič­kih uli­ca, ko­ja pri­je­te da za­go­spo­da­re i une­su strah u sva­ko dje­tinj­stvo i sva­ki dom, is­ta­kao je pred­sjed­nik Uje­di­nje­ne Cr­ne Go­re (UCG) Go­ran Da­ni­lo­vić u obra­ća­nju še­fu dr­ža­ve Mi­lu Đu­ka­no­vi­ću.
On je re­kao da su gra­đa­ni po­sta­li ne­volj­ni svje­do­ci ra­ta ma­fi­ja iza ko­jih sto­ji sil­ni no­vac, a če­sto i si­la vla­sti.
– Iza­bra­ni ste po­no­vo za pred­sjed­ni­ka Cr­ne Go­re, i to ne svo­jom za­slu­gom, ne­go na­šom ne­slo­gom i zbog na­še  me­đu­sob­ne ne­do­stoj­ne su­je­te. Po­bi­je­di­li ste i na stra­hu jer ni­je se sko­ri­je do­go­di­lo to­kom pred­sjed­nič­ke kam­pa­nje i po­tom ove ko­ja još tra­je da se u glav­nom gra­du i na pro­sto­ru ci­je­le dr­ža­ve ne­mi­lo­srd­no ubi­ja, bez za­zo­ra, bez stra­ha kod ubi­ca da će ika­da  bi­ti ot­kri­ve­ni – na­gla­sio je Da­ni­lo­vić.
Ka­ko je do­dao, gra­đa­ni se na­vi­ka­va­ju na smr­to­no­sne puc­nja­ve usred bi­je­log da­na i ži­ve s nji­ma.
– Dje­ca i že­ne, slu­čaj­ni pro­la­zni­ci, po­sta­li su ne­mu­šti i ne­volj­ni svje­do­ci ra­ta ma­fi­ja iza ko­jih sto­ji sil­ni no­vac, a če­sto i si­la vla­sti. Jed­no je ov­dje sa­mo iz­vje­sno – Vi i Vla­da ima­te ogrom­nu od­go­vor­nost. Ova kr­va­va baj­ka  dio je tri­de­se­to­go­di­šnje po­li­tič­ke epo­pe­je. Ne znam tač­no ko je autor po­me­nu­tog i naj­u­ža­sni­jeg šti­va ko­je či­ta­mo sva­ko­dnev­no, ali svi vi­di­mo ko su ključ­ni li­ko­vi  i gdje će ovo za­vr­ši­ti jed­nog da­na. Ovaj na­rod je iz­gu­bio sva­ku vje­ru u in­sti­tu­ci­je i shva­ta da s na­šom dje­com ra­stu ne­ka no­va pra­vi­la pre­sli­ka­na sa mek­sič­kih uli­ca, ko­ja pri­je­te da za­go­spo­da­re i une­su strah u sva­ko dje­tinj­stvo i sva­ki dom – is­ta­kao je Da­ni­lo­vić.
On je cr­no­gor­skog pred­sjed­ni­ka pi­tao gdje smo si­gur­ni i bez­bjed­ni.
– Na ko­jem mje­stu i kut­ku svo­jih gra­do­va, ako su dvo­ri­šta po­sta­la po­pri­šta, ako su vi­deo-igri­ce sa na­sil­nim sa­dr­ža­jem iz­le­tje­le u re­al­nost i za­go­spo­da­ri­le tr­go­vi­ma, uli­ca­ma, ga­ra­ža­ma – pod­ze­mljem i nad­ze­mljem? Na fo­to­gra­fi­ji ko­ju ću Vam po­sla­ti elek­tron­skom po­štom na zva­nič­ni mejl, a ko­ja je sa­stav­ni dio ovog obra­ća­nja Va­ma, za­bi­lje­že­na je su­ro­va re­al­nost na­še sva­ko­dne­vi­ce. Ona je mor­bid­na, ali vi­še ni­je stra­šna. Do­volj­no mor­bid­na da je me­di­ji ne mo­gu ob­ja­vi­ti, ali je mo­gu pre­pri­ča­ti.
Ne­spo­sob­ni i „na­mjer­no ne­spo­sob­ni” dr­žav­ni or­ga­ni, či­ji čel­ni­ci de­ce­ni­ja­ma u Va­ma vi­de Go­spo­da­ra, a ne pred­sjed­ni­ka Vla­de ili dr­ža­ve, „ne­spo­sob­no” i iz ko­ri­sti ću­te, vje­ru­ju­ći da je par­tij­ska pri­pad­nost naj­si­gur­ni­ji na­čin da se pre­ži­vi. Sra­sli su, i to jav­no,  kri­mi­nal i in­sti­tu­ci­je. Mno­go pu­ta ste po­no­vi­li hva­lu na ra­čun uspje­šno­sti dr­žav­ne po­li­ti­ke Cr­ne Go­re, mno­go pu­ta smo ču­li da smo naj­ra­zvi­je­ni­ja ze­mlja za­pad­nog Bal­ka­na, ali je po­sta­lo ne­pod­no­šlji­vo ću­ta­nje, i Va­še i vla­de ko­ju vo­di Du­ško Mar­ko­vić, o tra­gič­noj i su­ro­voj re­al­no­sti ka­kve ni na jed­noj stra­ni Bal­ka­na ne­ma. Ne ra­di­ti ni­šta, iz­u­zev ver­bal­no pri­je­ti­ti, zna­či po­ma­ga­ti u upro­pa­šta­va­nju dr­ža­ve – uka­zao je Da­ni­lo­vić.
Ka­ko sma­tra, fo­to­gra­fi­ja ko­ju ša­lje je na­ša zbi­lja, a Đu­ka­no­vić jav­no­sti du­gu­je od­go­vo­re.
– Ko ubi­ja, ko­ja si­la je po­sta­la to­li­ko obi­je­sna i ne­u­stra­ši­va, ko nas dr­ži u ša­ci i u bu­ni­lu, ko nam je dje­cu pre­tvo­rio u oče­vi­ce kr­va­vih i stra­šnih sce­na ko­je će no­si­ti u sje­ća­nju do kra­ja ži­vo­ta? Obe­ća­li ste da će­te is­ko­ri­je­ni­ti or­ga­ni­zo­va­ni kri­mi­nal i da će ovo sta­ti!? De­se­ti put u po­sled­njoj go­di­ni ja Vam ka­žem da ne­će – ovo ne­će sta­ti jer Va­še in­sti­tu­ci­je to ne že­le.  To će zna­či­ti, pla­šim se,  da obič­nim lju­di­ma pre­o­sta­je da se sa­mo­or­ga­ni­zu­ju i za­šti­te se­be u svo­jim do­mo­vi­ma i is­pred njih. Da se bra­ni­mo i od dr­ža­ve i od kri­mi­na­la­ca – za­klju­čio je Da­ni­lo­vić.
M.V.

Fo­to­gra­fi­ja

Na fo­to­gra­fi­ji ko­ju „Dan” ne mo­že ob­ja­vi­ti iz pro­fe­si­o­nal­nih raz­lo­ga i zbog po­što­va­nja Ko­dek­sa vi­di se  muč­ni tre­nu­tak na­kon  ubi­stva M.K., od­no­sno vri­je­me pri­je ne­go što je po­li­ci­ja sti­gla na li­ce mje­sta. Ne­ko­li­ko sta­na­ra zgra­de is­pred ko­je je M.K. ubi­jen je na svo­jim te­ra­sa­ma, ubi­je­ni je na trav­nja­ku,  a dje­čak  pro­la­zi ne­po­sred­no po­red usmr­će­nog. Sta­ri­ja go­spo­đa na ula­zu zgra­de te­le­fo­ni­ra, vje­ro­vat­no tra­že­ći po­moć nad­le­žnih.