U apri­lu je za­da­tak pče­la­ra da pom­no pra­ti raz­voj pče­li­njih dru­šta­va, bla­go­vre­me­no pro­ši­ri pče­li­nje le­glo, pod­stak­ne raz­voj le­gla, sla­bi­ja dru­štva pri­po­ji ja­čim i kon­tro­li­še zdrav­stve­no sta­nje. Pče­le u apri­lu sve in­ten­ziv­ni­je op­šte s oko­li­nom i u ko­šni­cu uno­se nek­tar, cvi­jet­ni prah i vo­du. U ko­šni­ci se iz da­na u dan po­ja­ča­va­ju ak­tiv­no­sti - br­zo se pro­ši­ru­je le­glo, pri­pre­ma hra­na, pre­ra­đu­je i kon­zer­vi­še po­len. Kra­jem mje­se­ca u za­vi­sno­sti gdje se na­la­ze ko­šni­ce, po­sta­vlja se ram gra­đev­njak kao bi­o­lo­ški me­tod bor­be pro­tiv va­roe. Ka­da le­glo bu­de pot­pu­no po­klo­plje­no ram se va­di iz ko­šni­ce i pre­ta­pa a po­stu­pak se opet mo­že po­no­vi­ti dva do tri pu­ta, ka­že mr Ne­boj­ša Ve­lič­ko­vić, iz Sa­vje­to­dav­ne slu­žbe u bilj­noj pro­iz­vod­nji.
Na obim­nu april­sku pa­šu či­ne to­po­la, brest, tr­nji­na, kru­ška, ja­bu­ka, raz­ne tra­ve, ma­sla­čak, ulja­na re­pi­ca, ri­bi­zla, dža­na­ri­ka, bo­rov­ni­ca, di­vlje voć­ne vr­ste. Ve­li­ku pa­žnju je neo­p­hod­no po­klo­ni­ti zdrav­stve­nom pre­gle­du pče­li­njih dru­šta­va. Po­treb­no je re­dov­no uzi­ma­ti uzor­ke i is­pi­ti­va­ti, a uko­li­ko se utvr­di bo­lest pra­vo­vre­me­no oba­vi­ti li­je­če­nje.
-U ju­žnim i cen­tral­nim pred­je­li­ma Cr­ne Go­re kra­jem mje­se­ca, sa ja­ča­njem pče­li­nja dru­štva mo­gu do­bi­ti na­gon za ro­je­nje što sva­ka­ko tre­ba spri­je­či­ti. Ako su po­volj­ne vre­men­ske pri­li­ke pri­hra­nji­va­nje dru­šta­va se vr­ši teč­nim si­ru­pom. Pče­le se re­dov­no pri­hra­nju­ju, a po­seb­no za vri­je­me hlad­nih, ki­šnih i vje­tro­vi­tih da­na ka­da su le­to­vi one­mo­gu­će­ni. Va­žno je da se pri­hra­nji­va­njem ne iza­zo­ve gra­bež – ob­ja­šnja­va Ve­lič­ko­vić.
To­kom apri­la, ka­že on, od­vi­ja se bur­ni raz­voj pče­li­njeg dru­štva pa pče­la­ri tre­ba da se an­ga­žu­ju na obez­bje­đe­nju uslo­va neo­p­hod­nih za od­ga­ja­nje što je mo­gu­će ve­ćeg bro­ja ra­di­li­ca. Re­zer­vni sa­to­vi se do­da­ju iz­me­đu okvi­ra s le­glom i ra­ma s cvi­jet­nim pra­hom. U na­red­nom pe­ri­o­du pče­li­nje le­glo u ko­šni­ca­ma s vi­še­kor­pu­snim plo­di­štem pro­ši­ru­je se u po­čet­ku pre­u­re­đe­njem a ka­sni­je do­da­va­njem no­vih na­sta­va­ka. Pod pre­u­re­đe­njem se pod­ra­zu­mi­je­va pro­mje­na me­sta na­sta­va­ka gdje se gor­nji na­sta­vak po­sta­vi do­lje a do­nji na­sta­vak go­re. Bla­go­vre­me­no se pro­ši­ru­ju plo­di­šni a po po­tre­bi i me­di­šni pro­stor. Ra­mo­vi za pro­ši­ri­va­nje le­gla do­da­ju se uvi­jek iz­me­đu po­sled­njeg ra­ma sa le­glom i ra­ma sa me­dom i cvi­jet­nim pra­hom. Kod LR, fa­ra­ro­vih i dru­gih na­sta­vlja­ča plo­di­šni pro­stor se pro­ši­ru­je do­da­va­njem kom­plet­nih na­sta­va­ka.
- Pri­li­kom pro­ši­ri­va­nja tre­ba bi­ti opre­zan i pra­vo­vre­me­no oba­vi­ti ovu ak­tiv­nost. Uko­li­ko se po­ra­ni sa pro­ši­ri­van­bjem pro­sto­ra u ko­šni­ci us­po­ri­će se raz­voj dru­štva a uko­li­ko se za­ka­sni mo­že do­ći do po­ja­ve ro­jev­nog na­go­na. U apri­lu se mo­gu po­sta­vlja­ti hva­ta­či cvi­jet­nog pra­ha, or­ga­ni­zu­je se sje­tva i sad­nja me­do­no­snog bi­lja. Pri­vo­de se kra­ju ak­tiv­no­sti na pri­pre­ma­nju pro­iz­vod­nje ro­je­va, ma­ti­ca, mle­ča, pro­po­li­sa i dru­gih pče­li­njih pro­iz­vo­da – is­ti­če on.
Ja­ka dru­štva tre­ba pod­sti­ca­ti na in­ten­zi­van raz­voj, s tim da se pa­zi ka­ko ne bi do­bi­li na­gon za ro­je­nje. Ve­lič­ko­vić is­ti­če da se sla­ba dru­štva pri­pa­ja­ju dru­štvi­ma sred­nje ja­či­ne i ti­me ova dru­ga za kra­će vri­je­me se pre­vo­de u ka­te­go­ri­ju ja­kih.
Uto­plja­va­ju­ći ma­te­ri­jal se ukla­nja u vri­je­me ka­da dru­štvo po­ja­ča sna­gu i ka­da da­ni bu­du ljep­ši i to­pli­ji. Ta­da se sma­nju­je broj ra­di­li­ca ko­je ra­de na pro­vje­tra­va­nju gni­je­zda i oslo­ba­đa­nju vi­ška vo­de iz ko­šni­ce – za­klju­čio je Ve­lič­ko­vić. M.N.


Spa­ja­nje dru­šta­va

- Spa­ja­nje dru­šta­va oba­vlja se u pred­ve­čer­njim ča­so­vi­ma ka­da pre­sta­ne iz­le­ta­nje pče­la, ka­ko bi im se mi­ri­si to­kom no­ći iz­jed­na­či­li. Ta­kva dru­štva se pri­hra­nju­ju si­ru­pom to­kom vi­še da­na. Uvi­jek se spa­ja sla­bo sa sred­nje ja­kim dru­štvom pri če­mu se ukla­nja ma­ti­ca iz sla­bog dru­štva. Dru­štva ko­ja se spa­ja­ju mo­gu se is­pr­ska­ti ko­lonj­skom vo­dom, bo­silj­kom, so­kom cr­nog lu­ka... - sa­vje­tu­je on.
Sve ove ma­te­ri­je mo­gu se mi­je­ša­ti sa še­ćer­nim si­ru­pom. Taj po­stu­pak mo­že se iz­vo­di­ti i pre­ko jed­no­sloj­ne no­vin­ske har­ti­je, gdje će je pče­le za 24 sa­ta pro­gri­sti i spo­ji­ti bez ika­kve bor­be, sa­vje­tu­je Ve­lič­ko­vić.