Pre­div­na at­mos­fe­ra is­pred re­sto­ra­na Mo­ra­ča... Ta­te, ma­me, ba­ke, de­ke, kom­ši­je i svi po­zna­ni­ci do­šli su da is­pra­te ma­le ma­tu­ran­te Osnov­ne ško­le „Mar­ko Mi­lja­nov“ ko­ji su kre­nu­li na svo­je po­sled­nje, ali naj­ljep­še ve­če, kao osnov­ci. Dje­voj­ke ob­u­če­ne u naj­ljep­še sve­ča­ne ha­lji­ne, sa­vr­še­no na­šmin­ka­ne iz­gle­da­le su kao da su iza­šle iz ne­ke he­pi end baj­ke iza­zva­le di­vlje­nje, a u sto­pu su ih pra­ti­li i nji­ho­vi do ju­če­ra­šnji dru­ga­ri iz raz­re­da ko­ji su sre­di­li fri­zu­re i pr­vi put obu­kli odi­je­la. Na­kon fo­to­gra­fi­sa­nja, uz ma­lo po­zi­tiv­ne tre­me, za­ko­ra­či­li su u sa­lu u ko­joj su do ju­tar­njih ča­so­va sla­vi­li za­vr­še­tak naj­ljep­šeg i naj­be­zbri­žni­jeg di­je­la ži­vo­ta. Od pr­vih tak­to­va ak­tu­el­nih hi­to­va ko­je su iz­vo­di­li Anes De­lić i Je­le­na Mu­dro­nja at­mos­fe­ra je bi­la vi­še ne­go ve­se­la – igra­li su i pje­va­li do iz­ne­mo­glo­sti baš svi, od uče­ni­ka, pre­ko na­stav­ni­ka, do di­rek­to­ra ško­le.
Di­rek­tor ško­le Zla­ti­ja Ju­kić ni­je kri­la za­do­volj­stvo što is­pra­ća još jed­nu uspje­šnu ge­ne­ra­ci­ju uče­ni­ka ko­ji su iz­ra­sli u do­bre i kva­li­tet­ne lju­de.
- Ve­če­ras pra­ti­mo još jed­nu ge­ne­ra­ci­ju uče­ni­ka, ko­ji su de­ve­to­go­di­šnje ško­lo­va­nje uspje­šno za­vr­ši­li.... Ne mo­že­mo bi­ti za­do­volj­ni­ji ne­go kad ih vi­di­mo ova­ko raz­dra­ga­ne, ve­se­le, sreć­ne. Že­li­mo im sve naj­lja­še u bu­du­ćem ži­vo­tu i ško­lo­va­nju, i da upi­šu ono što vo­le – re­kla je Ju­kić.
U cr­ve­noj prin­ces ha­lji­ni­ci, cr­ve­nim ru­žom i osmi­je­hom ko­ji pli­je­ni uče­ni­ca Mi­re­la Be­ro ka­za­la je da će da­ne u osnov­noj ško­li pam­ti­ti po do­brom dru­štvu i za­ni­mlji­vim na­stav­ni­ci­ma.
- Ne znam da li da se ve­se­lim ili da pla­čem zbog za­vr­šet­ka osnov­ne ško­le. Opra­štam se od na­stav­ni­ka. Pri­zna­jem, po­ne­kad su me ner­vi­ra­li mi­sle­ći da me mu­če bes­po­treb­no, ali sa­da shva­tam da su sa­mo že­lje­li da na­u­či­mo što vi­še i bu­de­mo sprem­ni za ono što nas če­ka. Ali, pri­je sve­ga opra­štam se od svo­je ge­ne­ra­ci­je. Sve su to me­ni dra­gi lju­di, ko­jih ću se ra­do sje­ća­ti to­kom ži­vo­ta, re­kla je Be­ro
Šar­mant­na Na­ta­ša Pre­le­vić ka­za­la je da će na­sta­vi­ti dru­že­nje sa dru­ga­ri­ma iz ško­le.
- Sa­da je­sam po­ma­lo tu­žna što se ra­sta­jem od dru­ga­ra, ali sam si­gur­na da će­mo i da­lje osta­ti slo­žni, po­seb­no moj raz­red. Pri­sje­ćam se vre­me­na ka­da sam pri­je de­vet go­di­na bi­la ma­la, upla­še­na dje­voj­či­ca ko­ja sje­di u pr­voj klu­pi i upo­zna­je svo­je no­ve dru­go­ve i dru­gi dom. Sa­da ka­da je kraj sa­svim bli­zu osta­ju mi sa­mo li­je­pe uspo­me­ne – ka­že Pre­le­vićVI.R.