Puc­ke­ta­nje u vi­lič­nom zglo­bu je znak funk­ci­o­nal­nih po­re­me­ća­ja ili iz­mi­je­nje­nih ana­tom­skih struk­tu­ra u zglo­bu, ka­že mr sci. dr Ta­nja Bo­lje­vić, spe­ci­ja­li­sta mak­si­lo­fa­ci­jal­ne hi­rur­gi­je na Kli­ni­ci za ORL i MFH Kli­nič­kog cen­tra.
– Kod iz­mi­je­nje­nih zglob­nih po­vr­ši­na, u sklo­pu pri­mar­nog obo­lje­nja vi­lič­nog zglo­ba, ka­da po­sto­je ko­šta­ne pro­mje­ne po­ja­vi se puc­ke­ta­nje u pred­je­lu vi­lič­nih zglo­bo­va to­kom ci­je­log pe­ri­o­da otva­ra­nja usta. Puc­ke­ta­nje u zglo­bu po­sto­ji i kod su­bluk­sa­ci­je (ne­pot­pu­no iš­ča­še­nje) vi­lič­nih zglo­bo­va. Ra­di se o pre­tje­ra­nim po­kre­ti­ma u vi­lič­nom zglo­bu, u si­tu­a­ci­ji kad do­nja vi­li­ca na­pra­vi pre­tje­ra­ni po­kret, u pred­je­lu vi­lič­nog zglo­ba ču­je puc­ke­ta­nje. Ovo se ma­ni­fe­stu­je pri kra­ju otva­ra­nja usta i mo­že bi­ti čuj­no za pa­ci­jen­te i oko­li­nu – ka­že dok­tor­ka Bo­lje­vić.
Do­njo­vi­lič­ni zglob (ar­ti­cu­la­tio tem­po­ro­man­di­bu­la­ris) je par­ni, je­di­ni po­kret­ni zglob gla­ve i je­dan od naj­kom­pli­kov­ni­jih u ljud­skom or­ga­ni­zmu. Na nje­go­vu funk­ci­ju zna­čaj­no uti­ču mi­ši­ći ko­ji uče­stvu­ju u otva­ra­nju i za­tva­ra­nju usta, kao i od­nos gri­znih po­vr­ši­na zu­ba gor­nje i do­nje vi­li­ce. Te­ško­će u ra­zu­mi­je­va­nju me­ha­ni­zma vi­lič­nog zglo­ba po­ti­ču uglav­nom od či­nje­ni­ce što po­kre­ti do­nje vi­li­ce ni­je­su is­klju­či­vo uslo­vlje­ni ob­li­kom zglob­nih po­vr­ši­na, već mi­šić­na ak­tiv­nost igra do­mi­nant­nu ulo­gu, ob­ja­sni­la je u raz­go­vo­ru za „Dan” dok­tor­ka Ta­nja Bo­lje­vić, ko­ja je iz­me­đu osta­log i struč­ni sa­rad­nik iz obla­sti Mak­si­lo­fa­ci­jal­ne hi­rur­gi­je na Me­di­cin­skom i Sto­ma­to­lo­škom fa­kul­te­tu Uni­ver­zi­te­ta Cr­ne Go­re
Je­su li če­sta iš­ča­še­nja vi­lič­nog zglo­ba i na­sta­ju li kao is­klju­či­vo tra­u­mat­ske po­sle­di­ce, od­no­sno od udar­ca, pa­da, po­vre­de... Ka­ko se di­je­le i ko­ja su naj­če­šća? Za­što na­sta­ju po­no­vlje­na iš­ča­še­nja? Mo­že li zglob da se „na­vik­ne” na ova­kvo sta­nje i da li po­sto­ji ri­zik od za­pu­šte­nog sta­nja?
– Čak kod 70 od­sto lju­di je ne­kad do­šlo pre­sko­ka vi­lič­nog zglo­ba, dok se ka­rak­te­ri­sti­čan zvuč­ni efe­kat ja­vlja kod 20 do 25 od­sto njih. Zbog iš­ča­še­nja vi­li­ce že­ne če­šće po­tra­že po­moć lje­ka­ra ne­go mu­škar­ci.
Iš­ča­še­nja (lat.lu­xa­tio) vi­lič­nog zglo­ba ni­je­su to­li­ko če­sta kod mla­đih, dok kod sta­ri­jih oso­ba ni­je­su ta­ko ri­jet­ka. Po­red tra­u­mat­skog iš­ča­še­nja vi­lič­nog zglo­ba (usled pa­da, udar­ca ili dru­ge po­vre­de), po­sto­ji i ha­bi­tu­al­na luk­sa­ci­ja (ne­po­zna­tog uzro­ka na­stan­ka). Če­šće su ha­bi­tu­al­ne luk­sa­ci­je.
Luk­sa­ci­je, u za­vi­sno­sti od po­lo­ža­ja zglob­ne po­vr­ši­ne do­nje vi­li­ce, mo­gu bi­ti: pred­nje, zad­nje, gor­nje i boč­ne. Naj­če­šće su pred­nje luk­sa­ci­je. Osta­le su iz­u­zet­no ri­jet­ke, jer pod dej­stvom si­le pri­je do­la­zi do pre­lo­ma u pred­je­lu vra­ta do­nje vi­li­ce, ne­go što će do­ći do ne­ke od ovih luk­sa­ci­ja. Ovo je isto­vre­me­no za­štit­ni me­ha­ni­zam od ošte­će­nja ba­ze lo­ba­nje.
Naj­ve­ći broj auto­ra sma­tra da ha­bi­tu­el­na luk­sa­ci­ja na­sta­je usled ola­ba­vlje­nja ve­ziv­nog tki­va zglo­ba, pri če­mu se zglob­na gla­vi­ca i disk pod dej­stvom mi­ši­ća po­vu­ku pre­ma na­pri­jed. Otu­da ob­ja­šnje­nje za­što se i po­na­vlja­ju. Li­je­če­nje ha­bi­tu­el­ne luk­sa­ci­je tre­ba po­če­ti funk­ci­o­nal­nom te­ra­pi­jom. Do­la­zi u ob­zir i pri­mje­na skle­ro­zant­nih sred­sta­va, tj. nji­ho­vo ubri­zga­va­nje u pred­nji dio kap­su­le, usled če­ga do­la­zi do ogra­ni­ča­va­nja po­kre­ta do­nje vi­li­ce. Ovo se pri­mje­nju­je kod sta­ri­jih oso­ba. In­di­ka­ci­je za ope­ra­tiv­no li­je­če­nje po­sto­je sa­mo ako kon­zer­va­tiv­nim na­či­nom ne do­đe­mo do uspje­ha.
Sa­mo­re­po­zi­ci­ju (na­mje­šta­nje iš­ča­še­nja) mo­že da uči­ni ma­la gru­pa pa­ci­je­na­ta, kod ko­jih se ra­di o ha­bi­tu­el­noj luk­sa­ci­ji. U svim dru­gim slu­ča­je­vi­ma je neo­p­hod­na lje­kar­ska po­moć. Kod luk­sa­ci­ja ko­ja se pr­vi put de­ša­va usled ja­kog spa­zma mi­ši­ća, sa­mo­re­po­zi­ci­ja se ne mo­že iz­ve­sti.
Re­po­zi­ci­ju tre­ba ura­di­ti što je mo­gu­će pri­je, jer ka­sni­je do­la­zi do ja­kog gr­ča mi­ši­ća, pa je ne­kad po­treb­na i krat­ko­traj­na in­tra­ven­ska ane­ste­zi­ja.
Kod tra­u­mat­ske luk­sa­ci­je po­treb­no je uči­ni­ti re­po­zi­ci­ju po­lo­mlje­nih frag­me­na­ta uglav­nom ope­ra­tiv­nim pu­tem.
Ko­li­ko su če­sti tu­mo­ri vi­lič­nog zglo­ba? Ko­ji su pri­mar­ni ma­lig­ni, a ko­ji pri­mar­ni be­nig­ni tu­mo­ri? Ka­ko te­če nji­ho­vo li­je­če­nje?
– Tu­mo­ri u pred­je­lu vi­lič­nog zglo­ba su vr­lo ri­jet­ki. Po­red po­dje­le na be­nig­ne i ma­lig­ne tu­mo­re, po­sto­ji po­dje­la na tu­mo­re ko­ji na­sta­ju u zglo­bu i na one ko­ji na­sta­ju u oko­li­ni zglo­ba i se­kun­dar­no ga za­hva­ta­ju. Ta­ko­đe je mo­gu­ća i po­ja­va me­ta­sta­za u pred­je­lu zglo­ba.
Pri­mar­ni be­nig­ni tu­mo­ri zglob­ne po­vr­ši­ne do­nje vi­li­ce (lat. ca­put man­di­bu­lae) mo­gu bi­ti oste­o­mi, osi­fi­ci­ra­ju­ći hon­dro­mi, fi­bro­o­ste­o­mi, osi­fi­ci­ra­ju­ći mik­so­mi i dr.
Vr­lo su ri­jet­ki pri­mar­ni ma­lig­ni tu­mo­ri zglo­ba (oste­o­sar­co­ma, chon­dro­sar­co­ma, fi­bro­sar­co­ma). Ne­što su če­šće, ali ta­ko­đe ve­o­ma ri­jet­ke po­ja­ve me­ta­sta­za u tom pred­je­lu.
Be­nig­ni tu­mo­ri se ope­ra­tiv­no li­je­če i po­sti­že se iz­lje­če­nje 100 po­sto, ali estet­ski re­zul­ta­ti ni­je­su uvi­jek za­do­vo­lja­va­ju­ći.
Kod ma­lig­nih tu­mo­ra za­vi­sno od prav­ca pru­ža­nja po­seb­no ako je pre­ma ba­zi lo­ba­nje, iz­vo­di se ope­ra­tiv­no li­je­če­nje, ali ni­je­smo uvi­jek u mo­guć­no­sti da po­stig­ne­mo ra­di­kal­nost. Od­lu­ka da li u ope­ra­tiv­nom za­hva­tu bi­ti kon­zer­va­ti­van ili ra­di­ka­lan, do­no­si se tek na osno­vu hi­sto­pa­to­lo­škog na­la­za.
Je li na­kon pre­lo­ma TM zglo­ba mo­gu­ća nje­go­va pu­na funk­ci­ja?
– Na­kon pre­lo­ma tem­po­ro­man­di­bu­lar­nih zglo­bo­va mo­gu­ća je po­nov­na funk­ci­ja, uko­li­ko se po­lo­mlje­ni frag­men­ti re­po­nij­ra­ju u ko­rekt­nu ana­tom­sku po­zi­ci­ju. Ne­ka­da i po­red ovo­ga ne do­bi­ja­mo do­bre oklu­zal­ne od­no­se. Ope­ra­tiv­ni za­hvat ni­je jed­no­sta­van, pri­je sve­ga zbog ote­ža­nog pri­stu­pa ovom zglo­bu usled bli­zi­ne fa­ci­jal­nog živ­ca.
Za­što do­la­zi do uko­če­no­sti, od­no­sno ogra­ni­če­ne po­kre­tlji­vo­sti ili pot­pu­ne ne­mo­guć­no­sti po­kre­ta vi­lič­nog zglo­ba, ko­ji su uzro­ci tog obo­lje­nja? Ka­ko se li­je­či? Je­su li to kom­pli­ko­va­ni ope­ra­tiv­ni za­hva­ti?
– Naj­če­šći uzro­ci ogra­ni­če­ne po­kre­tlji­vo­sti vi­lič­nih zglo­bo­va u prak­si su sva­ka­ko pre­lo­mi ovih zglob­nih po­vr­ši­na ili in­fek­ci­je. Li­je­če­njem uzro­ka ko­ji je do­veo do ovog sta­nja, rje­ša­va­mo po­ste­pe­no i ogra­ni­če­no otva­ra­nje usta.
Ogra­ni­če­na po­kre­tlji­vost ili pot­pu­na ne­mo­guć­nost po­kre­ta u do­njo­vi­lič­nom zglo­bu mo­že bi­ti uslo­vlje­na pro­mje­na­ma u sa­mom zglo­bu, ka­da go­vo­ri­mo o pra­voj an­ki­lo­zi (ankylo­sis ve­ra). Ka­da su po­kre­ti u zglo­bu ogra­ni­če­ni usled pa­to­lo­ških pro­mje­na van zglo­ba, zna­či uslo­vlje­ni eks­tra­ar­ti­ku­lar­no, go­vo­ri se o la­žnoj an­ki­lo­zi (pse­u­do­an­ki­lo­zi) ili ankylo­sis spu­ria. Kod pot­pu­ne ne­mo­guć­no­sti otva­ra­nja usta (an­ki­lo­za) naj­če­šće je po­tre­ban ope­ra­tiv­ni za­hvat u pred­je­lu zglo­ba (iz­u­zev pre­lo­ma). Vr­sta ope­ra­tiv­nog za­hva­ta i vri­je­me ka­da će mu se pri­stu­pi­ti za­vi­si od to­ga da li se ra­di o fi­bro­znoj ili ko­šta­noj an­ki­lo­zi. Kod fi­bro­zne an­ki­lo­ze ra­di se kon­di­lek­to­mi­ja (ukla­nja­nje zglob­ne po­vr­ši­ne do­nje vi­li­ce), a kod ko­šta­ne an­ki­lo­ze od­stra­nju­ju se ko­šta­no tki­vo iz­me­đu do­nje vi­li­ce i ba­ze lo­ba­nje i po­no­vo us­po­sta­vlja­nje re­du­ko­va­ne funk­ci­je zglo­ba.
Ope­ra­tiv­ni za­hva­ti su ve­o­ma za­htjev­ni i kom­pli­ko­va­ni.
Lji­lja­na MI­NIĆ

Oslo­bo­di­te se lo­še na­vi­ke škr­gu­ta­nja zu­bi­ma

Či­ta­o­ci­ma „Da­na” dok­tor­ka Bo­lje­vić da­la je i ne­ko­li­ko osnov­nih pre­ven­tiv­nih sa­vje­ta ka­ko sa­ču­va­ti funk­ci­ju vi­lič­nog zglo­ba.
– Da bi se sa­ču­va­la funk­ci­ja zglo­bo­va po­treb­no je, pri­je sve­ga ići na re­dov­ne kon­tro­le kod sto­ma­to­lo­ga, ka­ko bi zu­bi bi­li zdra­vi i u pra­vil­nom od­no­su. U slu­ča­je­vi­ma gu­bit­ka zu­ba, po­treb­no je us­po­sta­vi­ti ade­kva­tan od­nos vi­li­ca od­re­đe­nim pro­tet­skim na­dok­na­da­ma kod sto­ma­to­lo­ga. Sva­ka­ko, po­treb­no je da se oslo­bo­di­mo lo­ših na­vi­ka kao što su uvla­če­nja usa­na, škr­gu­ta­nje zu­bi­ma i slič­no – ka­že dok­tor­ka Ta­nja Bo­lje­vić.

Naj­ve­ći iza­zov ope­ra­ci­ja od po­vre­de va­tre­nim oruž­jem

Dok­tor­ka Bo­lje­vić se sre­la sa broj­nim iza­zo­vi­ma ka­da su u pi­ta­nju obo­lje­nja vi­lič­nog zglo­ba na­kon po­vre­de va­tre­nim oruž­jem, po­vre­de od udar­ca, ude­sa...
– U do­sa­da­šnjoj prak­si, naj­ve­ći iza­zov za me­ne je bio ope­ra­tiv­ni za­hvat ko­ji sam oba­vi­la kod jed­nog mla­di­ća po­vri­je­đe­nog pu­škom u pred­je­lu vi­lič­nog zglo­ba. Ope­ra­tiv­ni za­hvat je do­bro pro­šao, a estet­ski i funk­ci­o­nal­ni re­zul­tat je ve­o­ma do­bar – ka­že dok­tor­ka Bo­lje­vić.

Raz­li­či­ti raz­lo­zi ogra­ni­če­nog otva­ra­nja usta

Do ogra­ni­če­nog otva­ra­nja usta do­vo­de raz­li­či­ta sta­nja, obo­lje­nja i pro­mje­ne.
– Do na­stan­ka ogra­ni­če­nog otva­ra­nja usta (ma­nje od 30 mm ili po ne­ki­m auto­ri­ma ma­nje od 26 mm) mo­že do­ći usled za­pa­ljen­skih pro­mje­na u vi­lič­nom zglo­bu, pre­lo­ma, tu­mo­ra, ožilj­nih pro­mje­na, te­ta­nu­snih in­fek­ci­ja ili uop­šte in­fek­ci­ja ko­je za­hva­ta­ju mi­ši­će ko­ji uče­stvu­ju u otva­ra­nju usta, a i kao po­slje­di­ca ne­u­rop­si­ho­ge­nih sta­nja – ka­že Ta­nja Bo­lje­vić.