Pro­mje­na pro­ce­du­re za iz­bor rek­to­ra po no­vom Sta­tu­tu Uni­ver­zi­te­ta Cr­ne Go­re una­za­di­će ru­ko­vo­đe­nje i ugro­zi­ti ne­za­vi­snost te in­sti­tu­ci­je od vla­da­ju­će gar­ni­tu­re, ocje­nju­ju sa­go­vor­ni­ci „Da­na”. Vla­da je usvo­ji­la sta­tut ko­jim se na osno­vu jav­nog kon­kur­sa i pod­ne­se­nog pro­gra­ma raz­vo­ja Uni­ver­zi­te­ta spro­vo­di iz­bor rek­to­ra. Po no­vom sta­tu­tu rek­to­ra bi­ra uprav­ni od­bor, iz re­da re­dov­nih pro­fe­so­ra u rad­nom od­no­su na UCG. Po sta­rom sta­tu­tu rek­to­ra je bi­rao uprav­ni od­bor na pred­log se­na­ta, ko­jem su kan­di­da­te pred­la­ga­li vi­je­ća svih ini­ver­zi­tet­skih je­di­ni­ca, od­no­sno za­po­sle­ni na fa­kul­te­ti­ma, a ime­no­vao UO.
Pred­sjed­nik Cen­tra za mo­ni­to­ring i is­tra­ži­va­nje (CE­MI) Zlat­ko Vu­jo­vić oci­je­nio je da je no­vi na­čin iz­bo­ra rek­to­ra ve­li­ki ko­rak una­zad u od­no­su na rje­še­nje iz pret­hod­nog sta­tu­ta, te da će stvo­ri­ti uslo­ve za još ve­ći po­li­tič­ki uti­caj, pri­je sve­ga Vla­de, na pro­ces od­lu­či­va­nja na dr­žav­nom uni­ver­zi­te­tu.
– Rek­tor se svo­di na ulo­gu ad­mi­ni­stra­to­ra, a iz pro­ce­sa nje­go­vog iz­bo­ra su uklo­nje­na ti­je­la ko­ja pred­sta­vlja­ju aka­dem­sko oso­blje. Po­seb­no do iz­ra­ža­ja do­la­zi ova te­za ka­da se uzme u ob­zir ra­di­kal­na pro­mje­na struk­tu­re UO, ko­ji je sa­da je­di­ni or­gan ko­ji od­lu­ču­je o iz­bo­ru rek­to­ra – is­ti­če Vu­jo­vić.
On na­po­mi­nje da je u UO UCG, od 13 čla­no­va se­dam bi­lo iz aka­dem­skog oso­blja, za raz­li­ku od sa­da­šnjeg rje­še­nja ka­da ima­ju sa­mo 40 od­sto, od­no­sno šest od 15 čla­no­va. Pa­ra­lel­no sa tim je po­ve­ćan broj pred­stav­ni­ka Vla­de sa tri na pet, od­no­sno uče­šće u UO je po­ve­ća­no sa 23 na 33 pro­cen­ta.
– Sa­gle­da­va­ju­ći pro­mje­nu struk­tu­re UO, za­jed­no sa is­klju­či­va­njem se­na­ta, kao i vi­je­ća fa­kul­tet­skih je­di­ni­ca iz pro­ce­sa pred­la­ga­nja rek­to­ra, od­no­sno gla­sa­nja na se­na­tu o kan­di­da­ti­ma, mo­že­mo re­ći da je kon­tro­la nad UCG uze­ta iz ru­ku aka­dem­skog oso­blja – ka­že Vu­jo­vić.
On is­ti­če da rek­tor vi­še ne­će od­go­va­ra­ti ko­le­ga­ma, već „sve­moć­nom UO, u ko­jem će sa­da ključ­nu riječ ima­ti pred­stav­ni­ci Vla­de”.
– To zna­či vi­še po­li­ti­ke na UCG, od­no­sno ma­nje auto­no­mi­je na Uni­ver­zi­te­tu. No, fak­tič­ki to ne mo­ra zna­či­ti pro­mje­nu. Vo­đe­nje UCG je uvi­jek bi­lo pred­met par­tij­skih do­go­vo­ra, a gla­sa­nje aka­dem­skog oso­blja ta­ko­đe pod ve­li­kim uti­ca­jem vla­da­ju­ćih par­ti­ja. Je­di­no što je ugro­ža­va­lo par­tij­sku di­sci­pli­nu, je­su in­te­re­sna gru­pi­sa­nja, ko­ja ni­je­su uvi­jek is­klju­či­vo išla po par­tij­skim li­ni­ja­ma – sma­tra Vu­jo­vić.
Mi­ra Po­po­vić iz Cen­tra za gra­đan­sko obra­zo­va­nje (CGO) ka­že da je iz­mje­na­ma sta­tu­ta one­mo­gu­će­no vi­je­ći­ma fa­kul­te­ta da da­ju mi­šlje­nje o kan­di­da­ti­ma za rek­to­ra.
– Ova­kvom po­stav­kom nor­me osta­vlja se mo­guć­nost zlo­u­po­tre­ba da za rek­to­ra mo­gu bi­ti iza­bra­ni i re­dov­ni pro­fe­so­ri ko­ji po­red za­po­sle­nja na UCG ima­ju i rad­ni an­ga­žman na dru­gim uni­ver­zi­tet­skim je­di­ni­ca­ma u dr­ža­vi ili van nje, a ko­ji oba­vlja­ju po­slo­ve go­stu­ju­ćeg pro­fe­so­ra ili su ne­ri­jet­ko du­plo za­po­sle­ni na šta je CGO vi­še pu­ta uka­zi­vao – re­kla je Po­po­vić.
Ona po­ja­šnja­va da se ti­me što vi­je­ća fa­kul­tet­skih je­di­ni­ca ne ras­pra­vlja­ju o kan­di­da­ti­ma za rek­to­ra, sla­bi moć uti­ca­ja na­stav­nog ka­dra na even­tu­al­ni is­hod kva­li­te­ta bu­du­ćeg iz­bo­ra, ali i ogra­ni­ča­va ni­vo de­mo­kra­tič­no­sti od­lu­či­va­nja na UCG.
Sa­rad­nik u na­sta­vi na Prav­nom fa­kul­te­tu i po­sla­nik SDP-a Dra­gi­nja Vuk­sa­no­vić ocje­nju­je da će se iz­bo­rom rek­to­ra pu­tem jav­nom ogla­sa sma­nji­ti mo­guć­nost lo­bi­ra­nja i pri­ti­ska pri­li­kom pod­no­še­nja kan­di­da­tu­ra i gla­sa­nja. Ona ka­že da je će se ta­ko vi­dje­ti sve re­fe­ren­ce kan­di­da­ta i utvr­di­ti ko ima ka­pa­ci­te­te, da mo­že da oba­vlja ovaj za­htje­van i od­go­vo­ran po­sao.
– Tu mi­slim na struč­ne i mo­ral­ne ka­rak­te­ri­sti­ke. Ova­kav na­čin iz­bo­ra je ve­o­ma bi­tan, jer se ne ide po vo­lji uni­ver­zi­tet­skih je­di­ni­ca, gdje kan­di­da­ti ima­ju mo­guć­nost uti­ca­ja na pro­fe­so­re – ka­že Vuk­sa­no­vić.D.B.


Rek­to­rat: Tra­ži­će da se­nat da­je mi­šlje­nje o pro­gra­mi­ma

Iz Rek­to­ra­ta UCG „Da­nu” su sa­op­šti­li da je pro­mje­na u na­či­nu iz­bo­ra rek­to­ra de­fi­ni­sa­na no­vim Za­ko­nom o vi­so­kom obra­zo­va­nju.
– Aka­dem­ska za­jed­ni­ca i da­lje ima ulo­gu u pro­ce­su iz­bo­ra rek­to­ra, jer je sta­tu­tom pred­vi­đe­no da se­nat kao naj­vi­še aka­dem­sko ti­je­lo UCG da­je mi­šlje­nje na pro­gra­me kan­di­da­ta. Sma­tra­mo da se­nat mo­ra ima­ti ključ­nu ulo­gu u po­stup­ku iz­bo­ra rek­to­ra zbog oču­va­nja auto­no­mi­je UCG. I upo­red­na prak­sa u re­gi­o­nu po­tvr­đu­je ta­kvu ulo­gu se­na­ta. Za­to je UCG ini­ci­rao iz­mje­nu tog čla­na no­vog za­ko­na, ko­ja je u pro­ce­du­ri – na­ve­li su iz UCG.


CGO: Upr­kos kri­zi i da­lje tro­še ne­do­ma­ćin­ski

Iz CGO is­ti­ču da Vla­da ni­je smje­la da usvo­ji pred­log sta­tu­ta ko­jim je or­ga­ni­za­ci­o­na je­di­ni­ca UCG u oba­ve­zi da iz­dva­ja u bu­džet UCG 45 od­sto sred­sta­va od ško­la­ri­na, umje­sto do­sa­da­šnjih 20. Oni is­ti­ču da se po­sta­vlja po­sta­vlja pi­ta­nje da li je pro­ce­nat od 45 po­sto sred­sta­va „do­vo­ljan” da u bu­du­ćem pe­ri­o­du ri­je­ši fi­nan­sij­ske pro­ble­me UCG, ako je isti pla­ni­rao da umje­sto šted­nje u 2015. go­di­ni po­tro­ši pre­ko mi­li­on eura sa­mo na slu­žbe­na pu­to­va­nja.
– Upra­va UCG ko­nač­no mo­ra da pre­sta­ne sa ne­do­ma­ćin­skim tro­še­njem sred­sta­va da bi ri­je­ši­li fi­nan­sij­ske pro­ble­me – sma­tra­ju u CGO.