Pre­ma po­da­ci­ma Svjet­ske zdrav­stve­ne or­ga­ni­za­ci­je, u Cr­noj Go­ri je u 2015. go­di­ne od po­sle­di­ca štet­nih PM če­sti­ca pre­mi­nu­lo 570 gra­đa­na. Stu­di­ja SZO o pro­cje­ni uti­ca­ja za­ga­đe­nog va­zdu­ha u Pod­go­ri­ci, Nik­ši­ću i Plje­vlji­ma, po­ka­za­la je da zbog po­sle­di­ca ne­do­zvo­lje­nih PM če­sti­ca pro­sječ­no obo­li i umre od pluć­nih i kar­di­o­va­sku­lar­nih bo­le­sti 482 lju­di. Stu­di­ja ko­ju su ra­di­li struč­nja­ci Evrop­skog cen­tra za ži­vot­nu sre­di­nu iz SZO, u sa­rad­nji sa mi­ni­starstvma zdra­vlja i odr­ži­vog raz­vo­ja i tu­ri­zma, pred­sta­vlje­na je ju­če u Pod­go­ri­ci. SZO is­tra­ži­va­nje utvr­di­lo je da je, osim u Plje­vlji­ma, alar­mant­na si­tu­a­ci­ja sa za­ga­đe­njem va­zdu­ha i u Pod­go­ri­ci i Nik­ši­ću, zbog če­ga su pri­je­vre­me­na umi­ra­nja po gla­vi sta­nov­ni­ka u stal­nom po­ra­stu. Struč­njak SZO Mi­hal Kr­za­nov­ski pred­sta­vio je stu­di­ju na­gla­ša­va­ju­ći da re­zul­ta­ti ana­li­ze po­ka­zu­ju ozbilj­ne pro­cen­te za­ga­đe­no­sti va­zdu­ha u Cr­noj Go­ri.
– U gra­do­vi­ma gdje smo ana­li­zi­ra­li si­tu­a­ci­ju vi­dje­li smo 20 od­sto smrt­no­sti ko­ja se ve­zu­je za iz­lo­že­nost štet­nim ele­men­ti­ma. Re­zul­tat je da su ti efek­ti vi­dlji­vi u vi­še za­ga­đe­nim gra­do­vo­ma, kao što su Plje­vlja, ili ma­nje za­ga­đe­nim u Pod­go­ri­ci i Nik­ši­ću. Uku­pan broj slu­ča­je­va obo­li­je­va­nja ko­ja se od­no­se na za­ga­đe­nost je sli­čan u sva tri gra­da – re­kao je Kr­za­nov­ski.
On je na­veo da tre­ba sma­nji­ti upo­tre­bu uglja, jer je to glav­ni iz­vor za­ga­đe­no­sti u Cr­noj Go­ri.
– Li­je­če­nje i šte­ta na­ne­se­na za­ga­đe­njem va­zdu­ha dr­ža­vu go­di­šnje ko­šta­ju oko 300 mi­li­o­na do­la­ra. Tre­ba ra­di­ti na re­gi­o­nal­nom ni­vou da bi se sma­njio ni­vo za­ga­đe­no­sti štet­ne emi­si­je ga­sa, pre­ći na odr­ži­ve iz­bo­re ener­gi­je, jer to mo­že bi­ti du­go­roč­no rje­še­nje – ka­zao je Kr­za­nov­ski.
Di­rek­tor In­sti­tu­ta za jav­no zdra­vlje Bo­ban Mu­go­ša ka­zao je da su is­tra­ži­va­nja ra­đe­na uz po­dat­ke iz te in­sti­tu­ci­je o obo­li­ja­va­nju gra­đa­na, kao i in­for­ma­ci­je struč­njaka Cen­tra za tok­si­ko­lo­ška is­tra­ži­i­va­nja.
– Du­go­traj­no iz­la­ga­nje su­spen­do­va­nim če­sti­ca­ma is­pod 2,5 mi­kro­na či­je kon­cen­tra­ci­je pre­la­ze vri­jed­no­sti pre­po­ru­če­ne od SZO ima ne­ga­ti­van uti­caj po zdra­vlje, uklju­ču­ju­ći i po­ve­ća­nje op­šte smrt­no­sti. Do­bi­je­ni po­da­ci iz stu­di­je po­ka­zu­ju da se sko­ro šest pro­ce­na­ta smrt­nih slu­ča­je­va u Pod­go­ri­ci, 12 u Nik­ši­ću i 22 od­sto u Plje­vlji­ma mo­gu do­ve­sti u ve­zu sa po­sto­je­ćim za­ga­đe­njem va­zdu­ha. Vi­še od po­lo­vi­ne ovih efe­ka­ta u sva tri gra­da su po­ve­za­ni sa ve­o­ma po­vi­še­nim ni­vo­om za­ga­đe­nja u zim­skom pe­ri­o­du, ko­je se ja­vlja zbog ko­ri­šće­nja čvr­stih go­ri­va za po­tre­be gri­ja­nja – re­kao je Mu­go­ša.
Di­rek­tor Agen­ci­je za za­šti­tu ži­vot­ne sre­di­ne Er­vin Spa­hić re­kao je da su oče­ki­va­li ova­kve re­zul­ta­te o uti­ca­ju za­ga­đe­no­sti va­zdu­ha na zdra­vlje gra­đa­na, ali da ne zna ka­da će sta­nje bi­ti po­pra­vlje­no. On je pojasnio da ve­li­ki broj lo­ži­šta u tri gra­da iza­ziv­a­ju po­ve­ća­nje pra­ši­ne u va­zdu­hu.
– Mo­ra­mo da vi­di­mo ko­je će ak­tiv­no­sti bi­ti pred­u­ze­te za una­pre­đe­nje kva­li­te­ta va­zdu­ha. Uz ova tri gra­da, i u Bi­je­lom Po­lju se mo­ra una­pri­je­di­ti kva­li­tet va­zdu­ha. Ni­ko sa si­gur­no­šću ne mo­že da ka­že da je uzrok obo­li­je­va­nja i smrt­no­sti sa­mo za­ga­đen va­zduh, jer to­me do­pri­no­se mno­gi fak­to­ri – re­kao je Spa­hić.
Di­rek­tor NVO „Bre­zni­ca” iz Plje­va­lja Mi­lo­rad Mi­tro­vić oci­je­nio je da je „od­nos pre­ma Plje­vlji­ma i za­ga­đe­nju va­zdu­ha ko­lo­ni­jal­ni, a dr­žav­ne in­sti­tu­ci­je se sa­mo de­kla­ra­tiv­no za­la­žu za po­bolj­ša­nje sta­nja”.
D.B.


Pe­ro­vić: Vlast da hit­no re­a­gu­je

– U Plje­vlji­ma smo ima­li de­bakl mje­ra za sma­nje­nje za­ga­đe­nja va­zdu­ha od stra­ne nad­le­žnih in­sti­tu­ci­ja. Po­ku­ša­li su da ko­ri­šće­njem bri­ke­ta i pe­le­ta sma­nje aero­za­ga­đe­nje, ali su ana­li­ze po­ka­za­le da je to bi­lo ne­u­spje­šno. Gra­đa­ni na­kon ove stu­di­je zna­ju šta udi­šu i po­li­ti­ča­ri mo­ra­ju ko­nač­no ti­me da se po­za­ba­ve, jer je ovo naj­va­žni­je pi­ta­nje, ko­je tre­ba od­mah rje­ša­va­ti – ka­zao je di­rek­tor Eko­lo­škog po­kre­ta „Ozon” Alek­san­dar Pe­ro­vić.